Mađar Oliver Varhelji, kandidat za evropskog komesara za proširenje u EP: „Želeo bih da za pet godina Srbija bude spremna za ulazak u EU“

„Nadam se da će u toku 2020. biti postignut dogovor između Beograda i Prištine“, rekao je juče ujutro Oliver Varhelji, mađarski kandidat za komesara za proširenje i susedsku politiku EU, obraćajući se poslanicima tokom saslušanja u odboru Evropskog parlamenta za spoljnu politiku.

“Želeo bih da za pet godina Srbija bude spremna za ulazak u EU“, rekao je, između ostalog Varhelji“, dodajući: “Možda to nekome deluje preambiciozno, ali bez ambicije nema rezultata”.

On je dodao da bi postizanje dogovora između Beograda i Prištine omogućilo ukidanje viznog režima za građane Kosova koje je, za sada, blokirano, u Savetu Evropske unije koji čine šefovi država i vlada.

Brisel, 14.11.2019 - Kandidat Mađarske Oliver Varhelji za komesara EU za resor proširenja i susedske politike govori pred Evropskim parlamentom

Ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU – pojedinačno ili zajedno

Varhelji je istakao da će za njega, ukoliko postane komesar EU za proširenje, jačanje evropske perspektive zemalja zapadnog Balkana biti od ključnog značaja.

"Radiću zajedno sa šefom diplomatije EU Žospeom Borelom na tome da se dijalog Beograda i Prištine završi uspešno u 2020. godini", poručio je on.

U uvodnom obraćanju i odgovorajući na pitanja evropskih poslanika, on je u više navrata ponovio da se zalaže za nastavak procesa proširenja EU i ispunjavanje obaveza koje je EU preuzela prema zemljama Zapadnog Balkana.

Osnovni uslovi za evropsku integraciju zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za prijem u EU, kako je rekao, pre svega su funkcionisanje pravne države, nezavisnost pravosuđa, tržišna ekonomija.

Varhelji se založio da se što pre otvore pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom koji su za sada blokirani zbog protivljenja pre svega Francuske i Danske.

Ocenio je da je proširenje u interesu EU. Složio se da treba izmeniti metodologiju za procenjivanje spremnosti zemalja kandidata ali ne i za izmenu kriterijuma.

Odgovarajući na poslaničko pitanje, rekao je da nove članice u budućnosti mogu da uđu u EU kao grupa zemalja, ali da ne treba isključiti ni mogućnost da svaka zemlja pojedinačno bude primana srazmerno postignutim rezultatima.

Brisel, 14.11.2019 - Kandidat Mađarske za komesara EU za resor proširenja i susedske politike Oliver Varhelji, pokazao je da ima dobre živce, odgovarajući na pitanja poslanika EP

Mađar izbegao da osudi Mađarsku

Na brojne primedbe poslanika koji su od njega tražili da se ogradi od politike Viktora Orbana, predsednika njegove zemlje, Varhelji je naglašavao da on nije član partije Fides i da će kao evropski komesar braniti evropsku, a ne bilo čiju nacionalnu politiku.

Poslanici, naročito oni sa levog centra i krajnje levice nisu štedeli Varheljija.

„Da li ćete biti na strani zemlje iz koje potičete ili na strani EU ako EU osudi Mađarsku“, pitali su, između ostalog, aludirajući na činjenicu da je sada odlazeća Evropska komisija osudila politiku Mađarske zbog pravosudne reforme protivne vrednostima EU.

„Pa kako da imamo poverenja da ćete vi, koji dolazite iz Mađarske, da budete objektivni i da prosuđujete da li je pravosuđe neke države nezavisno“, bombardovali su poslanici kandidata Varheljija koji je mirnim glasom i bezizražajnog lica kao robot ponavljao pripremljeni odgovor:

„Kao komesar EU, radiću u duhu kolegijuma, neću dozvoliti da bilo koja država utiče na mene, zastupaću evropske, a ne nacionalne interese“.

„Reči nisu dovoljne“, insistirali su oni sa levice levice. „Predsednik Orban je rekao da su sve izbeglice potencijalni teroristi. Recite ovde jasno i glasno da osuđujete tu izjavu!“

Varhelji nije rekao jasno i glasno. Ponovio je svoju rečenicu: “Kao komesar EU …”

Varhelji je u toku saslušanja pokazao da ima dobre nerve, da vlada veštinom suzdržavanja i da je važnije šta nije rekao, nego što jeste rekao.

Iako je on u suštinskom smislu zapravo “fotokopija“ Lasla Tročanjija, bivšeg mađarskog ministra pravosuđa, čiju je kandidaturu Evropski parlament odbacio, skoro je izvesno da će biti prihvaćen i da će Orban ipak imati svog čoveka na funkciji evropskog komesara za proširenje.

Varhelji je blizak Tročnjiju čiji je student i asistent bio. Za razliku od Tročanjija – formalno nema šta da mu se prigovori jer je uvek radio u javnom sektoru, dok je Tročanji morao da se pravda zbog sukoba interesa i akcija u privatnoj firmi.

Promena „centralne“ ideologije Unije?

Treba biti krajnje naivan pa poverovati u priču o Varheljijevoj nezavisnosti. Dopuštajući da komesar za proširenje dođe iz Mađarske, predsednica Evropske komisije Ursula van der Lejen još jednom je potvrdila ne samo svoje prijateljske već i ideološke odnose sa Viktorom Orbanom, samoproglašenim i takoreći profesionalnim braniteljem „hrišćanske Evrope“.

Sva je prilika da će većina poslanika 27. novembra ipak glasati za prihvatanje kandidature Varheljija, bez obzira na optužbe sa levice protiv mađarskog režima koji šalje nepodobne sudije u preveremene penzije, pritiska medije ili ih kupuje, organizuje ortačku ekonomiju – ukratko, jednostranački sistem sa višestranačkom fasadom.

Zbog toga što je Evropski parlament, pored mađarskog, već odbio i francuskog kandidata i rumunsku kandidatkinju za funkciju evropskog komesara, Evropska komisija morala je da odloži početak svog rada za 1. decembar.

Predsednica Evropske komisije Ursula van der Lejen preduzela je nekoliko diplomatskih koraka „dobre volje“ kako bi umirila gnev socijalista koji još ne mogu da „progutaju“ što je ona imenovana na visoku funkciju, a ne socijalista Timermans.

Prvo je promenila skandalozno ime resora Grka Margaritisa Šinasa koji je imenovan za komesara za „zaštitu evropskog načina života“ (ranije komesarijat za migracije). Smatra se ustupkom levici što je sada taj komesarijat preimenovan u „Komesarijat za promociju evropskog načina života“. 

Drugi gest dobre volje je što je u opisu komesarijata za zapošljavanje dodato „i socijalna prava“.

Mnogi smatraju da su ovo kozmetičke popravke ne bi li se pripitomili „nepomirljivi“ kritičari Van der Lejenove i Orbana koji zlokobno najavljuju da se tradicionalni buržoaski centar u EU pomera ka krajnjoj desnici – ne menjajući pri tom svoje ime.