Karuce Berlina pukle u Turskoj

Džombav “sirijski teren” slomio je u subotu karuce nemačkog Hejka Maasa u Turskoj. Ministrov pokušaj, da Ankari proda ideju Berlina o jednoj međunarodno nadgledanoj “zoni bezbednosti”, za sirijske Kurde, nije uspeo.

Mevlut Čavušoglu, ministar Turske, izjavio je stojeći uz gosta da nemački plan “nije realističan”, preneli su u subotu i ruski i nemački mediji.

Engleski, previđaju posetu za koju je zainteresovan Berlin. U magli “bregzita”, konture kontinenta gube se na britanskom političkom horizontu.

Atmosfera susreta dvojice diplomata, nemačkog i turskog, bila je napeta. Taj teret složio se ispred njih još pre nego što je vizita započeta.

Ankara, 26.10.2019 - šef nemačke diplomatije Heiko Mas na konferenciji za novinare u Ankari posle razgovora sa ministrom inostranih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom

Dragi Hejko, novajlija si

Dva dana pred put, u Bundestagu, Hejko Maas je, govoreći o Turskoj i njenoj vojnoj ofanzivi u Siriji, pozvao da Ankara “poštuje prekid vatre”. Takođe, i da se pridržava “međunarodnog zakona o izbeglicama”. A i da, sve uključene strane, “podrže proces pod kontrolom Ujedinjenih nacija”.

Da je bar ostalo unutar zidova parlamenta, nego je Maas, svoje “turske poente” odmah pustio u promet i tviterom.

Iz Ankare, “od-tvitovao” mu je istog časa Čavušoglu, već u četvrtak.

“Dragi Hejko Maas, radujem se tvojoj poseti Turskoj. Ovde si uvek dobrodošao. Ali ne da nam držiš predavanja!”

Već druga turska packa ministru Nemačke u mesecu. Prvi koji je pokušao da diplomati Berlina “otvori oči” bio je predsednik Redžep Taip Erdogan.

“Vi o politici ne razumete ništa. Vi ste politički novajlija. Da išta znate o politici, Vi to ne biste nikada izgovorili”, tvitovao je Erdogan. (Prokleti tviter, ko ga je izmislio!). Stvar se ticala pretnje Ankari da će Berlin obustaviti izvoz u Tursku nemačkog oružja.

Ministar Nemačke “staloženo je reagovao na lične napade turskog predsednika”, naveo je, prikazujući iznenadni “kurcsluš”, nemački Dojče vele. “Nije želeo da odgovori na uvrede, rekao je: ‘Definitivno, radije bih g. Erdoganove ispaljene reči, nego rakete. Ako se možemo tako dogovoriti, dobrodošao je da produži da me vređa.”

Istanbul, 26.10.2019 - predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan na svečanosti u Istanbulu

Nemački motiv

Zainteresovanost Berlina za prekid turskih vojnih operacija u Siriji, za sirijske Kurde, koji se osećaju izloženim udaru turske vojne ekspedicije i za “trajni prekid vatre”, koji u ime Nemačke zahteva Maas, objašnjiva je. I ne samo nemačkom potrebom za konkuretnošću u političkom “predvodništvu Evrope”, u odnosu na Francusku. Berlin je kod kuće na političkom roštilju. U Nemačkoj.

Najbrojnija dijaspora Kurda je u Nemačkoj. Osetljiva, kao i svaka dijaspora, na patnje kroz koje prolaze delovi etničke matice. A i dijaspora Turske, nesložna međusobno povodom Erdoganove unutrašnje politike – međutim, ne u toj meri, povodom politike Ankare prema Kurdima.

Turska i Kurdi (razbijeni u četiri tuđe države) u “praistorijskom” su sporu. Taj spor vibrira politički u Nemačkoj. A onda, posle svega (ili, pre svega) pritisak kojem je Berlin izložen posredstvom potencijalnih imigranata ne jenjava.

Tri i po miliona ljudi, iščupanih iz životnog prostora sirijskim građanskim ratom, iščekuje u logorima u Turskoj. Na koju stranu će ih pokrenuti politika upletenih sila - nazad prema iskonskom prostoru ili u usputne logore od Grčke na dalje, i na kraju, pred kapijom Nemačke? Celi svet je doznao da je to najudobnije od svih izbegličkih utočišta, i ko beži, beži u Nemačku .

Dve runde prekida ofanzive

Sedmica između 20. i 27. oktobra je period turskih obustavljenih vojnih operacija u Siriji, u unutrašnjem sirijskom prostoru uz granicu.

U ponoć između utorka i srede, istekao je rok prekidu turskih vojnih dejstava na 120 časova, objavljen na osnovu sporazuma Ankare i Vašingtona.

