Dijagnostičar Makron i NATO “u komi”

Petar Popović

“To što sada proživljavamo je otkaz moždanih funkcija NATO (pakta)”, izjavio predsednik Francuske londonskom Ekonomistu. Članovi saveza, “trebalo bi da ispitaju realističnost NATO u svetlu opredeljenosti Sjedinjenih Država”
(Emanuel Makron, francuski predsednik na prošlogodišnjem sastanku NATO)

NATO pakt je “u komi”. Vojno-politički savez pati od “otkaza moždanih funkcija”, izjavio je državni šef Francuske Emanuel Makron, govoreći za londonski Ekonomist, preneli su brojni svetski mediji.

“To što sada proživljavamo je otkaz moždanih funkcija NATO (pakta)”, izrazio se predsednik Francuske. Članovi saveza, “trebalo bi da ispitaju realističnost toga što NATO jeste u svetlu opredeljenosti Sjedinjenih Država”, rekao je.

Upitan, da li i dalje veruje u “kolektivnu odbranu”, onako kako je ona objašnjena članom 5, Makron je odgovori sa: “Ja ne znam”. 

Neverica u član 5

Reč je o paragrafu “svi za jednog”. “Peti član”, obećava stupanje u rat čitave alijanse u slučaju ugroženosti makar samo jedne njene članice, čak i one najmanje.

U stvarnosti, za 70 godina NATO, paragraf 5 isproban je svega jednom – kada su se, u kontekstu prepada terorista na Njujork, trabanti pakta solidarisali sa najjačim. Objavili su rat “svetskom terorizmu”, postrojivši se iza pleća SAD.

I muziku i troškove parade platio je Vašington.

Međutim, Amerika je imala satisfakciju, jer mogla je da kaže da ganjanje sa Al kaidom nije samo njen rat.

Osim toga, prljavštinu poduhvata (lov na sumnjive, nezakoniti prekogranični transport, držanje u zatvoru, ispitivanje uz mučenje i drugo), preuzimali su saveznici. Vašington je uživao udobnost da “ne zna” za takve događaje.

Na taj način, ostao je neuznemiren američki sud.

Ni jedan član NATO, ne samo Francuska, nema osnova za argumentovanu pretpostavku da bi sve to što se dogodilo povodom napada na Ameriku, bilo isto, da je pištaljku ugroženog potegla na primer... Estonija.

Pogotovo, otkako je u Beloj kući Donald Tramp, s principom da “naručilac sam plaća muziku”. Šef SAD, plastično je objasnio apsurd “svi za jednog”, pomenuvši – ne Estoniju, ali Crnu Goru. Makron, prema tome zvuči iskreno, govoreći: “Ja ne znam”.

Poziv Evropi “da se osili”

Izjave predsednika Francuske britanskom glasilu pomno su prenete u Nemačkoj.

“Francuski predsednik apeluje na evropske saveznike ‘da se probude’ i da preispitaju stvarnost toga šta je NATO u eri Trampa”, preneo je Makronove poruke nemački državni Dojče vele.

Makron je kritikovao vojnu operaciju članice NATO Turske, protiv zapadno naklonjenih snaga Kurda “koji su pomogli da se u Siriji porazi Islamska država”.

Turska operacija omogućena je “odlukom SAD da povuku trupe iz regiona, bez savetovanja sa NATO saveznicima”.

“Imate partnere na okupu, u jednom istom delu sveta, i nemate nikakvu koordinaciju u strateškom odlučivanju, između Sjedinjenih Država i njihovih NATO saveznika. Nikakvu. Strateški i politički, potrebno je da prepoznamo da mi imamo problem”, citirao je DW iz izjava Emanuela Makron.

Šef Francuske je upozorio da Evropa “neće više biti u stanju da kontroliše našu sudbinu”, ukoliko ne prepozna “strateški značaj same sebe kao geopolitičke sile”, preneo je DW.

Merkel se ne slaže

Kancelar Nemačke, gospođa Angela Merkel, nije se pokazala naklonjenom Makronovoj slikovitosti u izražavanju – o tobože komatoznom stanju NATO.

Za upotrebljene reči rekla je da su “drastične”. Rekla je da se ona s njima ne slaže.

Dojče vele navodi da je Anglela Merkel čak “osudila komentare”.

“To gledište nema veze s mojim”, citirao je gospođu kancelara državni Dojče vele. “Takav opšti napad nije neophodan.”

NATO nije u okolnostima “da mu je potrebna životna podrška”. NATO je “kamen-temeljac nemačke bezbednosti”, rekla je.

