Erdogan i Putin saglasni o Siriji

Petar Popović

Turska ostaje u prostoru započete vojne intervencije uz granicu, ali sve što je van pojasa njenog nespokojstva povodom Kurda, prepušta se nadzoru Rusije i Sirije, proizišlo iz razgovora Putina i Erdogana u Sočiju. Berlin se pita, ima li u rusko-turskom sporazumevanju mesta i za Nemačku?
(Sochi, 22.10.2019 - susret ruskog predsednika Vladimira Putina i turskog lidera Redžepa tajipa Erdogana u Sočiju)

Šest sati je trajao razgovor Vladimira Putina i Redzepa Taipa Erdogana, u utorak, u letnjoj rezidenciji predsednika Rusije u Sočiju – od kojeg šef Kremlja očekuje da će “momentalno” proizvesti rezultat u Siriji, javio je u utorak uveče Rojters.

Putin, koji se sa Erdoganom pojavio pred štampom, nije naveo u čemu je rezultat. Ostavio je da to iznesu šefovi diplomatija dve zemlje, naknadno. Međutim, reč je o komplikacijama koje prate “Bujicu mira”, tursku vojnu ekspediciju na Kurde u severoistočnom segmentu sirijske teritorije uz granicu s Turskom.

“Buica mira”, prekinuta na svega 120 sati, pod pritiskom SAD na Ankaru, produžiće se u ponoć između 22. i 23. oktobra ( utorka i srede ) – u slučaju da Turska ne dobije to na čemu insistira.

Ipak, ton Putinovog obraćanja sugerisao je optimizam u očekivanjima. Kurdi su dobili još 150 sati odlaganja turske ofanzive, u slučaju da pristanu da se evakuišu. Putin se nada da će se oni povinovati.

Sile, susedi na Kavkazu, razumele su se još jedanput u hronici međusobnih “sirijskih” iskušenja.

Sudbonosno za Siriju

Šef Rusije je izjavio da je njegov razgovor s Erdoganom omogućio “rešenja sudbonosna za Siriju”, javio je moskovski Komersant.

Do toga se došlo, pošto je turska strana za pružila “potanko razjašnjenje ciljeva i zadataka svoje vojne operacije”, naveo je Komersant.

Oba predsednika su “uznemirena porastom separatističkih raspoloženja u Siriji”, rekao je list – a Putin smatra da je takvo raspoloženje “podgrevano u poslednje vreme spolja”. Predsednik Rusije, međutim, smatra da to što se događa na severoistoku “ne mora da smeta aktiviranju Ustavnog komiteta” Sirije, 29-30 oktobra u Ženevi.

Ustav, podržan potpisima svih “konaca” u zapetljanom političkom i ratnom klubetu Damaska, je to čemu stremi Moskva. Teritorijalni integritet u “suvlasništvu” svih etničkih faktora zemlje.

Turska, Rusija ... i Evropa?

“Bujica mira” proizvela je politički i bezbednosni nemir Evrope.  

Dan ranije u ponedeljak, ministar odbrane Nemačke, gospođa Anegret Kramp-Karenbauer, koja je u isto vreme i predsednica vladajuće Hrišćansko-demokratske unije – pustila je u opticaj plan Berlina o jednoj međunarodno kontrolisanoj zoni bezbednosti na severu Sirije.

Takva zona, “uspostavila bi se u saradnji sa Turskom i Rusijom”, izjavila je gospođa ministar.

“Rusija je jedan od najvažnijih aktera u Siriji. Bez obzira da li se to nekome sviđa ili ne, to je fakat s kojim moramo računati”, rekla je Kramp-Karenbauer.

Berlin se pribojava da vagon rusko-turskog usaglašavanja ne odrola napred mimo Nemačke i Evrope. Međutim, i mimo NATO, ostavljenog bez funkcije.

“Alternativa bi bilo da Evropljani i NATO prosto posmatraju, dok se između Turske i Rusije produžava razgovor”, rekla je AKK.

Posredstvom zone “nastojalo bi se da se obnovi borba protiv terora i protiv ISIS ( Islamske države ), koja je sada u zastoju”.

