Nova imigraciona politika Francuske: Vrata će se otvoriti ekonomski potrebnim strancima

Nataša Jokić, Strazbur

Stranci iz država van EU moći će od idućeg leta da dobiju boravišne dozvole i radne vize u Francuskoj ukoliko imaju zanimanja za koja u ovoj zemlji nedostaje radna snaga
(foto, Emanuel Makron, predsednik Francuske)

Stranci iz država van EU moći će od idućeg leta da dobiju boravišne dozvole i radne vize u Francuskoj, ukoliko imaju zanimanja za koja u ovoj zemlji nedostaje radna snaga. Među najtraženijim zanimanjima su inženjeri različitih profila.

Francuska ministarka rada Miriel Peniko potvrdila je da se vlada opredelila za politiku uspostavljanja kvota za ekonomsku imigraciju. Ona je u intervjuu za BFM-tv juče ujutro najavila da će do idućeg leta vlada sastaviti preciznu listu zanimanja za kojima postoji potražnja ali ne i radna snaga, uprkos visokoj nezaposlenosti u Francuskoj. Prema rečim francuske ministarke rada, državna Uprava za istraživanja, studije i statitsiku i Biro rada imaju zadatak da ustanove novu listu zanimanja za koje bi strani radnici mogli da konkurišu jer je postojaća lista zastarela s obzirom da je napravljena pre 10 godina.

Ministarka je ipak naglasila da će lista prema njenim očekivanjima biti „skromne dužine“ s obzirom da Francuska ima viši priraštaj stanovništva nego ostale zapadnoevropske zemlje. Lista zanimanja za ekonomske imigrante biće obnavljana svake godine.

fra-ministarka-rada-Miriel

Francuska ministarka rada Miriel Peniko 

Oročene vize, teže do lečenja, manje davanja za azilante

Stranci koji budu dolazili u Francusku da rade neće biti birani s obzirom na to iz koje zemlje potiču već koliko su i za šta stručni. „Francuska će im izdavati radne vize sa ograničenim trajanjem, po ugledu na sistem koji imaju Kanada i Australija“, rekla je francuska ministarka rada Miriel Peniko.

„Postoje uvek zanimanja za koja je potrebna strana radna snaga. Imigracija je u tom smislu šansa za Francusku“, rekla je Peniko.

Francuska vlada uvodi politiku otvaranja vrata ekonomski potrebnim imigrantima, nadajući se da će od toga imati ekonomske ali i političke koristi.

Na političkom planu cilj ovih mera je da se krajnjoj desnici oduzme monopol na temu ulaska stranaca u Francusku. U tom kontekstu, vlada je najavila i pooštravanje režima besplatnog, kompletnog zdravstvenog osiguranja na koje su stranci do sada imali pravo čim stupe na francusko tle i zatraže azil ili pravo na boravak.

Stranci će ubuduće, tek nakon tri meseca boravka u Francuskoj, dobijati pravo na bazno zdravstveno osiguranje koje pokriva 70 odsto troškova lečenja. Ministarka zdravlja Anjes Bizin, nedavno se usprotivila pravu na besplatno zdravstveno osiguranje za tražioce azila iz Albanije i Gruzije jer je, kako je rekla, reč o „a priori sigurnim zemljama“.

Francuski parlament razmatraće ovih dana i socijalnu pomoć za tražioce azila. Vlada je najavila da će skratiti rok procedure za davanje odgivora tražocima azila. Ta procedura neće više trajati 12, već šest meseci.

Gabriel Atal, državni sekretar za obrazovanje izjavio je da ima mnogo preduzeća koja ne uspevaju da razviju svoju aktivnost kako bi hteli, upravo zbog nedostatka radne snage.

fra-ministarka-zdravlja-

Ministarka zdravlja Francuske Anjes Bizin

Politika „predsednika najbogatijih Francuza“

Francuska vlada, vidimo, sada nastupa u ulozi obnovitelja privrede, opustošene višedecenijskom globalizacijom i izmeštanjem proizvodnje u inostranstvo gde je cena rada daleko niža. Obezbeđen je budžet od 15 milijardi evra kako bi se obučilo oko milion nezaposlenih i to upravo za zanimanja koja su tražena u privredi.

