Velika Britanija – EU: Bregzit na mrtvoj tački

Nataša Jokić, Strazbur

Sa gledišta EU, porozna granica izmedju Republike Irske i Severne Irske, koja je u sastavu Velike Britanije, štiti interese evropskog tržišta. Sa stanovišta Londona, ona predstavlja zamku jer drži Veliku Britaniju u carinskoj uniji koja joj onemogućava sklapanje trgovinskih ugovora sa trećim zemljama
(Luxembourg, 16.09.2019 - susret predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera i britanskog premijera Borisa Džonsona u Luksemburgu)

Nedeljeni ručak britanskog premijera Borisa Džonsona u Luksembrgu sa odlazećim predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom nije doneo ništa osim fotografija i nekoliko patetičnih izjava.

Uprkos optimizmu britanskog premijera Džonsona.

Okrugle izjave tipa „da“ ali u isto vreme „ne“ samo su ojačale spekulacije da Džonson i ne želi da bilo šta pregovara već -glumi, za potrebe britanskog javnog mnjenja.

Junker se oglasio saopštenjem da je na Velikoj Britaniji odgovornost da na sto stavi rešenje koje bi bilo pravno izvodljivo i u skladu sa ugovorom o izlasku Velike Britanije iz EU (onim istim koji je britanski parlament odbacio ).

Luksemburški premijer Betel, sâm na konferenciji za štampu na koju Džonson nije došao, teatralno je podsetio da „vreme ističe i da ni Evropska komisija, ni vlade 27 država članica neće prihvatiti da budu odgovorne za haos u kome smo se našli“. 

Džonson „nečitak“

Sve, dakle, stoji na mrtvoj tački.

Sa gledišta EU, porozna granica izmedju Republike Irske i Severne Irske, koja je u sastavu Velike Britanije, štiti interese evropskog tržišta i garantuje da neće biti povratka na takozvanu tvrdu granicu.

Sa stanovišta Londona, ova porozna granica između Republike Irske i Severne Irske predstavlja zamku za Veliku Britaniju jer je drži u sastavu carinske unije koja joj onemogućava sklapanje trgovinskih ugovora sa trećim zemljama.

Luksemburški premijer Betel, inače lično blizak francuskom predsedniku Makronu, rekao je juče da Velika Britanija nastavlja da „drži budućnost EU kao taoca i to zbog politikantskih razloga“.

Ovde deluje kao da je sve raširenije uverenje da se ne može izbeći bregzit bez dogovora tim pre što je britanski premijer Džonson izjavio da neće tražiti odlaganje roka za izlazak iz EU koji ističe 31. oktobra i to uprkos zakonu koji je britanski parlament izglasao i koji zabranjuje izlazak bez dogovora.

Jutrošnji Le Mond, na primer, objavljuje tekst u kome se Džonson opisuje kao još uvek „nečitak“ jer je pre desetak dana bilo nagoveštaja iz njegovog okruženja po kojima bi on pristao na back – stop,  ograničen samo na Severnu Irsku. U prevodu, Džonson bi navodno pristao da granica bude „porozna“ između Republike Irske i Severne Irske pri čemu bi u carinskoj uniji sa Evropskom unijom ostala britanska provincija Severna Irska. To znači da bi samo Severna Irska faktički ostala u EU, a ne ostatak Velike Britanije.

Ovaj nagoveštaj komprimisa izazvao je velike nedoumice. Svi sećaju da je Brisel upravo ovo isto već predložio Terezi Mej, prethodnoj predsednici vlade, ali je ona odbila rekavši da to „nijedan premijer nikada ne bi prihvatio“.

Učinila je to, kako se smatra, na pritisak unionista iz Severne Irske koji su lojalni Londonu i strahovali su da bi ostanak Severne Irske u carinskoj uniji sa EU značio uvod u ujedinjenje sa Republikom Irskom.

Posle toga back – stop odnosno „porozna granica“ je proširen na celu Veliku Britaniju tokom prelaznog perioda. Na kraju, britanski parlament je sve odbacio.

Maglovita EU

Treba ovde dodati da ni EU nije manje maglovita.

Pre nekoliko dana predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli izjavio je da može „o svemu da se pregovora“ osim o back-stop -u,  odnosno granici između Republike Irske i Severne Irske.

Iz Pariza stižu izjave tipa „sami ste ovo hteli pa sad vidite kako ćete“.

Stvarnost je drugačija, izlazak Velike Britanije iz Evropske unije biće veliki potres za evropsku ekonomiju i ovakve poruke deluju neozbiljno i neodgovorno.

Kao što smo izveštavali, kriza oko bregzita je ujedno i kriza Evropske unije. Izlazak Velike Britanije iz EU bez dogovora i bez organizacije bio bi šok ne samo za Veliku Britaniju već i za ostatak EU.

Sasvim je izvesno da bi, ukoliko dođe do Bregzita bez dogovora - došlo do kašnjenja u isporukama delova, zastoja u proizvodnji itd, što bi lako moglo da dovede do ekonomskog haosa ne samo sa britanske strane kanala Lamanš.

Kako se EU pripremila za „no deal, govori i najava Evropske komisije da će izdvojiti ukupno oko 500 miliona vera za potencijalne žrtve „bregzita bez dogovora“. Ova suma preuzima se iz kase namenjene žrtvama poplava i uragana i žrtvama bankrota preduzeća!

Deluje neverovatno. Nije jasno da li se EU ovako nezobiljno ponaša s predumišljajem ili je reč o tome da, kako je verovao francuski filozof Rajmon Aron, „istorijom upravljaju neukost i neznanje“.

Sutra će poslanici Evropskog parlamentu raspravljati o bregzitu da bi u toku popodneva izglasali rezoluciju o izlasku Velike Britanije iz EU.

Po verziji koja je procurila u javnost, u rezoluciji EP se prelaže da EU stavi veto na dogovor sa velikom Britanijom u slučaju da njime nisu garantovana prava građana EU u Velikoj Britaniji i u slučaju da se dozvoljava ukidanje normi koje se tiču čovekove okoline.

Takođe je predviđen veto ukoliko se ugovorom predviđa ukidanje evropskih normi koje se tiču potrošača i prava zaposlenih.

Rezolucija će se odnositi samo na dogovor između EU i Velike Britanije.

Ako dogovora ne bude  – onda ništa.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...