Zbog povratka Rusije: ukrajinski poslanici neće doći u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope

Nataša Jokić, Strazbur

Zahtev Ukrajine da se sprovede u delo rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2014. godine kojom se osuđuje „ruska agresija“ sada više nema realnu političku podršku Zapada – ni iz SAD, ni iz zapadnoevropskih država Evropske unije
(Njujork, 24.09.2019 - generalni sekretar UN Antonio Gutereš priredio je ručak kojem su prisustvovali lideri SAD i Nemačke, Donald Tramp i Angela Merkel)

Ukrajinska delegacija neće učestvovati iduće nedelje u Strazburu na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) u znak neslaganja zbog povratka ruske poslaničke delegacije u ovu instituciju.

Podsetimo, rezolucijom kojom se osuđuje aneksija Krima, ruska poslanička delegacija bila je suspendovana 2014 godine, izgubivši pravo da učestvuje u donošenju odluka, posle čega su njeni poslanici prestali da dolaze u Strazbur.

Rusija je zatim prestala da uplaćuje članarinu u budžet Saveta Evrope koji je ubrzo ušao u ozbiljnu budžetsku krizu.

Povratak Rusije

Uz podršku Francuske i Nemačke, PSSE izglasala je, letos na junskom plenarnom zasedanju, odluku o izmeni procedure donošenja odluka što je bio ruski uslov za povratak njene delegacije. 

U rezoluciji se kaže da jedna zemlja - članica Saveta Evrope - može da bude suspendovana isključivo kroz proceduru koja obuhvata ne samo Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (poslaničke delegacije iz 47 država članica) već i Komitet ministara i Generalnog sekretara organizacije.

Potvrđujući da ukrajinska delegacija zbog ove odluke sada neće doći na predstojeće jesenje zasedanje PSSE, iduće nedelje u Strazburu, Jelisaveta Jasko, predsedavajuća ukrajinske poslaničke delegacije, potvrdila je u tekstu na svojoj Fejsbuk stranici da Kijev zahteva da se ispune odrednice iz rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2014. godine koja je osudila „agresiju Rusije na Ukrajinu“.

Zvanični izvor u Savetu Evrope potvrdio nam je da nepredstavljanje nove delegacije ne znači, međutim, automatsku suspenziju Ukrajine u PSSE. Prema pravilima organizacije, akreditacija stare delegacije ostaje važeća još šest meseci, što je dovoljno za konsultacije i političke pregovore.

Odluka ukrajinske delegacije smatra se značajnom političkom odlukom tim pre što će iduće nedelje gost u PSSE biti francuski predsednik Makron. On je sa nemačkom kancelarkom Merkel bio jedan od glavnih zagovornika povratka Rusije u Savet Evrope.

Posle perioda zahlađenja sa Moskvom i otvorene rusofobije, Pariz sada zastupa stav da je Rusija nezaobilazni evropski partner.

Povratak Rusije u Savet Evrope i slabljenje položaja Ukrajine rezultat su promene u međunarodnim odnosima u odnosu na 2014. godinu kada je Rusija prisajedinila Krim, a zapadne zemlje joj uvele sankcije zbog toga.

„Trampova era“

U međuvremenu, predsednik SAD postao je Donald Tramp.

Njegov izbor, između ostalog, značio je kraj američkih ambicija i angažovanja u Ukrajini koje je započela Obamina administracija i njoj bliske energetske korporacije.

Između Vašingtona i EU odnosi su se izmenili do te mere da je nemačka kancelarka Merkel već u maju 2017. izjavila da EU može da računa samo na samu sebe ali ne više na „američke i britanske prijatelje“.

Sankcije koje su zemlje EU uvele Rusiji - na štetu sopstvenog ekonomskog interesa - postale su sve očiglednije nesvrsishodne.

Zahtev Ukrajine da se sprovede u delo rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2014. godine kojom se osuđuje „ruska agresija“, sada više nema realnu političku podršku Zapada – ni iz SAD, ni iz zapadnoevropskih država Evropske unije.

Protivnici povratka Rusije u Savet Evrope tvrdili su da je Savet Evrope „prodao svoja načela“ da bi Rusija uplatila svoju članarinu u njegovu kasu. Francusko-nemački argument bio je politički: čemu bi služilo da Rusija napusti Savet Evrope? Njeni građani više ne bi imali pristup Evropskom sudu za ljudska prava čije je hiljade odluka rusko pravosuđe ipak uglavnom poštovalo.

Predsednik Tramp upravo je juče u Njujorku, razgovarajući sa novinarima o Ukrajini postavio pitanje: „Zašto uvek SAD treba da daju novac?“ 

Ukrajinci podršku sada jedino mogu da očekuju od istočnoevropskih država – bivših članica Varšavskog pakta – koje svoju spoljnu politiku zasnivaju na istorijskom strahu od ruskog teriotorijalnog osvajanja. To su pre svega Poljska, Gruzija, Slovačka i baltičke države (Estonija, Litvanija i Letonija).

Ukrajinsko – rusko sporenje u Savetu Evrope ilustruju vakum nastao posle urušavanja posleratnog svetskog i evropskog poretka koji je donela „Trampova era“.

Nazire se, za sada, pokušaj uspostavljanja novog evropskog poretka koji bi bio zasnovan na ekonomskoj saradnji zapadnoevropskih država (bez Velike Britanije) - sa Rusijom.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...