Finiš Severnog toka 2

Petar Popović

Rusija sarađuje sa zemljama i kompanijama koje ne pristaju da energetika bude založnik politike, izjavio predsednik Vladimir Putin, govoreći forumu Ruske energetske nedelje
(foto, Vladimir Putin na plenarnom zasedanju foruma Ruska energetska nedelja u Moskvi 2. oktobra 2019.)

Ruski provodnici prirodnog gasa u Evropu završavaju se po planu i nema opasnosti prekida u snabdevanju kontinenta ruskom energijom, izjavio je šef Kremlja Vladimir Putin, govoreći u utorak učesnicima Ruske energetske nedelje – redovnog svetskog foruma o energetici koji, uz rusko domaćinstvo, sledi već nekoliko godina. Ove godine, energetski forum protiče uz učešće čak deset i po hiljada predstavnika više od 200 kompanija u osamdeset različitih zemalja, što je Putina navelo da zaključi da redovni skup “dobija u zamahu”.

Predsednik Rusije je imao u vidu Turski tok i Severni tok 2. Morski segment Turskog toka je završen i “u toku su radovi na kopnu”, rekao je Putin. “Severni tok 2 se takođe gradi po planu i više od 82 odsto cevi gasovodne maršrute je na mestu”, rekao je.

“Ti projekti ostvaruju se zajednički sa evropskim kompanijama, i imaju isključivo komercijalni karakter. Ja želim da to još jedanput podvučem – u tome nema nikakve političke pozadine. Zadatak tih projekata – učiniti raznovrsnim maršrute dostave gasa i ukloniti tranzitni rizik, te samim tim, i ojačati energetsku bezbednost Evrope”, izjavio je predsednik Rusije.

putin-energ-forum-nedelja

 Moskva, 02. 10. 2019 - Morski segment Turskog toka je završen i “u toku su radovi na kopnu", rekao je Putin na početku foruma Ruska energetska nedelja

Logično i nelogično

To je to, čime “logika normalnih poslovnih odnosa” nadvladava pokušaje da se “energetika učini založnikom političkih nesaglasnosti”. Rusija je “stimulisana da sarađuje sa onima koji ne podržavaju takvu logiku” – “logiku nedobronamerne konkurencije” , razjasnio je

šef Rusije.

Putin je otvorio diskusiju čiji je moderator bio američki televizijski novinar Kir Simson.

Predsednik nije zašao u dalje opisivanje, ali učinjena primedba jasno ukazuje na neupamćeno veliki politički pritisak SAD, a u Evropi Poljske, na Nemačku i druge zemlje da se izgradnja Severnog toka 2 ne dovrši.

Međutim, i na odlučnost Moskve da izgradnju gasovoda dovede do kraja.

Snaga Sibira, krajem godine

Predstavljajući učesnike, Simson je pomenuo prisustvo Roberta Dadlija, glavnog izvršnog BP. Predstavio je takođe Mohameda Markinda, generalnog sekretara OPEK-a, Darena Vudsa, predsednika foruma izvršnih direktora američkog EksonMobil, Rajnera Zelea, predsednika uprave OMV, “s celom istorijom partnerstva s ruskim Gaspromom” i još nekolicinu iz “galaksije” poslova u energetici. Fotografije prikazuju zagrljaje Gerharda Šredera s pojedinim “vukovima” delatnosti.

Mimo evropski okrenutih provodnika, Putin je pomenuo i dovršetak gradnje gasovoda Snaga Sibira, iz Rusije prema Kini.

“Nameravamo da ga pustimo krajem godine”, izjavio je Putin. Snaga Sibira “će postati deo istočne maršrute, kojom će se ruski gas dostavljati NRK”, rekao je.

Šef Rusije je izneo da, u Aziji,

tražnja za gorivom fosilnog porekla raste brže nego u Evropi, i da je Rusija “već na mestu najvećeg izvoznika nafte u Kinu”, preneto je iz govora na sajtu Kremlin.ru.

“Tokom poslednjih deset godina, naše pošiljke nafte toj zemlji povećane su četiri i po puta, a derivata nafte, dvostruko”, izneo je Putin.

