Može li Tramp da padne?

Predstavnici Demokratske stranke u američkom Kongresu zvanično će pokrenuti postupak za opoziv predsednika Donalda Trampa zbog tvrdnji da je tražio političku pomoć od Ukrajine. Odluku je donela predsednica Predstavničkog doma i visoka funkcionerka stranke Nensi Pelosi, koja je prethodnih dana bila protiv pokretanja ovog procesa, ali je popustila pod pritiskom partijskih kolega.

Poput navodnih ruskih mešanja, koja su dovela do Milerovih istraga, afera Ukrajina zapravo nikoga ne zanima. Međutim, sasvim je druga stvar sa Trampovom unutrašnjom politikom, migracijama, klimom, oružjem, vojskom, konkretno borbom protiv “duboke” države. Demokrate (pod kontrolom 50-godišnjeg lobija) se više nisu mogle suzdržavati jer, kako će vreme pokazati, ovo je politička borba na život i smrt. Ali, trebaće im vrlo pametna strategija da spreče da se politička ogorčenost zbog Trampa rasprsne u raspravama u odborima o tumačenju snimaka telefonskih poziva.

Demokratska većina u američkom Zastupničkom Kongresu pokrenula je istragu u vezi s predsednikom Trampom. Odluka predsednice Kongresa Nensi Pelosi povezana je sa optužbom “uzbunjivača” iz Trampove administracije, koji je bio zabrinut zbog razgovora američkog predsednika s predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim u kojem je Tramp, navodno, vršio pritisak na Zelenskog zbog sina bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena, koji predstavlja najozbiljnijeg rivala predsedniku Trampu na predstojećim izborima 2020. godine. Demokrate su uverene da su te akcije imale za cilj diskreditaciju Bajdena i smanjenje njegovih šansi da dobije nominaciju svoje stranke ili prisiljavanje da prekine predsedničku kandidaturu. Tramp je negirao optužbe, ali je priznao da je o političkom protivniku Džou Bajdenu razgovarao sa predsednikom Ukrajine. Transkript pokazuje da je Tramp 25. jula zatražio od Vladimira Zelenskog da istraži kandidata demokrata DŽoa Bajdena, čiji je sin radio za ukrajinsku gasnu kompaniju.

"Oni će izgubiti izbore i shvatili su da moraju nešto da urade. To se nikada nije dogodilo pred izbore. Ako ona (Pelosi) to pokrene, svi kažu da je to pozitivno za mene. Ali kome je to potrebno? To je loše za državu", ocenio je Tramp.

Tokom telefonskog razgovora u julu - čiji je transkript objavljen 25. septembra, čini se da Tramp vrši pritisak na ukrajinskog predsednika da istraži Hantera Bajdena, sina bivšeg potpredsednika SAD. Prema mišljenju demokratske većine u Kongresu, Tramp je zloupotrebio svoj položaj zbog političke prednosti pokušavajući da prisili vođu strane države da deluje na način koji bi mogao uticati na tok američke predsedničke kampanje. To bi bilo kršenje Ustava i poslužilo je kao osnova za pokretanje postupka za opoziv predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Pelosi je 24. septembra uputila odborima Kongresa (obaveštajni odbor, spoljni poslovi, nadzor i reforme, financijske usluge, pravda) da ispitaju dokaze, što bi moglo dovesti do formalnih optužbi. Paralelno s tim, Senat, u kom republikanci drže većinu, jednoglasno je izdao poziv da bi se optužba uzbunjivača predala i Senatu i obaveštajnom odboru Kongresa. Tramp je postupke Demokrata opisao kao neutemeljene i politički motivisane.

Institucija opoziva

Opoziv je prvi od dva ustavna koraka koji mogu dovesti do uklanjanja predsednika s dužnosti u američkom političkom sistemu. Postupak uklanjanja s vlasti omogućuje Kongresu da ustanovi optužbe pravosnažnim, ali to nije ekvivalentno uklanjanju službene osobe s položaja. To dolazi u sledećem koraku, koji poduzima Senat. Kongres deluje kao tužioc (formirajući optužbe kao "članke o opozivu"), dok samo Senat ima pravo ocenjivati dokaze i glasati za proglašenje predsednika krivim. Kongres glasa o opozivu običnom većinom, ali za glasanje Senata potrebne su dve trećine članova, koji su bili prisutni u trenutku glasanja kako bi pristali na opoziv. (Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/United_States_Congress)