Zona bezbednosti “bi osigurala stabilizovanje regiona, tako da ponovo bude mogućno obnoviti civilni život, a da oni koji su napustili te teritorije mogu, ukoliko žele, dobrovoljno da se vrate”, izjavila je AKK, preneo je Dojče vele.

Kramp-Karenbauer je rekla da je plan koji saopštava usaglašen s kancelarom gospođom Angelom Merkel, a da ona ima nameru da o nemačkoj zamisli i inicijati razgovara s članicama NATO, na margini zasedanja zapadne vojne alijanse u četvrtak i petak.

Kurdi ponovo bez sreće

Krizna situacija na severu Sirije uzrokovana je iznenadnim povlačenjem vojske SAD iz zona nastanjenih Kurdima.

Kurdi su narod bez države, “poklopljen” i “ispresecan” granicama četiri tuđe države, Turske, Iraka, Irana i Sirije. I ni u jednoj od njih sa značajnijim autonomnim pravima. U Siriji, redovno su na udaru turske armije. Ankara tradicionalno živi u strahu od kurdskog međusobnog povezivanja.

Ubrzo posle polaska Amerikanaca, u Siriju je poslala svoje trupe Turska, u poteri za pripadnicima YPG – kurdske milicije obrazovane tokom građanskog rata, da na severu Sirije štiti kurdsko stanovništvo.

Turska ofanziva započeta je 9. oktobra, praćena osudama Evrope, zastrašene mogućnošću novog talasa sirijskih begunaca pred “kapijama” Evropske unije.

Saglasno statistici UN, “najmanje 160 hiljada” stanovnika oblasti pogođenih intervencijom turske vojske, već je “iščupano” iz prebivališta, za samo desetak dana od početka turske ofanzive.

“Ne možemo samo pričati kako je Evropa posmatrač sa strane. Moramo istupiti sa našim sopstvenim predlozima kao katalizatiorom diskusije”, izjavila je Kramp-Karenbauer.

Evropsko rešenje “učinilo bi Turskoj jasnim” da ona ne može permanentno okupirati zonu na severu Sirije, protivno međunarodnom zakonu, izjavila je gospođa, koja je upravo navršila 100 dana na čelu nemačkog resora odbrane.

Nije prekid nego pauza

Dan pre vikenda, Ankara je objavila prekid svoje sirijske vojne operacije “na 120 sati”, na zahtev Vašingtona.

Govornik predsednika Turske Ibrahim Kalin, razjasnio je nemačkim glasilima da prekid nije prestanak turskih vojnih operacija, već samo pauza.

“Pauza” je prva faza. Druga faza bi bila prekid operacija, ali tek u slučaju “da se YPG teroristi sasvim povuku iz oblasti vojnih dejstava”, razjasnio je Kalin.

Inače, 120 sati turske “pauze” ističe u utorak u pola noći, i neće biti produžetka dok se ne ispuni turski preduslov, rekao je govornik Redzepa Taipa Erdogana.

Njegiva izjava prethodila je susretu Erdogana i Putina u Sočiju.

Zona od Eufrata do Iraka

Turska neće tolerisati prisustvo YPG u kritičnim zonama, “bez obzira da li se tamo vije američka ili ruska zastava”, izjavio je nemačkim glasilima Erdoganov govornik.

“Mi želimo da kreiramo zonu bezbednosti od Eufrata do iračke granice. To je oko 444 kvadratna kilometra. I mi želimo da tu oblast očistimo od svih ISIS, PYD/YPG terorista i drugih elemenata, koji zastrašuju izbeglice da se ne vrate”, izjavio je Ibrahim Kalin.

PYD i YPG su političko i vojno predstavništvo kurdske organizacije za samozaštitu.

Kalin je izjavio da Ankara, u rešavanju svog problema, želi saradnju “sa Amerikancima”, Evropljanima i s Rusijom.

“S Rusima radimo da bi se osiguralo da te zone postanu zone bezbednosti za sirijske izbeglice”, rekao je Kalin.