Trenutak, u kom se šef Francuske oglasio, nezgodno je izabran – ukoliko je uopšte biran. Berlin je zatečen u svečarskom raspoloženju, povodom treće pune decenije međunemačkog ujedinjenja. Službena Nemačka zagrcnula se od zahvaljivanja za taj događaj... baš Americi i NATO paktu.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo je tim povodom došao u Berlin. Jens Stoltenberg je došao, generalni sekretar pakta “s francuskom dijagnozom”.

Nemačko srce NATO

Stoltenberg i Merkel zajednički su naglašavali “značaj nemačke uloge” u alijansi.

Stoltenberg je laskao da je Nemačka “srce NATO”. Merkel je uzvraćala kako je pakt “kamen-temeljac” nemačke bezbednosti. “Mi se moramo odupreti zajednički”, zavetovao se Stoltenberg.

Kome se odupreti? Rusiji i Kini, odredio je, i bez tako postavljenog pitanja Majk Pompeo.

Pompeo je pomenuo najpre Kinu. Rekao je da  ona “tlači narod”, na način “užasavajuće prepoznatljiv stanovništvu bivše komunističke Istočne Nemačke” , preneo je DW.

Potom, funkcioner Vašingtona je apostrofirao i Rusiju, koja “napada svoje susede i ubija političke oponente”.

Apelovao je za zapadno jedinstvo u suočavanju sa opasnosnošću od “neslobodnih nacija”. “Ostanimo zajedno kao saveznici”, izjavio je Majk Pompeo.

Ako je rekao, on zna

Lavirint, iz kojeg izlaz traže Francuska, Nemačka, SAD i NATO, osmatran je i iz Rusije.

Rusija je uvek spremna da sarađuje s NATO, makar da je alijansa instrument suprotstavljanja – ali nije stvar Moskve da ukazuje “koji delovi saveza su u komatoznom stanju”, prenela je Rasijskaja gazeta stanoviše Kremlja o zapletu na Zapadu.

Ministar Sergej Lavrov, izjavio je da je predsednik Francuske Makron “u prilici da oceni stanje u kom se danas nalazi NATO, zato što je šef države koja je član saveza”.

“Sto se tiče medicinskog pitanja, u pogledu dijagnoze, ne bih ulazio ni u kakvu polemiku. Ako je predsednik Makron osetio da dijagnoza postoji, on ima puno pravo i da kaže. On poznaje NATO mnogo bolje nego ja, zato što predstavlja zemlju koja je jedna od lidera Severoatlantskog saveza”, citiran je Lavrov.

Govornik ruskog resora Marija Zaharova, posegnula je za Tviterom.

“Zlatne reči. Istinite i suštinske. Jasno određenje sadašnjeg stanja NATO”, tvitovala je Zaharova.

Evropa i Rusija

Moskva jeste animirana da “izuči” izjavu predsednika Francuske, ali možda ne toliko podstaknuta “dijagnozom” Pariza zapadnom paktu, nego i Makronovim napomenama o pravcu kojim se u budućnosti može kretati... Rusija.

“Prvo, Moskva može obnoviti svoj status super-sile, oslonivši se samo na svoje moći”, prepričan je u RG šef Francuske. Ipak, to ostvariti, “bilo bi krajnje složeno, zbog nedovoljno ekonomske moći i broja stanovnika”.

Drugo bi bilo, da “Rusija izabere evro-azijski model”. Ali, Evroazijom, “već dominira Kina”.

Treće je da Moskva pronađe novi, izbalansirani format odnosa sa Evropom.

“Makron je podvukao da je EU u očima RF, zbog primicanja NATO ruskim granicama, vazal SAD. Ali u budućnosti, taj odnos može da se promeni, primetio je francuski predsednik. Po njegovim rečima, u datoj etapi NATO preživljava komu, a Evropa ne može da računa na podšku Vašingtona, zato što on okreće leđa svojim saveznicima”, prenela je Rasijskaja gazeta.

Te tako, tek kada se zapadnom “tumačenju Makrona” pridoda i rusko – postaje razumljivo, iz kojih razloga su Angela Merkel, Stoltenberg i Pompeo uzdizali do neba američko i NATO savezništvo. Poruka ovo troje je da Amerika neće okrenuti leđa saveznicima. Drugim rečima, izlišno je Francuskoj da se bavi mislima o moćnom zbliženju Evrope i Rusije, o čemu Makron, čini se, razmišlja. NATO je za uvek.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...