SAD su zahtevale predah, da bi se omogućilo povlačenje pripadnika trupa SAD, raspoređenih u zonama gde su Kurdi. Predsednik Donald Tramp odlučio je da smanji američko vojno prisustvo.

Međutim, u istom trenutku, u ponoć između utorka i srede, na snagu je stupio drugi sporazum – između predsednika Vladimira Putina i Erdogana “od deset tačaka”. Taj dogovor, načinjen je u utorak, posle pregovora dvojice u Sočiju.

Nagodbom Putina i Erdogana, Ankara se obavezala da prekine vojne operacije za još daljih 150 sati. Ovog puta, da bi se omogućilo da se Kurdi povuku iz pojasa uz tursku granicu.

Njihove pozicije prema Turskoj počela je tog časa da zaposeda sirijska armija Bašara el Asada, a i ruska vojna policija.

Već u predigri “Sočija”, Kurdi su Rusima izrazili spremnost da priznaju suverenost Sirije. Vašington ih je ostavio na cedilu. To ih je ohrabrilo da započnu igru s Moskvom.

Ruski uslov je bio da polože oružje u ratu sa Damaskom – i da se, kroz lojalnost Siriji, zaštite od Turske. U Siriji su na putu da, kroz pregovore o novom ustavu zemlje, dobija autonomna prava.

Ras al-Ayn, 26.10.2019 - državne snage Sirije nadomak grada Ras al Ajn na severu zemlje

Ruski dodatak turskoj ekspediciji

U sredu, u bazu iz koje su se nekako žurno evakuisali šlemovi SAD, sletela su tri ruska vojna helikoptera. Simbol bitne promene. Pozicije s kojih su se povukli Amerikanci zaposela je vojska Rusije. Ne računajući 200 pripadnika snaga SAD ostavljenih na severoistoku, uz sirijska nalazišta nafte.

Do isteka tog novog turskog prekida vatre ima još oko dva ili tri dana. Međutim, u slučaju da se premisa nagodbe Erdogan-Putin obistini..,u kritičnom pojasu od 30 kilometara uz tursku granicu, na strani Sirije neće više biti onih zbog kojih je armada Ankare podignuta u ekspediciju.

Proizilazi, izgledi za trajni prekid vojne operacije Turske u Siriji postoje. Intervencija će se preobraziti u udruženo vojno patroliranje Turaka i Rusa. To proizilazi iz “deset tačaka” sporazuma.

Turska operacija “Bujica mira” ne prekida se. Ali, zadaci koje je vojsci izdiktirala Ankara počinju se ostvarivati zajednički, u koordiniranoj saradnji turske armije i ruske vojne policije. To uključuje produženu borbu protiv terorista. I to uključuje povratak sirijskih izbeglica kućama. U finalnoj fazi, to će podrazumevati i tursko priznanje sirijske suverenosti.

S nedopečenom baklavom u Tursku

Nekako iznebuha, na sceni se već u trenutku rusko-turskog sporazuma ukazala Anegret Kramp-Karenbauer, gospođa ministar Nemačke za odbranu.

Ideja o nekoj “međunarodno nadgledanoj zoni bezbednosti”, koja se na nesrećan način po ishod misije obrela u diplomatskoj tašni Hejka Maasa spakovanoj za Ankaru, njena je ideja. Navodno, ideja politički privlačna i kancelaru, gospođi Angeli Merkel.

Uvažavajući učinak Rusije i Turske, Berlin želi da uz te dve sile stane i Nemačka, izjavila je AKK.

Govoreći u Bundestagu (donjem domu), gospođa Merkel je osudila prodor turske vojske u Siriju, rekavši da je to “jedna humanitarna drama sa enormnim geopolitičkim posledicama”.

U svetlu fakata o prvim efektima, teško bi se pronašlo argumenata da se navod kancelara ospori. Međutim, šta podrazumeva “AKK-zona bezbednosti”?

Rasplet je pokazao da to nije jasno ni šefu nemačke diplomatije. U četvrtak, dan pred polazak na put u Ankaru, pritešnjen pitanjima nacionalnog brodkastera, Maas je priznao da se “sa svih strana čuje da to nije realno”.

“Da budem iskren, ovog trenutka niko van Nemačke ne diskutuje o ‘zaštitnoj zoni”, rekao je.

Sam ministar, obavešten je o ideji “tekst porukom ministra odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, da je ona predložila stvaranje jedne međunarodne zaštitne zone za severnu Siriju”.

I s tako nedopečenom baklavom u torbi, Hejko Maas se onda, u subotu ujutro, uputio u Tursku, da nemački spremljenu poslasticu proda Ankari.

Odgovor Mevluta Čavušoglua da pokušaj “nije realističan” mogao se predvideti.