Mirenje nad Donbasom

Petar Popović

Sadejstvo Kijeva i zapadnih sila u rešenjima za Donbas, predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom nudi evropsko pokriće za tešku odluku o autonomijama, koja ga sučeljava sa oponentima u Kijevu
(ilustracija, mapa Donbasa)

Svaka iz svojih razloga, Evropa u licu Francuske i Nemačke, Rusija i Ukrajina, složile su se da je trenutak za “mir u Donbasu”.

Navode se “hiljade” ljudskih žrtava i kaže se da je vreme da na istoku Ukrajine prestane “rat”.

Vašington, pri svom postojanom stanovištu da ne postoji svetski problem dostojan da zaseni važnost američkih izbora, ne pokazuje volju da se umeša. Nema ništa protiv.

U groznici maratonski duge borbe za Belu kuću, sa ishodom koji će uslediti tek novembra 2020. – u Americi, Ukrajina se uplela u politički život na sasvim drugi način. Nastojanjem Donalda Trampa, da u Kijevu iskopa dokaze o korumpiranosti demokratskog izbornog rivala Džoa Bajdena, američkog “dežurnog” za Ukrajinu u vreme Obamine administracije.

Pokrenuti, svaki svojim motivima, Berlin i Pariz da se reše krize zbog koje je stavljena pod led bilo kakva druga saradnja s Moskvom, Moskva – da bi se eventualno oslobodila ubitačnih ekonomskih sankcija, a Kijev, zato što je “prekid rata” predizborno obećanje predsednika Volodimira Zelenskog.., probili su u utorak prošle nedelje barijeru koja je tri godine kočila proces političkog sporazuma.

Uspelo se da Ukrajina, na sastanku delegata u “radnoj grupi” u Minsku, potpiše tzv Formulu Štajnmajera.

Taj događaj otvara put ka susretu lidera “Normandijskih četiri”, Emanuela Makrona, Angele Merkel, Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog – sa izgledima da njihov sporazum o Donbasu i Ukrajini “isporuči mir”.

ukr-donbas-mapa

Izvor: Information Analysis Center of Ukraine

Ustupak kroz “formulu”

U ime Kijeva, famoznu formulu potpisao je Leonid Kučma – svojevremeno, u ranim godinama ukrajinske post-sovjetske nezavisnosti, predsednik Ukrajine. Potpisivanje dokumenata zbilo se u Minsku, u Belorusiji, gde je sedište stalne “kontakt-grupe”.

Na potpisivanju “formule”, kao preduslovu svega daljeg u procesu, insistirao je Kremlj, Vladimir Putin. Putin je odbijao svaku ideju na neki susret na vrhu pre nego što se potpiše papir.

ukr-zelenski-tramp-

Njujork, 25. septembar 2019. - Predsednici Tramp i Zelenski tokom zasedanja Generalne skupštine UN

Pre svega mesec dana, Kučma je savetovao da Zelenski “ne žuri” sa ustupkom Rusiji. Međutim, posle susreta i razgovora predsednika Ukrajine s predsednikom Donaldom Trampom, nedavno u Njujorku, delegat Kijeva promenio je stav. Uzrok je Trampov uput Zelenskom izrečen pred kamerama:

“Ja se zaista nadam da ćete se Vi i Putin sastati i rešiti vaš problem”, usmerio je dalji proces Tramp. Novi ton u američkoj poruci Kijevu.

“Donald Tramp, nije u vreme susreta pokazao nikakvo interesovanje za problematiku Donbasa, i odrekao se toga da bude još jedan posrednik, a predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelar Nemačke Angela Merkel, uporno su sa svoje strane ponovo ukazali Kijevu na neophodnost kretanja ka miru bez postavljanja novih uslova”, komentarisala je novu situaciju u osloncu Ukrajine na SAD Rasijskaja gazeta.

ukr-kucma-potpis

Minsk, 1. oktobar 2019. - Leonid Kučma, ukrajinski predstavnik, potpisao je “Formulu Štajnmajer”

Izbori i nadzor OSCE

Primena “formule” podrazumeva kretanje ka deklarisanom ishodu posredstvom dva paralelna koloseka, vojnog dezangažovanja i političkog angažovanja – gde, posle vojnog dezangažovanja snaga Luganjska i Donjecka i snaga vlade, ukrajinske armije (razdvajanja trupa, povlačenja na bezbednu udaljenost oružja...), slede politički ustupci Kijeva Donbasu. Izbori pod nadzorom OSCE.

U slučaju izborne regularnosti, očekivala bi se promena u zakonu Ukrajine, kojim bi Kijev pristao da uprava na teritorijama pređe pod kontrolu lokalnih vlasti u pokrajinama. Zamišljni put je put federalizacije zemlje.