Slično britanskom sistemu, član prvi Ustava Sjedinjenih Američkih Država daje Kongresu isključivu snagu opoziva, a Senatu jedinu moć da sudi nad članovima američke savezne vlade. Različiti državni uredi uključuju slične mere, dopuštajući državnom zakonodavstvu da opozove guvernera ili druge članove državne vlade. Za razliku od britanskog sistema, u Sjedinjenim Američkim Državama je opoziv samo prva od dve faze, a osuda tokom druge faza zahteva saglasnost dve trećine prisutnih članova. Povreda Ustava ne mora nužno rezultirati uklanjanjem s položaja. To je samo pravni iskaz optužbe, paralelno s optužnicom u Krivičnom zakonu. Dužnosnik koji se osudi suočen je s drugim zakonodavnim glasanjem (bilo od strane istog ili drugog tela), kojim se određuje osuda ili neuspeh da se osudi po optužbi utemeljenoj u optužnici. Iako je predmet optužbe kazneno delo, to ne predstavlja kazneno suđenje. Jedino je razmatrano pitanje uklanjanja pojedinca s dužnosti i mogućnosti naknadnog glasanja kojim se sprečava da smenjeni dužnosnik ikada više obavlja političku dužnost u jurisdikciji u kojoj je smenjen. (Izvor: https://www.senate.gov/)

Takođe se ne radi o bilo kojem Krivičnom delu. Član o opozivu u Sjedinjenim Američkim Državama govori o zločinima i prekršajima koji su zapravo veleizdaja ili teške povrede ustava. Kongres je pokrenuo postupak opoziva samo 64 puta od 1789. godine, a samo 19 od tih postupaka zapravo je rezultiralo donošenjem zaključka o prekršaju, a od tih je samo osam rezultiralo smenom. “Smenjena” su dva predsednika, Endru Jonson 1868. i Bil Klinton 1998, ali ni jednog Senat nije osudeo. Znači, ostali su na čelu države. Bilo je napora da se uhvati Džon Tajler i Ričard Nikson (Nikson je podneo ostavku pre nego što je započeo postupak). Tramp će sada verovatno biti dodan na ovu kratku listu (Demokrate imaju većinu u Kongresu, a “duboka država kontroliše Demokratsku stranku). Međutim, Republikanci drže Senat, a predsednik Tramp ima jasnu podršku birača Republikanske stranke (govori se da je podrška predsedniku od strane Republikanaca veća od 90 posto). (Izvor: https://www.forbes.com/)

Na saveznoj razini, postupak opoziva predstavlja postupak u tri koraka. Prvo, Kongres istražuje. Ova istraga obično započinje u Odboru za pravosuđe Kongresa, ali može započeti i na drugom mestu. Primera radi, istraga o Niksonu započela je u Senatskom odboru za pravosuđe. Činjenice koje su dovele do opoziva Bila Klintona prvi su put otkrivene tokom istrage nezavisnog tužioca Keneta Stara. Drugo, Kongres mora prostom većinom prisutnih i usvojenih glasova doneti odluku o opozivu, koji predstavljaju formalni navod ili navode. Nakon prolaska, okrivljeni je “smenjen”. Treće, Senat sudi optuženom. U slučaju razrešenja predsednika, glavni tužioc Sjedinjenih Američkih Država predsedava postupkom. Kako bi se imenovao bilo koji drugi dužnosnik, Ustav sugeriše da ta uloga pada na predsednika Senata koji je, ujedno, i potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država (u ovom slučaju Majk Pens, republikanac I Trampov saborac). Za osudu u Senatu potrebno je dvotrećinsko glasanje s natpolovičnom većinom prisutnih senatora. Rezultat pozitivnog glasanja je uklanjanje predsednika s položaja. (Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/White_House)

U konkretnom slučaju opoziva Donalda Trampa, ako prvi deo postupka prođe kroz Kongres, malo je verovatno da će i Senat glasati protiv predsednika, što bi ga ostavilo na vlasti. Republikanska stranka, jednostavno, neće dopustiti da oslabi izvršnu vlast pod republikanskom kontrolom. Osim toga, Trampovo potencijalno smenjivanje s dužnosti, iako ima podršku 90 posto republikanskih glasača, oslabilo bi celu stranku pre izbornog ciklusa 2020. godine. Okolnosti u kojima bi Tramp mogao izgubiti podršku s republikanskim senatorima bile bi ako Kongres dostavi nesporne dokaze o njegovoj zloupotrebi položaja uz značajan pad potpore birača za trenutno predsedništvo. To je delovalo protiv Ričarda Niksona u 1974-toj, iako je podneo ostavku pre nego što je započeo postupak opoziva.