Aktuelan Arktik

Putin je, u obraćanju forumu, primetio narastanje tržišta tečnog gasa, pomenuo je rusku proizvodnju tečnog gasa, i “razvoj resursne baze u zoni Arktika”.

“Razvijamo Severni morski put i našu transportnu flotu”, rekao je.

“Širimo geografiju dostave naših energenata. Zahvaljujući projektu Jamal SPG, udeo Rusije na globalnom tržištu LNG, uvećan je više nego dvostruko i danas je oko devet procenata.

To za Rusiju za sada nije mnogo, ali jeste uočljiv napredak”, rekao je predsednik Rusije.

“Zajedno sa kompanijama iz Francuske, Japana, Kine...ostvarujemo projekat Arktik SPG 2, koji će dati još 20 miliona tona godišnje. Niska cena koštanja, i privlačna logistika, čine ruske SPG-projekte jednim od najkonkurentnijih na svetu, i dopuštaju da se računa na dugoročni rast našeg udela na tom dinamičnom tržištu”, izneo je predsednik Rusije.

“Mi računamo, da 2035.godine izbijemo na nivo proizvodnje od 120-140 miliona tona SPG godišnje.”

Pouzdano i predvidivo

Predsednik je pomenuo “mišljenje eksperata, da će tražnja za energoresursima narednih godina rasti pre svega u zemljama aziatsko-tihookeanskog regiona, ali i na tradicionalnim tržištima, takvim kao Evropa”.

U prvi plan će izbiti “pouzdanost i predvidivost” u snabdevanju. “Rad po opštim i jasnim pravilima, oslobođenim nedobronamerne konkurencije u političkim ‘oblandama’, kada se uz izmišljene izgovore, zavode ograničenja delatnosti energetskih kompanija ili njihovih partnera.”

I ta Putinova izjava je zapravo osvrt na, bukvalno, progon kompanija koje sarađuju s Rusijom, tokom kampanje rata protiv Moskve sankcijama. Šef Rusije nije bio izričit u “adresiranju” opaske. Međutim, rekao je da Rusija, ni u takvim okolnostima, ne napušta rad sa svojim dugogodišnjim partnerima.

Rusija računa na budućnost.

Pozitivno iskustvo OPEK plus

U obraćanju forumu Energetske nedelje, predsednik Putin je pomenuo pozitivno iskustvo saradnje Rusije i OPEK, uz obrazac OPEK-plus. Pomenuo je važnost mehanizama za uravnoteženje tržišta uz uvažavanje interesa svih učesnka u procesu.

“OPEK plus je prva u istoriji uspešna saradnja zemalja članica i država koje nisu u organizaciji. Uspelo nam je da izborimo rezultat koji je pogodovao, i proizvođačima nafte i njenim potrošačima, stvorivši uslove za dalji razvoj delatnosti i pokretanje dugoročnih projekata.

Rusija ostaje odgovorna učesnica OPEK plus i mi smo uvereni da će se naša saradnja razvijati. Pritom, nije reč samo o nivou proizvodnje nafte, nego i o tesnoj saradnji u pravcima kao što su uvođenje novih tehnologija proizvodnje petroleja, transporta energenata, rešavanje ekoloških problema i sličnim”, rekao je Putin.

Stimulisanje “čiste” energije

Konačno, govoreći forumu, predsednik Rusije nije zaobišao pitanje povezanosti produkcije energenata i  odgovornosti prema životnoj sredini. Pomenuo je da je Moskva upravo potpisala Pariski sporazum o klimi.

Predsednik je saopštio podatak da više od jedne trećine ruski generisane elektro-energije otpada na hidro-energiju i atomsku, a onda još 50 odsto na gas.

“Za poslednjih pet godina u našoj zemlji je uvedeno 800 megavati snage na bazi obnovljivih izvora energije. Bezmalo, polovina toga prošle godine. Grade se, ili projektuju, objekti za još 4700 megavata instalisanog kapaciteta. Aktivirali smo instrumente podrške energetici sa minimumom ugljenika. Elektro-energija iz obnovljivih izvora dobija povlastice na maloprodajnom tržištu naše zemlje. Uživa prioritet u otkupu”, rekao je Vladimir Putin otvarajući debatu foruma Ruske energetske nedelje.

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...