Bivši predsednik Pjetro Parošenko, koji je 2015. potpisao Minske sporazume, odustao je iz tih razloga da ih kasnije primeni. Međutim, u to doba, Parošenko je imao za takvu politiku i podršku Vašingtona. Danas, odbijanje ustupaka Donbasu deo je programske politike Džoa Bajdena. Američke Demokratske partije. Službeni stav SAD saopštio je Donald Tramp.

ukr-minsk2

Potpisivanjne sporazuma Minsk-2 2015. godine, nije donelo mir Ukrajini. Na slici: beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, predsednik Rusije Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Fransoa Oland, ukrajinski predsednik Petro Porošenko, posle potpisivanja

Prete mu “novim Majdanom”

Na stepenik autonomnosti Luganjsk/Donjecka, kročilo bi se unutar-pokrajinskim “slobodnim izborima”, nad kojima je organizaciju i kontrolu prihvatio OSCE. Procedura je usaglašena tokom pregovora na nivou stručnjaka Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine. Grupe eksperata tih sila sastale su se dva puta tokom septembra.

Administracija predsednika Zelenskog kloni se drastičnih izraza.

U obraćanju javnosti, Zelenski insistira na pozitivnim dostignućima usaglašavanja s Moskvom. Klima u odnosima Rusije i Ukrajine, nije više ledena kao do pre neki dan. Usledile su razmena i oslobađanje prve grupe uhapšenih ili zarobljenih na obe strane. Narednih dana očekuje se razmena “svih za sve”.

Zelenski naglašava visoka očekivanja od skorog sastanka sve četvoro “Normandijaca”. 

Međutim, u javnosti, predsednik je suočen sa jakim blokom odbijanja, sačinjenim od tandema “bivših”, Pjetra Parošenka i Julije Timošenko.

Ovo dvoje optužuju ga za “kapitulaciju pred Rusijom”. Zelenskom se preti sa gradskih ulica, “novim Majdanom”. Pretežno od desničara i profašista.

Parlament – većinom je uz predsednika, Rada Ukrajine, s dve trećine mesta u posedu pro-predsedničke partije Sluga naroda.

Na tom odnosu u zastupljenosti, od dva prema jedan deputata uz predsednika, počiva očekivanje da će zakonske promene povodom potencijalno drugačijeg statusa Donbasa, ako budu podnesene, ovog puta biti prihvaćene.

ukr-porosenko-timosenko

Glavni protivkandidati Zelenskom, poraženi na prethodnim izborima u Ukrajini, Parošenko i Timošenko sada prete državnim udarom

Specijalni status

Vokabular dokumenata potpisanih u Minsku prilagođen je visokom stepenu delikatnosti odluke. Pojam autonomnosti iskazan je izrazom “specijalni status”.

Od Kijeva se očekuje da, kada nastupi trenutak, ozakoni “specijalni status” Donjecka i Luganjska “s privremenim važenjem”, od 20.00 na dan izbora. Znači, s časom zatvaranja birališta.

OSCE će“presuditi” da li su izbori obavljeni po kriteriju OSCE i međunarodnim standardima. U slučaju potvrde od OSCE da je glasanje proteklo u skladu s merilima – “specijalni status” Donjecka i Luganjska, proglašen pri zatvaranju birališta, produžio bi se i ostao da važi i dalje. Pravni temelj novog statusa bio bi izveštaj OSCE da su izbori prošli valjano.

Od Kijeva se ne očekuje da više išta u vezi s tim odobrava naknadno.

Zelenski i Putin

Prihvatanje “formule” bilo je preduslov Kremlja Kijevu za sastanak lidera Normandijske grupe, na čemu insistira predsednik Zelenski. Potencijalno – i za prvi direktan susret Putina i Zelenskog.

Predsedniku Ukrajine potreban je susret s Putinom. I, ukoliko proces promena naznačenim pravcem počne uspešno, ne samo jedan. Optimalni ishod novog političkog toka moralo bi da bude dobro susedstvo dve nacije. U interesu i Rusije i Ukrajine.

Prekid lanca stalne konfrontacije. Primer Ukrajini mogli bi biti odnosi Finske i Rusije, nikako Estonije i suseda Rusije na Baltiku.

Finska je sebe spasla uloge instrumenta u Hladnom ratu Britanije, SAD i Rusije. Evropa čak počinje da uviđa negativne aspekte situacije u koju je uvučena. “Čupa se” u smeru konstruktivnije politike.

Berlin i Pariz, evropsko krilo “Normandijskih četiri” ohrabrivali su lidera Ukrajine da ukloni prepreku jednom plodotvornom sastanku “četvorke”na nivou predsednika. Stiče se utisak da je novi predsednik i od zapada Evrope podstican za bolje međusobno razumevanje s Moskvom.

Uspešno konferisanje Makrona i Putina, letos, prilikom susreta na francuskom Mediteranu, nagoveštava istek evropskog složnog bojkota Rusije, ekonomskog i političkog.

Rusi se nadaju početku otapanja leda zapadnih sankcija. Ponovo se čuju izjave o “nedeljivosti” bezbednosnog prostora pravcem Lisabon-Vladivostok.

Nije oportuno preterivati u očekivanjima. Međutim, sadejstvo Kijeva i zapadnih sila u rešenjima za Donbas, Zelenskom nudi evropsko pokriće za odluku koja ga sučeljava sa oponentima u Kijevu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...