MERKELOVA NUDI “NOVU EVROPU”?

Zasednje 42. foruma u Davosu posvećeno je globalnoj krizi, sudbini kapitalističkog sistema u svetu i traganju za novim oblikom organizovanja Evrope, posebno EU. Nemačka kancelarka Angela Merkel izašla je sa novim konceptom Evrope. Merekova kaže:

“Moja vizija je jedna politička unija, jer Evropa mora ići takvim svojim putem. Moramo se približiti jedni drugima kada je reč o zakonima i politici. Tokom dužeg procesa prenećemo svu moć u ruke Evropske komisije koja će na kraju voditi Evropu kao jedna nova, ujedinjena evropska vlada".

Ovaj koncept “nove EU” podrazumeva mnogo veći stepen centralizacije vlasti i dominaciju nekoliko država i tzv “evropske vlade” koja je očigledno deo tzv “svetske vlade”. Po Merkelovoj, projekcija buduće EU je “super država”, odnosno korporativno-oligarhijska vladavina iz jednog centra preko EK koju će činiti oligarhije Novog evropskog poretka. Dosadašnja pozicija EU polako nestaje - po Angeli Merkel.



Nemačka odgovornost za EU

Istovremeno, nemačka kancelarka bacila je sumnju na izglede da se Grčka u većoj meri spasi od ekonomskog sloma. Ona smatra da dosadašnji napori za spas Grčke i evrozone nisu uspeli i da mere štednje nisu dale prave efekte, pa se može očekivati da se Grčka jedinim delom podrži, a da se u drugom pokušaju “pusti niz vodu”.

Američki filantrop Džordž Soroš smatra da je Nemačka odgovorna za krizu u EU jer je u kriznim državama odnosno na periferiji EU postavila “visoke kriterijume

Pre zvaničnog otvaranja Foruma, poznati investitor Džordž Soroš oštro je napao evropski krizni menadžment koji predvodi Nemačka. On je optužio Nemačku da je evropskim državama u krizi postavila nedostižne ciljeve i tako ih zapravo okrenula protiv sebe. Upravljanje krizom stvara otpor u „zemljama periferije“, rekao je Soroš.

Ekonomista Nouriel Rubini je na početku skupa u Davosu izrekao jednu tešku procenu za Grčku i evrozonu .

“Periferija evrozone beleži ozbiljnu recesiju. Stoga evrozoni danas treba manje štednje, a više rasta. Ako to ne učini, Grčka će možda biti prva zemlja koja će istupiti iz evrozone, i to za godinu i po dana. Grčka će prva restrukturirati svoj dug i mislim da neće biti jedina”. Po proceni Rubinija, evro bi trebalo oslabiti za 20 ili čak 30 odsto kako bi se pomoglo ekonomijama evrozone. Glavna ideja je da evro bude u ravni ili čak nešto slabiji od američkog dolara.

Socijane pobune u EU i SAD

Nezaposlenost je u EU krajem 2011. dostigla maksimum od 9,8 odsto, što znači da je bez posla bilo preko 23 miliona ljudi, od kojih 20 odsto čine mladi. Radnički sindikati u Evropskoj uniji pozvali su na panevropski protest protiv mera štednje 29. februara, uoči samita evropskih lidera. Postoje realne opasnosti od provale socijalnog bunta u EU, ali i SAD, nižih i srednjih slojeva koji bi doveli do “lančane reakcije” nezadovoljstva i uspona političkog, socijalnog i drugog radikalizma u Evropi i SAD.


-Šta ćeš ti da radiš posle "Okupacije Volstrita"?
-Nešto što sam radio i pre... okupiraću podrum mojih roditelja

Evidentna je kriza kapitalističkog modela u Evropi i SAD i da se traže na modaliteti za ekonomske i socijalne doktrine kapitalističkog društva. Zato nije ni čudno upozorenje direkora “Koka-kole” Mutar Kenta koji kaže:

“Svi moramo da obezbedimo da kapitalizam bude povezaniji sa društvom nego do sada, i moramo da obnovimo poslove. Kada dođe do oporezivanja bogatih, međutim, moćni teško postižu jedinstven stav. Protivnici tvrde da bi ovakva mera dodatno usporila već usporeni svetski rast. Drugi, pak, naglašavaju da bez bolje ravnoteže ne samo da neće biti rasta, već svetu preti poniranje u provaliju.”

Teret krize je danas na siromašnima i srednjem sloju. Povlašćene oligarhije nisu bitnije uzdrmane i one sebe zovu “zašitinici “ kapitalizma i slobodnog tržišta. Bogati, izgleda, ipak moraju platiti znatnu cenu da bi niži i srednji slojevi društva dobili šansu i da ne dodje do globalne socijalne pobune u Evropi i SAD.