U suštini ove mere nisu nove i neće doneti neke presudne zaokrete kada je reč o smanjenju kolosalnog budžetskog deficita u Francuske. One su pre - dimna zavesa čija je uloga da skrene pažnju sa katastrofalne socijalne politike „stezanja kaiša“ koju sprovodi Makronova administracija. Ova politika je, uostalom, sasvim u skladu sa direktivama koje je Parizu poslala Evropska komisija.

Krajem septembra budžetski deficit je iznosio 109 milijardi evra. Najavljena promena politike finansijske podrške onima koji su ostali bez posla bez svoje krivice, već je podigla temperaturu. Makron preko ovih promena namerava da uštedi 4,3 milijarde do 2022. godine.

Oslobađajući poreza najbogatijih jedan odsto stanovništva, a uvodeći štednju kada je reč o najsiromašnijima, Makron je “zaradio” nadimak “predsednik bogatih“. Ili, kako je to rekao njegov prethodnik, bivši predsednik Oland:

“Makron nije predsednik bogatih već vrlo bogatih”.

Da bi nekako poboljšao sliku o sebi Makron primenjuje taktiku tipičnu za neoliberalne vlastodršce: posle smanjenja penzija i socijalnih davanja najsiromašnijima, država smiruje ove najugroženije grupe jednokratnim poklonima i tome slično.

Uz to ide obavezna retorika da tipa “pogledajte šta smo sve uradili za državu, sve nam je bolje”.

makron-pobeda-

Makron se već priprema za izbore 2022. godine

Gaženje javnog interesa u ime privatnog

Reči, međutim, nisu (više) dovoljne... Vlada nastavlja da sprovodi tvrdu neoliberalnu politiku privatizacije profitabilnih preduzeća kao što su aerodromi i državna lutrija. Gaženje javnog interesa u ime privatnog je okosnica Makronove politike i zato su za početak decembra najavljeni veliki protesti.

Francuska vlada i predsednik Makron, naravno, strahuju jer niko nije zaboravio još postojeće “žute prsluke”. Mere represije, sramne za jednu staru demokratiju kakva je Francuska i dozvola da policija upotrebljava bojevo oružje - nisu do sada dale rezultate, niti smirile situaciju.

Verovatno nijedan posleratni predsednik nije bio toliko omražen kao Makron. Državne statistike kažu da se, od kada je on postao predsednik, uvećalo ukupno bogatstvo Francuske ali se u isto vreme uvećao i broj vrlo siromašnih – onih koji od svoje zarade ne mogu da „sastave kraj s krajem“.

Makron nedavno dao intervju jednom krajnje desnom nedeljniku, pokazujući začuđujuće poštovanje prema osvedočenim zagovornicima rasističkih ideologija, ali članovi vlade sada su se rastrčali po medijima da bi rekli kako je imigracija uvek bila karta na koju je Francuska računala i „koja je Francusku izgradila posle rata“.

Pokušavajući da predstavi svoju politiku kao „zlatnu sredinu“ otvaranja prema „potrebnim“ strancima, ali i zatvaranja prema „nepotrebnim“, Makron se već priprema za izbore 2022. godine. Njegov san je da mu opet jedini rival bude liderka krajnje desnice Marin Lepen pa da za njega, uhvaćeni u zamku, glasaju i birači sa desnice i oni sa levice.

Strategija, ne samo rizična već i duboko nemoralna. Jedini cilj je opstanak na vlasti kako bi se efikasno sprovodila politika zaštite interesa korporacija i banaka koje su, uostalom, direktno ili indirektno finansirale njegovu predsedničku kampanju.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...