Predsednik Zelenski i “Denis”

Petar Popović

Nesvakidašnja prepirka državnog šefa Ukrajine i vojnog volontera koji odbija poslušnost njegovoj predsedničkoj odluci, na “međi” s Donbasom
(Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u obilasku Donbasa, avgust 2019.)

“Došao sam da ti kažem: izvezite oružje. A ti, skrećeš razgovor. Ti meni ne možeš postavljati nikakve ultimatume, uopšte. Mi smo došli po oružje”, poručio je državni šef Ukrajine, Volodimir Zelenski, čoveku u uniformi “kojeg su zvali Denis”, preneo je u izveštaju iz Donbasa, s linije prekida vatre, moskovski Komersant.

Denis je rekao, on lično “nema pri sebi nikakvo oružje”. Međutim, dodao je, “mi bismo hteli da to malo raspravimo, i formalizujemo”. Borci Azova su u Zolotom, “zato što su Ukrajinci protiv razdvajanja snaga”, rekao je.

Denis je pripadnik ultra-nacionalističke formacije Azov. Reč između šefa države i njega zapodenula se povodom oružja koje ilegalno poseduje Azov.

U zaseoku Zolotoje, Azov se rasporedio duž linije prekida vatre, između separatista Luganjska i snaga ukrajinske vlade. Predsednik Zelenski je došao u Zolotoje da pokuša “prosto ljudski”, da Azov preda ilegalno posedovano oružje. Nekoliko dana ranije, ugovoreno je povlačenje strana s linije prekida vatre. Pokušaj je doživeo je peh.

I na dalje – razgovor između državnog šefa Ukrajine i “Denisa” “produžio se povišenim tonom”, piše Komersant.

“Čuj, ja sam predsednik ove zemlje. Imam 42 godine. Nisam nekakav naivčina. Došao sam i rekao: pokupi oružje. Hteo sam da u očima vidim razumevanje. A video sam momka koji misli da pred njim stoji nekakav naduvenko”, citiran je Zelenski.

zelensky-vojska-donbas

Zelenski sa oficirima redovne vojske razgleda mapu regiona u Donjecku, 25. oktobra 2019.

Predsednik i veterani rata

Epizoda razgovora Zelenskog i pripadnika Azova pojavila se na video-snimku. Sadržaj snimka, bio je prošlog vikenda nešto o čemu se u Ukrajini široko raspravljalo, naveo je Komersant.

Pogotovo, što se pojavio i pušten u opticaj još jedan snimak, video-izjava predvodnika Azova Andreja Bileckog.

Bileckij žigoše “nepristojnost predsednika prema veteranima” (sukoba u Ukrajini iz 2014).

Vođa Azova obraća se Zelenskom direktno, govoreći mu da “to s razdvajanjem snaga pogoduje isključivo Rusiji”. Lider formacije

navodi da šef države namerava “predaju” velikog dela fronta, sa strateškim pozicijama. Kako on misli da organizuje odbranu Ukrajine u slučaju ruske agresije?

Ukoliko Zelenski ostane pri svome, odluči i oživotvori to što je pretnja bezbednosti, “tamo će sledeće nedelje umesto njih nekoliko desetina - biti hiljadu ljudi”, poručio je Bileckij, preneo je ruski list.

zelenski-zolotoe

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski posetio je Zolote u Luganskoj oblasti, u istočnoj Ukrajini, 26. oktobra 2019. (Foto Press službe predsednika Ukrajine)

Zolotoje i Petrovskoje

Zolotoje i Petrovskoje su dva mesta na istoku Ukrajine, kod kojih su vojne snage Kijeva i separatisti Luganjska i Donjecka, u dosegu međusobno ispaljenih kuršuma. Potencijalno, u bojevom kontaktu.

Između dve strane je tzv. linija razdvajanja.

Do markiranja “linije razdvajanja” dospelo se tokom pregovora u Minsku. Postignut je sporazum da snage jedne i druge strane zastanu na pozicijama na kojima su se zatekle. Ustvari, i snage Ukrajine i separatisti, iscrpili su bili snage da više išta promene. Rat je zastao.

Vojna dejstva zaustavljena su sporazumom. Sporadično puškaranje produženo je. Poneka žrtva pridodavana je bilansu od trinaest hiljada poginulih i naknadno. U slučaju daljeg srozavanja političkih prilika stvari bi se mogle vratiti na naopak kurs. Dovoljan bi bio ozbiljniji incident.

