Uprkos trgovini sa Islamskom državom: “Lafarž” oslobođen optužnice za zločin protiv čovečnosti
Ostale su optužnice za „finansiranje terorizma“ i kršenje embarga jer je „Lafarž“ u Siriji, izgleda, prodavao cement džihadističkim državama u vrednosti od 13 miliona evra
(foto, Tvrdi se da je firma Lafarž plaćala teorirstima da bi njena cementara u Siriji mogla da ostane otvorena tokom građanskog rata)
Nekada švajcarsko-francuska, a sada isključivo švajcarska kompanija „Lafarž“, oslobođena je prošle srede optužbee za zločin protiv čovečnosti zbog toga što je trgovala sa Islamskom državom.
Ostale su, međutim, optužnice za „finansiranje terorizma“, kršenje embarga i „dovođenje u opasnost trećih lica“ jer je „Lafarž“ tokom 2013-2014. godine u Siriji prodavao cement džihadističkim državama u vrednosti od 13 miliona evra.
Osnivana 1833. godine kompanija „Lafarž“ je više od veka i po bila “cvet francuske industrije”.
Skandal o biznisu sa Islamskom državom otkriven je 2016. godine upravo kada je „Lafarž“ bio u procesu ujedinjavanja sa švajcarskom kompanijom Holsim. U početku je bilo reči da se dve kompanije spoje u jednu industrijsku grupu u kojoj će biti ravnopravne, da se sedište nalazi u Parizu i da uprava bude francuska.
Od izbijanja afere pa do danas francuska uprava mešovite grupe „Lafarž-Holsim“ potpuno je diskreditovana.
Parisko sedište zatvoreno je prošle godine, a „Lafarž“ je isključen sa liste CAC 40 – najvećih 40 grupa na pariskoj berzi.
Švajcarci su iskoristili priliku i preuzeli „Lafarž“ u celini, postavši stopostotni vlasnici. Francuska je izgubila još jednu kompaniju.
Skandal je 2016. otkrio pariski dnevnik L Mond. Istraga je otvorena pošto je jedna nevladina organizacija zatim tužila "Lafarž".
Krajem 2017. godine, trojica visokih funkcionera "Lafarža" privedeni su u Parizu zbog sumnje da je njihova filijala u Siriji finansirala Islamsku državu i sa njom trgovala.
Afera o biznisu sa džihadistima privukla je veliku pažnju javnosti jer se ispostavilo da je kompanija „Lafarž“, izgleda, finansirala Islamsku državu dok su islamisti ubijali po Parizu.
Čelnici "Lafarža" branili se se u javnosti da nisu "poslovali" sa Islamskom državnom već da ih je ona ucenjivala da joj plaćaju "reket". Tvrdili su da su od 2014. godine mesečno plaćali 84 hiljade evra mesečno raznim terorističkim organizacijama od čega "samo" četvrtinu Islmaskoj državi.
Cemenatara "Lafarža" u Džalabiji u Siriji izgrađena je 2008. Godine, dakle neposredno uoči građanskog rata. Rukovodstvo je odlučilo da je ne zatvara zbog sukoba kako bi se isplatile velike investicije i kako bi im na dohvat bilo veliko tržište na koje su računali posle ratnih razaranja.
Uz ovo, "Lafarž" je, po navodima iz tužbe nevladine organizacije, kupovao naftu od Islamske države.
Sud treba da odgovori na pitanje da li je švajcarska kompanija „Holsim“ znala za ugovore "Lafarža" sa Islamskom državom kada se 2015. godine spojila u jednu grupu koja je tako postala svetski "broj 1" za cement.
Pariski Mond je preneo da je Francuska uprava 2014. godine napustila fabriku. Po dolasku Islamske države u njoj su bespomoćni ostali lokalni zaposleni koji su uglavnom bili hrišćani.
Pošto se ispostavilo se da je francuska diplomatija znala za "Lafaržovo" poslovanje bilo je nagoveštaja da bi mogla da se otvori državna afera.
L Mond je krajem 2017. godine preneo da su istražne sudije uputile poziv za saslušanje bivšem ambasadoru Francuske u Siriji, kao i bivšem ministru spoljnih poslova Loranu Fabijisu.
Kristian Ero, pomoćnik generalnog direktora "Lafarža" izjavio je istražnim sudijama da je francuska vlada davala podršku korporaciji da ostane u Siriji, uprkos ratu.
Govorilo se da ambasada Francuske u Jordanu navodno ima zapisnik razgovora sa predstavnicima "Lafarža" od pre tri godine koji pokazuje da su oni lagali, tvrdeći da ne daju novac islamskoj državi.