“U okviru Astana procesa, izuzetno dobro smo radili sa Rusima. Postigli smo sporazum o Idlibu. Sada, sa Amerikancima koji govore da napuštaju severoistočnu Siriju, imamo novu situaciju u tom delu Sirije. To je to o čemu će naš predsednik razgovarati sa predsednikom Putinom”, najavio je Erdoganov govornik u ponedeljak.

Rusko posredovanje

U oči sastanka Putina i Erdogana, Moskva je izrazila spremnost za ulogu posrednika u sporazumevanju Turske i Sirije.

“Glavno je, izboriti dugoročnu stabilnost u Siriji i regionu, na osnovu uspostave jedinstva Sirije, uz uvažavanje interesa svih etno-konfesionalnih grupa” , izjavio je pomoćnik predsednika za spoljnu politiku Jurij Ušakov, preneo je moskovski Komersant.

Ušakov je, u tom smislu, pomenuo dvogodišnje insistiranje Rusije kod Kurda, da na teritoriji gde jesu, priznaju jurisdikciju Damaska.

Jer, “to je jedini put da budu zaštićeni u odnosu na dejstva Turske”, naveo je Komersant. Kurdi nisu bili zainteresovani.

Uzdali su se u prisustvo na svojoj teritoriji vojnika SAD. Međutim, prihvatili su savet kada su se američki vojnici podigli i pošli, po nalogu Vašingtona.

Ruski cilj je, “da se dostigne stanje kada će se sve strukture Kurda na sirijskoj teritoriji čvrsto ugraditi u pravno polje Sirijske Arapske Republike, u sirijski ustav, kako na teritoriji SAR ne bi bilo nezakonitih oružanih formacija, niti s njene teritorije proizilazila bilo kakva pretnja bezbednisti Republike Turske, a i drugih država”, izjavio je ministar Rusije Sergej Lavrov, preneo je Komersant.

Lavrov je pomenuo da postoji interes dve strane da Rusija pomogne u tom procesu.

Komersant je pomenuo dve runde pregovora između Kurda i Damaska, tokom oktobra. U Damasku, i u ruskoj bazi Hmeim.

Uz “rusku podršku”, Kurdi su u nastavku “zaposeli rejone oko Manbidza, kojima su još nedavno patrolirali Turci i Amerikanci, a takođe Kobani, Kamišli, Haseke i Raku”, naveo je list.

Rusko-sirijske i rusko-turske patrole

Naknadno, posle razgovora Putina i Erdogana, ministar Rusije Sergej Lavrov najavio je “prepakovanje” kurdskog prisustva u kritičnoj zoni.

Putin i Erdogan saglasili su se da se “Kurdi povuku iz gradova Manbidz i Tel Rifaat”, objavio je Rojters.

Kurdska YPG milicija odstupiće 30 kilometara unazad od granice Sirije i Turske.

Na sirijskoj strani granice Sirije i Turske rasporediće se sirijski graničari i ruska vojna policija – ali sa spoljne strane zone turskih vojnih operacija uz granicu, izjavio je Lavrov, preneo je Rojters.

Vojne operacije Ankare produžiće se u zoni između gradova Tel Abiad i Ras al-Ajn – najdublje 32 kilometra unutar sirijske teritorije. Drugi delovi granice Sirije i Turske, od Kobani do Tel Abiada i od grada Ras al-Ajn, na iračkoj granici, biće pod kontrolom sirijske vojske i graničara “pomognutih od ruske vojne policije”.

U zonama koje nisu zahvaćene turskim vojnim operacijama turska vojska i ruska vojna policija patroliraće zajednički.

Gledano sa strane, čini se da je Vladimir Putin preduzeo sve što se po ruskom merilu moglo, da bi se predsednik Turske Erdogan vratio u Ankaru umiren – međutim, ono što je Moskvi najvažnije, Rusija je odbranila, a to je tursko prihvatanje teritorijalnog integriteta Sirije. Nije jasno, u koju će se “pukotinu” takvog sporazuma dvojice, sada udenuti Berlin. I još sa NATO...

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...