Evropa i Amerika

Početkom leta, u kampanji predsedničkih izbora, Volodimir Zelenski je obećao “prekid rata” u Donbasu. Dosta je bilo žrtava, govorio je Zelenski. Posle izbora, plebiscitno izabrani šef države latio se ostvarivanja tog obećanja.

“Prekid rata” u Donbasu nije ambicija koju Kijev može ostvariti bez saradnje sa spoljnim silama – sa SAD, a u Evropi, bez saradnje sa Rusijom, Nemačkom i Francuskom.

Pokrajine koje od Kijeva traže autonomiju oslonjene su na Moskvu.

Evropske sile zauzele su se posredovanjem u krizi još 2015, pregovarajući unutar grupe Normandija, u kojoj je - uz Nemačku, Francusku i Rusiju - i Ukrajina.

U Minsku, potpisan je te godine sprazum, nazvan “minskim”. Sporazum se tiče preduslova, u procesu preobražaja krize iz ratne u mirnodopsku – i, potencijalno, potpunog normalizovanja stanja u istočnoj Ukrajini.

Prvi korak Zelenskog bio je da oživi sporazum, umrtvljen bojkotom Pjetra Parošenka, predsednika koji je izgubio letošnje izbore. Ali, predsednikovo nastojanje da krizu u Donbasu izvuče iz ustajalosti uz pomoć sila spolja, odmah je naišlo na prepreke. Kontakt Zelenskog s Donaldom Trampom, od kojeg je šef Ukrajine očekivao najviše, prerastao je u unutar-američki politički skandal, štetan za stvar Kijeva.

Akteri Normandijskih četiri, Francuska, Nemačka, Rusija.., spremni su za susret – toliko potreban Zelenskom zbog podrške. Međutim, uz preduslov da Ukrajina prethodno potpiše Formulu Štajnmajera, i postupi po proizilazećim obavezama dokumenta. Takva obaveza je, povlačenja snaga Ukrajine i separatista-autonomaša sa “linije razdvajanja”, što bi trebalo da verifikuje OEBS (OSCE).

Kijev je potpis položio, ali povlačenju sa “linije razdvajanja” isprečio se bataljon Azov.

Umršene nadležnosti

Prepirka u zaseoku Zalotoje, ukazala je da u poretku unutar-ukrajinske nadređenosti, nešto nije na svom mestu.

Neobično je da šef države izađe na bezbednosno kritični teren i da onda, na tom mestu polemiše sa akterom koji se ne povinuje njegovoj predsedničkoj odluci. U hijerarhijskoj nadredjenosti postoje instance, nadležne za sprovođenje odluka.

Za stvari posedovanja oružja ima resor unutrašnjih poslova. U stvari odbrane, tu su ministar odbrane i vojska. Regularnost ne računa sa dobrovoljačkim odredima ad hok.

U Ukrajini, u sporenju predsednika Zelenskog i Azova, šef resora unutrašnjih poslova Arsen Avakov... podržao je odred Azov, naveo je ruski Komersant. Dok pak Azov, priznaje autoritet ministra unutrašnjih poslova, ne i šefa države.

Pitanje načina

Predsednik Ukrajine Zelenski naišao je na zid.

Štampa piše da je bivši predsednik Ukrajine, Pjetro Parošenko, glavni organizator tog otpora. Parošenko kritikuje pokušaje službenog Kijeva u odnosu na Donbas. Parošenko propagira rešenje krize primenom sile. Ukrajinsku verziju hrvatske “oluje”.

Pariz i Berlin, nisu se oglasili povodom “ubeđivanja” na “liniji razdvajanja”.

Šef Rusije Vladimir Putin, zatečen pre tri dana u poseti Budimpešti, gde je razgovarao s premijerom Viktorom Orbanom, upitan od štampe, odbio je da komentariše “postupak šefa druge države”.

“Pogotovo, u kontaktu s nacionalistima. Sam gospodin Zelenski, razume se, ne liči na ukrajinskog nacionalistu. Ali, može li on da izađe s njima na kraj, teško mi je da kažem”, odgovorio je državni šef Rusije.

Putin “nije siguran”, da li je Zelenski, “kao predsednik i vrhovni glavnokomandujući, izabrao pravi način, da na ‘liniji razdvajanja’ ubeđuje ljude koji odbijaju da se povinuju njegovim naredbama”.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...