Kako i zašto je odloženo glasanje o bregzitu: britanski rebus bez rešenja?

Nataša Jokić, Strazbur

Parlament primorao vladu da poštuje zakon i zatraži odlaganje bregzita, ali je premijer Džonson poslao i drugo pismo EU u kome tvrdi da je on lično protiv toga
(London, 18.10.2019 - premijer Boris Džonson na sednici britanskog parlamenta povodom Bregzita)

Umesto vesti da li je britanski parlament izglasao dogovor o bregzitu, koji je premijer Džonson ispregovarao u Briselu, Evropski savet dobio je kasno uveče u subotu pismo Londona u kome se traži da se rok za izlazak iz EU pomeri za 20. januar 2020.

Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta potvrdio je odmah zatim da je počeo sa konsultacijama šefova država i vlada EU jer svih ostalih 27 država članica treba jednoglasno da potvrde odluku o ovom novom odlaganju bregzita.

Jelisejska palata izdala je saopštenje u kome se kaže da je stav Francuske da odlaganje bregzita ne koristi nikome. Vrlo je verovatno, ipak, da će ambasadori EU koji zasedaju u nedelju dati „zeleno svetlo“ za novo odlaganje bregzita.

Šta se dogodilo? Zašto britanski poslanici nisu glasali o ugovoru koji je premijer Džonson postigao u Briselu (http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-221881/postignut-novi-dogovor-o-bregzitu-sta-ce-odluciti-britanski-parlament) ?

parlament-bregzit

London, 18.10.2019 - sednica britanskog parlamenta povodom Bregzita, kojoj je prisustvovao i premijer Boris Džonson

Zaplet oko rokova – Džonsonov pokušaj bregzita bez dogovora

Poslanici nisu ni stigli da glasaju o „Džonsonovom“ ugovoru jer je na dnevnom redu prvo bio amandman „Letvin“ po imenu bivšeg ministra i bivšeg konzervativca Olivera Letvina. Taj amandman je predlagao da se glasanje o novom ugovoru o bregzitu odloži sve dok premijer ne uputi zahtev o odlaganju izlaska iz EU.  

Premijer je po zakonu, donetom u septembru, imao obavezu da od Brisela zatraži odlaganje roka za bregzit ukoliko do 19. oktobra parlament ne izglasa dogovor o izlasku iz EU.

Drama je u tome što je 19. oktobar bio upravo u subotu, na dan glasanja o ugovoru koji je premijer Džonson postigao u Briselu. Rasparava se, po običaju, usijala i postalo je neizvesno da li će poslanici do ponoći da glasaju o ugovoru  o bregzitu.

To znači da je postojala mogućnost da ugovor, koji je premijer Džonson postigao u Briselu, bude odbačen posle ponoći u vreme kada je rok za traženje odlaganja bregzita istekao. Premijer, u tom slučaju, više ne bi imao zakonsku obavezu da „moli“ Brisel za odlaganje.  Došlo bi do onoga čime je Džonson uvek pretio - do bregzita bez dogovora, odnosno izlaska iz EU „po svaku cenu“.  

Lider opozicije Džeremi Korbin zato je premijera Džonsona i optužio za ucenjivanje parlamenta.

bregzit-prot-lond

London, 18.10.2019 -  protest protivnika Bregzita u Londonu

Premijer – kao uvređeno dete

Videvši u subotu da vreme ističe i da se približava ponoć posle koje će premijer moći da kaže „ili ugovor koji sam postigao ili izlazak bez dogovora“, bivši konzervativac, Oliver Letvin podneo je amandman u kome se zahteva da pre glasanja o ugovoru koji je Džonson postigao u Briselu, premijer mora da ispuni svoju zakonsku obavezu i pismeno zatraži od Brisela odlaganje bregzita.

Poslanici su podržali Letvinov amandman sa samo 16 glasova razlike: 322 „za“ i 306 „protiv“. To je značilo da se glasanje o dogovoru o bregzitu odlaže i da premijer ima obavezu da u toku iste večeri pošalje pismo u Brisel.

Trebalo je videti izraz lica britanskog premijera posle objavljivanja rezultata glasanja. Kao uvređeno dete, poručio je parlamentu da on neće tražiti odlaganje bregzita od Brisela iako zna da ga zakon na to obavezuje! Da li će premijer opet prekršiti zakon kao što je to učinio kada je zatvorio parlament u septembru – bilo je pitanje koje su britanski mediji istog trenutka stavili u udarne vesti.

Tri pisma iza Londona u Brisel

Pismo je, ipak, u poslednjem času upućeno na adresu Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta, ali ga Džonson ipak nije lično potpisao u znak ličnog neslaganja. Zauzvrat Džonson je Tusku poslao i potpisao pismo u kome ističe da on ne želi odlaganje bregzita.

„Od kada sam premijer, kao što sam to danas ponovio u Parlamentu, ja i vlada iamo jasan stav da bi novo odlaganje štetilo interesu Velike Britanije, interesu naših evropskih partnera i našim odnosima.“

Konačno, na adresu EU stiglo je u subotu i treće pismo. Poslao ga je Tim Barou, ambasador velike Britanije u EU da bi precizirao da je zahtev o odlaganju bregzita iz Londona poslat „samo“ kako bi se ispoštovala zakonska obaveza.

Predsednik Parlamenta Džon Berkov izjavio je da će u ponedeljak da se izjasni o tome kada će biti organizovana nova debata i glasanje o ugovoru o bregzitu koji je premijer Džonson postigao u Briselu. Nove komplikacije su, međutim, na vidiku.

Možda i novi referendum?

Bregzit sve više liči na rebus bez rešenja: kad god neko nađe neko rešenje – rebus se promeni. Naime, više poslanika podsetilo je Berkova da je u martu, povodom ugovora koji je ispregovarala tadašnja premijerka Tereza Mej, on pronašao jednu odredbu o funkcionisanju parlamenta iz 1604. godine, kojom se zabranjuje da isto pitanje bude stavljeno na dnevni red dva puta u toku jednog istog parlamentarnog zasedanja...?

Osim toga, premijer Džonson je u subotu izjavio pred poslanicima da će njegova vlada iduće nedelje izneti pred parlament na usvajanje zakonska akta neophodna da bi Velika Britanija izašla iz EU do 31. oktobra. Ako se to zaista i dogodi, svi poslanici će imati mogućnost da predlažu amandmanske izmene tih zakonskih predloga i moći će, između ostalog, da predlože organizovanje referenduma o ugovoru o bregzitu koji je premijer Džonson ispregovarao u Briselu.

Nastavak u ponedeljak.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...