EP odobrio sastav nove Evropske komisije: Nemačko-francuski plan o reformi EU - uslovu za proširenje

Evropski poslanici izglasili su juče u Strazburu poverenje sastavu nove Evropske komisije ubedljivom većinom od 461 glasova „za“, 150 „protiv“ i 89 suzdržanih.

U uvodnom obraćanju, uoči glasanja, nova predsednica EK Ursula fon der Lajen predstavila je prethodno ključna od 27 komesarskih mesta i ponovila svoj okvirni program za predstojeći mandat. 

Između ostalog, ona je rekla da su vrata za proširenje na zapadni Balkan otvorena.

Paris, 27.11.2019 - novoimenovana predsednica EK Ursula fon der Lajen u Parizu, uoči sednice Evropskog parlamenta

Otvorena vrata Unije?

„Treba da pokazemo našim prijateljima sa zapadnog Balkana da mi delimo isti kontinent, istu istoriju, istu kulturu i da ćemo deliti takođe istu sudbinu. Naša vrata ostaju otvorena“, rekla je Fon der Lajen,  obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta na plenarnom zasedanju ovde u Strazburu.

„Mi ćemo, takođe, deliti sudbinu sa našim transatlanstkim partnerima“, dodala je fon der Lejen.

Predsednica nove Evropske komisije izložila je ambicije da EU postane svetski lider u numeričkoj ekonomiji kao i o ekonomiji zasnovanoj na novom „zelenom“ (ekološkom) ugovoru.

U govoru je naglasila važnost poštovanja evropskih vrednosti, važnost pitanja migracija, demografije, i održavanje konkurentnosti evropske privrede i preduzeća.

Pri svemu tome ona je naglasila privrženost EU tržišnoj ekonomiji – dakle neoliberalnom modelu – koji kao obavezu propisuje Lisabonski ugovor.

Strasbourg, 27.11.2019 - poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu odobrili su novi sastav Evropske komisije, na čelu sa Ursulom fon der Lajen

Evropska vlada uz zakašnjenje i maglovita obećanja

Ishod jučerašnjeg glasanja u Evropskom parlamentu znači da će nova Evropska komisija početi rad od 1. decembra. 

Komisija počinje petogodišnji mandat sa mesec dana zakašnjenja, zato što je odbor za pravosuđe prethodno odbio kanadidate za komesarske funkcije iz Francuske, Rumunije i Mađarske.

Ove tri zemlje poslale su zatim nove kandidate koji su sada dobili „zeleno svetlo“ pošto su prošli saslušanja pred odborima EP.

Novi Komesar za proširenje biće Mađar Oliver Varhelji.

Podsetimo, on je pre današnjeg glasanja na saslušanju u Odboru Evropskog parlamenta za spoljnu politiku rekao da će za njega  jačanje evropske perspektive zemalja zapadnog Balkana biti od ključnog značaja i da će raditi na tome da se dijalog Beograda i Prištine završi uspešno u 2020. godini.

Posle toga, kako je najavio na saslušanju u spoljnopolitičkom odboru, želeo bi da vidi Srbiju na kraju svog mandata 2024. spremnu za ulazak u EU.

Kosovo će zauzvrat dobiti ukidanje viznog režima – najavio je tada Varhelji. 

Najave Varheljija, kao i one predsednice EK Fon der Lejen, međutim, treba staviti u realni institucionalni kontekst. Ostvarivanja programa nove Evropske komisije zavisiće od zemlja  članica - kako to nalažu pravila EU. Da bi odluka Evropske komisije postala stvarnost, treba da je potvrde Evropski parlament i, na kraju, šefovi država i vlada država članica, okupljeni u Evropskom savetu.

Osnovno pitanje je kako će Fon der Lajen i komesar Varhelji da privole, na primer, Francusku, Holandiju i Dansku da daju saglasnost za otpočinjanje pregovaračkog procesa o prijemu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

„Francuska blokada“

Ursula fon der Lajen indirektno je kritikovala Francusku juče na konferenciji za štampu, rekavši da je EU tražila mnogo od Severne Makedonije i Albanije ali da je EU na kraju tražila da se „u sred igre promene pravila“: Aluzija na blokadu predsednika Makrona.

Ona je zaključila da će biti potrebno ubediti Evropski savet u kome zasedaju šefovi država i vlada zemalja članica EU.

