Front beloruskih izbora

“Gospode, pa ja možda neću ni živeti do 2025! Ne daj bože, jer svakako želi se poživeti – mala su deca”, iznenadio se predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, upitan u nedelju – da li će se kandidovati za mesto šefa države i 2025, pošto istekne mandat povodom kog sprema kandidaturu na predsedničkim izborima iduće, 2020. godine. Ipak, potvrdio je tezu postavljenog pitanja.

“Ali, vi dakle, morate sami doći i kazati: ‘Kandiduj se, mi te molimo, jer želimo da naša deca mogu spokojno da hodaju ulicama”, dovršio je odgovor predsednik koji je predsednik već 25 godina.

Kandidaturu za izbore 2020. Lukašenko je najavio i objasnio. To je već šesta uzastopno, ta, iduće godine. Ona 2025. bila bi sedma.

“Ja sam obećao da se neću te stolice držati dok mi prsti ne poplave. Verujte mi. Nije to stvarno, najudobnija stolica”. Ali, ako to od njega zatraže birači, a zdravlje dopusti...

“Ako vi od mene zatražite, ja neću sklanjati svoju kandidaturu. Ja ću svoju kandidaturu predložiti”, preneo je o Lukašenkovom osećaju dužnosti ruski Komersant.

“Da, nismo bogati. Ali, (nismo bogati) ne zato što je rđav Lukašenko, nego zato što ponekad rđavo radimo, pa kad nema onog čega ima u Rusiji i drugim zemljama, to je to”, citirao je Komersant.

Poneko zrnce Lukašenkovih razmišljanja o vlasti i dužnosti, pokupili su i po neki zapadni listovi, ali ovaj put, ne insistirajući na kroki-uobličavanju “poslednjeg komunističkog diktatora”, što je u prethodnim prilikama bio slučaj.

Zapad je umekšao pristup službenom Minsku. Pokušaji s finansiranjem političke pobune, i s rušenjem Lukašenka uz pomoć ulice, nije uspeo. Sada se predsednikovo eventualno distanciranje prema Rusiji, iskušava “mekšim sredstvima”. Gradi mu se iluzija otvorenih vrata “evropske porodice”.

Minsk, 17.11.2019 - predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko glasa na izborima u nedelju

Opozicija bez dovoljno sreće

Dve političke zgode su privukle pažnju spoljne štampe u nedelju, u Minsku – izbori za parlament i Lukašenkove izjave o sopstvenim kandidatskim namerama, date tim povodom.

Novinari su ga presreli pitanjima kada je predsednik došao da glasa.

Izbori su završeni kao uspešan ali monoton događaj. Od svih građana s pravom glasa deset-milionske Belorusije, 77 odsto ih je izašlo na birališta. Visok odziv.

Od 110 izabranih poslanika 110 ih je iz partija lojalnih predsedniku, naveo je nemački Dojče vele. Na izborima 2016, do mesta u klupama stigla su i dva opozicionara, prvi put posle 20 godina. Ove godine, opoziciji se nije posrećilo.

Ti, od prošli put, sklonjeni su iz trke “iz tehničkih razloga”, preneo je DW. Mada, učestvovalo je čak 300 kandidata opozicije, samo nisu prošli.

Glasalo se po okruzima sa po jednim mandatom, a izabrani su kandidati s najvećim brojem glasova. Na spiskovima je bilo 513 kandidata iz 12 partija i pokreta, naveo je Komersant.

Izbora, na pretek

Izbori u nedelju trebalo je da uslede 2020. Međutim, te godine su predsednički. Ovako, ranijim izborom parlamenta izbegnuto je “preklapanje”, objasnio je Lukašenko.

“Biće glupo, ako mi, odmah posle jednih izbora, naznačimo i druge. I opozicija ne bude pripravna za te izbore. Kazaće, izbacio ih iz stroja Lukašenko. Pravi izbore samo za sebe”, objasnio je predsednik Belorusije, preneo je Komersant. 

Evropa je širokih očiju pratila beloruski proces, sa 400 posmatrača, odaslatih u ime OBSE. Do ponedeljka, kada se javilo o rezultatu, nije se čulo da OBSE glasnije “svira faul”.

Predsednik Belorusije je pohvalio evropsku inspekciju.

“Oni osmatraju, oni te izbore nadziru, već to je napredak, što nisu došli s već ranije spremljenom besmislicom ‘izbori rđavi, mi ih ne priznajemo’.

Sada je druga situacija. Shvatili su da je Belorusija – centar Evrope, da je potrebno da bude u miru, kako nikome ne bi stvarala problem”, komentarisao je prisustvo zapadnih posmatrača predsednik Lukašenko.

Bolji odnosi sa Evropom i SAD

Belorusija dobila parlament, da bude “gumeni pečat” Lukašenkovim predsedničkim odlukama, primetilo je u izveštaju iz Minska DW.

Ipak, u Evropi, ne insistira se više na tom faktu dok je ranije, to obično bilo prvo što se sa Zapada uočavalo povodom Belorusije.

Šta više, pojedine uticajne informativne tribine, nisu ni zapazile da se u geopolitički interesantnoj zemlji o nečemu glasa.

Nemačko glasilo više polaže na to što je “Lukašenko poslednjih godina poželeo da gradi bolje odnose sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, tražeći balans vezama sa susednom Rusijom”.

Bilo bi tačnije tezu postaviti obratno – da je korigovana zapadna inicijativa prema Belorusiji, rezultat zapadnog utiska da je Minsk pred požurivanjem iz Moskve, da se produbi rusko-beloruska integracija.

U rusko-beloruskom bratskom dijalogu, Minsk iskoračuje korak u stranu, uvek kada predstoji razgovor s Rusijom o uslovima pribavljanja ruskih energenata.

U svakom slučaju, između predsednika Lukašenka i zapadnih prestonica slažu se temelji boljih odnosa. Prošle nedelje, predsednik Belorusije učinio je državnu posetu Austriji. Novost.

Septembra, i Minsk i Vašington objavili su da će dve strane vratiti nazad na dužnost ambasadore – posle 11 godina zamrznutog stanja diplomatskih odnosa. Još veća novost.

Ukoliko spolja ne bude primedbi na izbore, a u ponedeljak, laste donose glas da ih izgleda neće biti (“...Nisu došli s ranije spremljenom besmislicom ‘izbori rđavi, mi ih ne priznajemo’, pohvalio je sam predsednik Belorusije ), Amerika će ublažiti Minsku sankcije. Ne, ipak, pre predsedničkih izbora 2020.

“U uslovima normalizovanja odnosa sa Zapadom, žestoka retorika beloruskog predsednika okrenula se na najbližeg saveznika – Moskvu”, zapaža povodom izbora u Belorusiji ruski Komersant. “Novi izborni ciklus odvija se pod parolom zaštite beloruskog suvereniteta, kome Aleksandar Lukašenko ne vidi glavnu opasnost od Zapada nego od Rusije”.