Erdogan neslomljen u Vašingtonu

Petar Popović

Tramp je Erdogana nazvao “veoma dobrim prijateljem”. Šef Turske nije reagovao na kompliment. Njegova poseta Vašingtonu sledi u času kada su odnosi dve ključne sile NATO pakta na ispitu izdržljivosti
(Washington, 13.11.2019 - razgovor američkog i turskog predsednika, Donalda Trampa i Redžepa tajipa Erdogana: Donald Trump, Recep Tayyip Erdogan)

“Mi držimo naftu. Mi imamo naftu, nafta je bezbedna. Mi smo ostavili iza sebe trupe jedino zbog nafte”, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp, upitan u sredu od novinara o svrsi i obimu preostale američke vojne misije u Siriji, preneo je američki Politiko.

List je naveo da to, što je predsednik izjavio, “deluje protivrečno tvrdnji Pentagona da je borba protiv ISIS (američki) prioritet”.

Trampova izjava data je u prisustvu predsednika Turske Redžepa Taipa Erdogana, koji je u sredu bio gost Bele kuće.

Erdogan se u rezidenciji predsednika SAD pojavio u društvu supruge.  

erdog-tremp-supruge

Washington, 13.11.2019 - američki i turski predsednik, Donald Tramp i Redžep Tajip Erdogan sa suprugama

Veoma dobar prijatelj

Govoreći štampi, Tramp je Erdogana nazvao “veoma dobrim prijateljem”, preneo je u sredu uveče Vašington post. I dalje, šef SAD je izjavio da se prekid vatre na severoistoku Sirije “održava vrlo dobro”.

Šef Turske nije reagovao na kompliment. Njegova poseta Vašingtonu sledi u času kada su odnosi dve ključne sile NATO pakta na ispitu izdržljivosti. Dalje širenje naprslina, produbljivanjem jaza prema Turskoj, ugrozilo bi pozicije NATO.

Turska je druga po brojnosti armija u savezu posle SAD. Ona je stub južnog krila zapadnih vojnih snaga u potencijalno ratnom amfiteatru prema Rusiji. Iskorak Turske u stranu otvorio bi zjapeću prazninu.

Turska je ključar morskog prolaza iz Sredozemnog mora u Crno i obratno. A mimo svega navedenog, još i propusni punkt, na trasi izbeglica sa Bliskog istoka u Evropu kojoj su imigranti već sada noćna mora.

Turska je u poziciji da može još šire otvoriti taj prolaz. I Evropa, da mora paziti na ton kojim pregovara sa Ankarom.

Takav događaj, propuštanje kolone na kontinent, još u većoj meri bi raslojio Evropsku uniju. Evropa je i tako duboko podvojena u stvari prihvata ili odbijanja neželjenih došljaka.

Takva Turska, sa toliko “ključeva u rukama”, može biti dragoceni saveznik ali i rival obema stranama – ruskim neprijateljima u NATO koliko i Rusiji, ukoliko bi okolnosti navele Ankaru da se još više zatvori prema alijansi u Briselu.

erdog-prot-vasington-

Washington, 13.11.2019 - protest zbog posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Vašingtonu

Rusi i Turci

Poslednji put, Erdogan je posetio Vašington 2017. U međuvremenu, odnosi dve sile su se komplikovali.

Trupe SAD u Siriji, u reonu sirijskih Kurda, povukle su, Ankara je požurila i protiv Kurda pokrenula vojnu ofanzivu.

Potom, turska vojna akcija zaustavljena je inicijativom Rusije.

Zapad je ostavljen na tribinama za publiku. Erdogan je otputovao u Soči i prihvatio sporazum s Vladimirom Putinom.

Kurdi, na koje je Erdogan podigao vojsku, napustili su pozicije uz granicu Sirije s Turskom. Rusija ih je navela da se podrede zaštiti sirijske armije.

Suštinski, Kurdi, koji su na američko nagovaranje bili ustali protiv Damaska, sada su priznali državnu suverenost Sirije.

Posredno, rusko-turski sporazum o rešenju krize uz sirijsko-tursku granicu, podrazumeva privatanje od strane Turske teritorijalnog integriteta Sirije.

Unutar-sirijske pobunjeničke frakcije koje uživaju podršku Ankare, prihvatile su da u Ženevi učestvuju u pregovorima o ustavu Sirije. Rame uz rame s predstavnicima režima u Damasku.

Cela zapadno zamišljena igra, s Anvarom el Asadom kao gubitnikom, dobila je sasvim obratnu završnicu.