Duboka država

Proces u Kongresu otežaće sprovođenje ukrajinske spoljne politike prema Sjedinjenim Američkim Državama, jer će bilateralni odnosi između tih zemalja postati predmet američkog internog spora u kontekstu predstojećih izbora 2020. godine. Najvažniji izazovi trenutne predsedničke uprave ostaće trgovinski spor s Kinom, razgovori sa Severnom Korejom i sukob s Iranom, kao i borba sa nikada slabijom “dubokom državom” (termin za lobije koji zakulisno vladaju SAD poslednjih 50 godina). Međutim, postupci koji uključuju javne rasprave i analize još klasifikovanih dokumenata koje sprovode odbori Kongresa mogu otkriti nedostatke u spoljnoj politici trenutne predsedničke administracije.

Otkrivanja Trampovih zakulisnih aktivnosti mogu uticati na percepciju njegove administracije od strane američkih saveznika i protivnika, kao što je to bio slučaj sa skandalom Votergejt. Istraga, takođe, može da spreči predsednika da uspešno izvršava neka od svojih ovlašćenja u području spoljne politike. Stoga će Tramp verovatno predstaviti aktivnosti Kongresa kao politički pokušaj ograničavanja njegove moći (što defakto i jeste slučaj).

Poput navodnih ruskih mešanja koja su dovela do Milerovih istraga, afera Ukrajina zapravo nikoga ne zanima. Međutim, sasvim je druga stvar sa Trampovom unutrašnjom politikom, migracijama, klimom, oružjem, vojskom, konkretno borbom protiv “duboke” države. Demokrate (pod kontrolom 50-godišnjeg lobija) se više nisu mogle suzdržavati, jer kako će vreme pokazati, ovo je politička borba na život i smrt. Ali trebaće im vrlo pametna strategija da spreče da se politička ogorčenost zbog Trampa rasprsne u raspravama u odborima o tumačenju snimaka telefonskih poziva.

Oni koji se zalažu za postupak kažu da je predsednik Tramp vršio pritisak na Ukrajinu da istraži Hantera Bajdena, sina Obaminog potpredsednika Džoa Bajdena. Kažu, to je bilo nezakonito i neprihvatljivo (ne postavljaju pitanje da li je Bajden junior zaista kriminalac). Trampova strana se ne slaže. U firmi Hantera Bajdena u prošlosti je već bila pokrenuta istraga zbog korupcije. Tada je potpredsednik Bajden pritiskao Kijev da odustane od istrage. Šta je gore? To je pitanje za američke birače.

Tražeći inostranu pomoć za svoju kampanju, ovaj je predsednik prešao crtu, smatraju u medijima naklonjenim Demokratskoj stranci. Ako se dokaže da je Ukrajini pružio vojnu pomoć uslovljavanjem da zahtev oko Bajdena bude ispunjen, prekršaj bi zaista naškodio Trampu, ali zapravo i Demokratima. Demokratsko vođstvo do sada je odustalo od postupka opoziva, jer zna da bi bilo gotovo nemoguće uveriti republikansku "konkretnu frakciju" da je počinjena nepravda. Istovremeno Sjedinjene Američke Države sada imaju svoju izbornu temu broj jedan, koja je podjednako neugodna za obe strane.

Za vreme vlasti Donalda Trampa ekonomija je jaka i biće sve jača, a inovacije ne opadaju, već se ubrzavaju. Samim tim, nije ni čudo što kao predsednik Republikanske stranke uživa podršku od 90 odsto, onih koji su već glasali za njega. Za to vreme, demokrate moraju da biraju između Bernija Sandersa, Kamale Haris i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena, pri čemu su Sanders i Haris previše levičari, a Bajden je odavno izašao iz najboljih godina, te ima itekako kontroverznu prošlost.

Ovakva situacija je novina za liberale, koji su frustrirani (jer su po prvi put sigurni da će Tramp da pobedi) zato što ga naprosto mrze. Oni još nisu shvatili da 50 posto ljudi u zemlji voli Trampa, a još najmanje deset odsto ozbiljno preispituje alternative.

Takva podeljenost se pozitivno odražava na ekonomiju. Stopa nezaposlenosti je i dalje neverovatno niska, tržišta rastu, što znači da će Tramp biti favorit i u jesen 2020.

Izvori : https://www.globalresearch.ca/ , https://www.washingtonpost.com/