Na pitanje o „francuskoj blokadi“ procesa proširenja, u nemačkim krugovima u Evropskom parlamentu mogu se uglavnom čuti ogorčenost i osuda. 

„Francuzi su napravili glupost“, rekao nam je jedan sagovornik iz krugova Evropske narodne partije – najjače političke grupe desnog centra u Evropskom parlamentu, kojom faktički upravljaju Nemci s desnog centra i iz redova konzervativaca.

Bernar Geta, evrfopski poslanik Makronove stranke

Proširenja zavise od reformisanja EU

Bernar Geta, bivši ugledni spoljnopolitički komentator francuskog državnog radija, a sada evropski poslanik izabran na listi Makronove partije, međutim, smatra da su odnosi izemeđu Francuske i Nemačke dobri. Istina, priznaje da su nesporazumi kroz istoriju konstanta u tim odnosima, ali veruje da će Evropska unija nastaviti upravo pod njihovim zajedničkim vođstvom.

„Buduća proširenja zavise, pre svega, od toga da li će se sama Evropska unija reformisati, jer samo reformisana, kako je i rekao predsednik Makron, ona može da se dodatno proširuje“, rekao je Geta u razgovoru za Balkanmagazin.

Naš sagovornik ukazuje na fiskalnu i spoljnu politiku Evropske unije, koje su za sada daleko da budu zajedničke na evropskom nivou.

Drugim rečima, svaka zemlja ima svoju poresku politiku pa su tako neke članice EU – Luksemburg, Holandija i Belgija – zapravo, poreski rajevi u koji svoj kapital sklanjaju upravo brojne kompanije i banke koje ostvaruju dobit u Francuskoj ali izbegavaju da u francuskoj plate i porez.

Što se tiče spoljne politike, svako u EU gleda svoj interes. To što postoji funkcija Visokog predstavnika za spoljnu politiku do sada se pokazalo da je formalna stvar.

Dobro obavešteni francuski izvor potvrdio je da postoji jedan nemačko - francuski “non pejper” kojim dve zemlje predlažu ustanovljavanje stalne konferencije za reforme EU. Konferencija će se baviti ključnim domenima EU koji su decenijama u fazi „patuljka“  - spoljna politika, odbrana i poreska politika. Tek uz tu reformu moguća su nova proširenja Unije – smatraju Francuzi. Predviđeno je da konferencija za reforme počne rad početkom iduće godine.

Naš francuski sagovornik kaže da je proširenje EU nezamislivo „ako nije propraćeno takvom reformom“.

Kakav će biti „novi evropski poredak“

Po svemu sudeći, reč je o inicijativi da se definiše novi evropski poredak kojim bi se izoštrili novi savezi i ciljevi i tako završio period svojevrsne strateške perestrojke na Zapadu. 

Stari poredak okončan je izborom Trampa za predsednika SAD u novembru 2016. godine posle čega je on poručio da “nemačka treba da nam plaća što čuvamo njenu bezbednost”. Usledila je izjava Angele Merkel u maju 2017: “Ne možemo više da računamo na naše američke i anglosaksonske saveznike. Možemo da računamo samo na same sebe”. Kao eho ovih reči zvučala je konstatcija predsednika Makrona da je NATO u fazi “moždane smrti”.

Za sada međunarodni odnosi su u previranju, buduće ustrojavanje EU još nije definisano.

Mehanizam EU kakav je sada deluje kao rebus bez rešenja: sve što institucije EU odluče može da bude oboreno odlukom šefova država i vlada koji, opet, odlučuju - u funkciji predzibornih interesa u svojim zemljama.

Jedna od ključnih nepoznanica jeste kakve će odnose buduća reformisana EU imati sa Rusijom. Pitanje koje se nameće jeste: da li će to zapravo biti novi evropski poredak zasnovan na nemačko - ruskom savezu čiji je vitalni elemenat “ruska energija za Nemačku po povoljnoj ceni”?

Na ovakvo pitanje, između ostalog, navodi izgradnja gasovoda Severni tok 2 koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku, što je izazvalo nezadovoljstvo pre svega Vašingtona, ali i Poljske i baltičkih zemalja.

U tom kontekstu, Nemačkoj bi bilo dragoceno da zajedno sa Francuskom uđe u savez sa Rusijom, makar uloga Francuske bila donekle samo dekorativna. Tako se taj savez ne bi zvao nemačko-ruski već evropsko-ruski savez.