Doslovno to je navelo predsednika Francuske Emanuela Makrona da izjavi Ekonomistu da je NATO “u komi”. Dve sile NATO, SAD i Turska, u istom regionu, čine kontradiktorne postupke, objasnio je sam Makron.

Sporni sistem S400

Tačka 2, ili možda i prva, u Erdoganovom nesporazumu s Vašingtonom tiče se turskih sistema S400, kupljenih od Rusije.

Usijane glave u Vašingtonu očekuju da se Turska odrekne i eliminiše u stranu ratna oruđa koja već ima u rukama. I, pre nego što je državni šef Turske Trampa i sreo, u SAD je već objavljeno da je Turska precrtana na spisku učesnika u produkciji i kupaca američkih F35.

Šampioni tupe vojno-političke birokratije, doslovno, guraju predsednika Turske u pravcu još šire vojne saradnje Turske i Rusije. Erdoganu, Putin je već ponudio i poslednje novitete u “ruskom dućanu” ( SU50, Su35...), uključujući “nou-hau” i međusobnu rusko-tursku proizvodnu saradnju.

Faktor Gulen

Ima i drugih barijera koje Tramp i Erdogan teško da su mogli zaobići u dijalogu.

Na primer, Erdoganovo nezadovoljstvo gostoprimstvom SAD za Fetuha Gulena, predsednikovog političkog oponenta sklonjenog u Americi. Ankara traži Gulenovu ekstradiciju.

Ili, tursko bušenje u potrazi za naftom, u ležištima u “turskim vodama” Kipra... U Vašingtonu, Erdogan je pomenuo da je sa sobom doneo i predao Americi dokumentaciju o Gulenovim prevratničkim aktivnostima protiv vlasti u Turskoj. Tramp nije komentarisao.

Kurdi, “deluju kao zadovoljni”

Pred štampom, Donald Tramp nije, međutim, izrazio svu tu složenost koju razgovor dvojice nasamo, verovatno, nije mogao da zaobiđe.

“Ja želim da zahvalim predsedniku za posao koji su oni (Turci) obavili”, izjavio je predsednik SAD, već pri dočeku Erdogana, preneo je WP. Još više, Tramp je dodao da sirijski Kurdi “deluju vrlo zadovoljni” sporazumom o prekidu vatre.

Proizilazi, šef SAD je priznao efikasnost sporazuma Erdogana i Putina. Erdogan je ćutao.

Tramp je podsetio da su predsednik Turske i on “vrlo dobri prijatelji”, već “od dana 1”.

Rekao je da razume sirijski problem Turske , jer u kritičnoj zoni, “mnogo turskih ljudi je poginulo”.

“On je  povodom toga morao nešto da učini”, izjavio je o predsedniku Erdoganu Donald Tramp.

Inspekcija senatora

U produžetku razgovora Erdogana i Trampa, u Ovalnom kabinetu se pojavilo nekoliko republikanskih senatora, Erdoganovih oštrih kritičara – Lindzi Gream, Ted Kruz, Džejms Rišč, Rik Skot i Džoni Ernst.

Gream je “prošlog meseca pozvao Trampa da se ‘suprotstavi Erdoganu’ kog je nazvao ‘protuvom”, preneo je Vašington post.

Reč je o američkim protivnicima odluke predsednika da povuče američke trupe iz Sirije”. Tramp je odbio zahtev zakonodavaca “da otkaže posetu”, navodi američki list.

Diskusijom Trampa i Erdogana dominirali su Sirija i turska nabavka S400, javio je iz Vašingtona nemački Dojče vele.

Nemačko glasilo navodi da su dvojica šefova država nastojali da se to ne nazre kroz istupanja pred javnošću.

Komentari jednog i drugog predsednika su “drastično kontrastni raspoloženju o Turskoj u Kongresu”, kaže DW.

Tramp je potvrdio da su Erdogan i on razgovarali o S400.

“Razgovarali smo o tome danas, razgovaraćemo i u buduće. Nadajmo se da ćemo biti u stanju da razrešimo tu situaciju”, izjavio je šef SAD.

“Mi smo u stanju da prevladamo test s kojim smo suočeni, posebno u odnosu na S400 i F35, isključivo kroz dijalog”, izjavio je predsednik Erdogan.

Šef Turske je rekao da Turska može kupiti i američki “patriot” – “ukoliko se ponudi uz željene uslove”. Mislio je na cenu projektila.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...