Nemačka i uzlet AfD

Prasak se dogodi i u crkvi. Prošle nedelje, izveštači nemačke štampe požurili su u Nisoj, pitoreskno mesto na granici nemačke Saksonije i Poljske, jer je svaki drugi, ili približno svaki drugi građanin mirne, skrajnute i idilične gradske nastanbe dao glas “ksenofobnoj” Alternativi za Nemačku. Polovina svih glasalih.

Regionalni izbori u državama Saksoniji i Brandenburgu, obavljeni su 1. septembra. Za mesec dana slede i treći, u Turingiji – takođe jednoj od onih u bivšoj Istočnoj Nemačkoj. AfD je najveća opoziciona politička formacija u nemačkom Bundestagu, međutim u javnosti, Alternativa ima žig desničarske i nacionalističke. Uglavnom zbog politike protiv useljavanja u Nemačku imigranata. Na samom početku, pre šest godina, bila je i protiv ostanka Nemačke u Evropskoj uniji – te, teško je reći, da li je u većoj meri prvo ili drugo pomoglo njenoj popularnosti.

Ovako ili onako, na izborima za vlast u Saksoniji, i onim u Brandenburgu, AfD je utvrdila prestižnu poziciju. Prognozeri “vračaju” da će se slično zbiti i u Turingiji.

Plasman i rezultat glasanja u Saksoniji

Život dobar, smetaju izbeglice

Izlet novinara u idilično mesto na granici Nemačke i Poljske nije pomogao da se obelodani još i nešto što se već nije znalo. “Dobro se živi’, kažu meštani, ali migracija je pitanje i dalje – i ako tu, konkretno, nema izbeglica”, raportirao je javnosti nemački državni Dojče vele.

Nema ih tu. Međutim, ima ih u Nemačkoj, i AfD ubire poene jer je protiv politike “otvorenih vrata” koju je 2015. promovisala Angela Merkel.

Nemački ritam prijema redukovan je. Međutim, proklamovano političko načelo, i na drugoj strani broj prihvaćenih imigranata, proizvode političke posledice i dalje. Dokaz su politička krila uticaja u biračkom telu na kojima stabilno lebdi Alternativa za Nemačku.

Plasman i rezultat glasanja u Branderburgu

Baš kada se Berlin izvinio

Sa stanovišta uspeha AfD, ishod glasanja u Saksoniji i Brandenburgu bio je, makar u glavnim okvirima, očekivan. Ali, ođeknuo je, kao prasak u crkvi – jer, doslovno, tog istog dana predsednik Frank Valter-Štajnmajer, ponovio je u Poljskoj, još jedanput i ko zna koji put po redu, izvinjenje Nemačke Poljacima za zločin koji je u Poljskoj učinila Hitlerova Nemačka.

Epizoda s nacistima, spoznaja enormnih posledica zločina i cena plaćena kroz rat, usadili su strah u političko srce Berlina.

Jednim delom, i time se može objašnjavati ustezanje Nemačke da u Evropi prihvati, svoju “logično vodeću funkciju” evropskog usmeritelja. Možda, i naglašena distanca korpusa ostalih političkih partija u odnosu na AfD.

U svakom slučaju podudarnost dva događaja, komemoracije u Poljskoj sa izvinjavanjem Nemačke i izbornog uspeha AfD, Berlinu je bila neugodna.

“Nemačka se rve sa samom sobom”, zaključio je državni Dojče vele perom svoje glavne urednice Ines Pel, impresionirane pojedinošću da nemačka desnica trijumfuje baš istog dana kada se predsednik Nemačke, jedva malo dalje na istoku, izvinjava Poljskoj – zbog zločina koje su pre osamdeset godina počinili nemački fašisti.

Šta bi moglo da bude

AfD nije fašistička partija. Međutim, partija trijumfuje zahvaljujući svojim nacionalističkim idejama i ksenofobnoj reakciji. Autorka osvrta je zabrinuta brojem Nemaca koji su spremni da glasovima kojima raspolažu podrže nacionalno obojenu platformu jedne nemačke desno orijentisane partije.

Za svega nekoliko godina, AfD je uspela da iz male periferne partije izraste u drugu po snazi političku snagu u parlamentima nemačkih država na istoku zemlje. To što nije prva u Saksoniji, “nije razlog zbog koga treba biti srećan”, piše Ines Pel.

Šta kazati o Nemačkoj, ako u njoj jedna takva partija procvetava u vreme kada je zemlja ekonomski vrlo uspešna i politički stabilna? Čega se treba plašiti kada se vremena promene i Nemačka se nađe usred globalne recesije?

“Koje su mere tu da spreče pogreške iz prošlosti? Kako možemo biti sigurni da neka partija s prvenstveno rasističkim članovima neće nikada više preuzeti nemačku vladu”, pita se autorka ali, kao i brojni drugi posmatrači, nema odgovor na pitanja.

Nisu prvi ali tu su

U svakom slučaju, u Saksoniji i Brandenburgu, na izborima za regionalnu vlast trijumfovala je Alternativa za Nemačku – mada, ni u jednoj nije na tronu prvoplasiranog.

Dve države zajedno imaju manje od deset odsto stanovništva Nemačke (83,52 miliona). Nastanjenija od dve, Saksonija, s gradovima Kemnic, Drezden, Lajpcig, sama ima četiri miliona duša.

U Saksoniji, najviše glasova odnela je Hrišćansko-demokratska unija (32 odsto). U Brandenburgu, na mestu vodećeg ostala je Socijal-demokratska partija (sa 27, 2 odsto). Međutim, i jedna i druga za po nekoliko procenata “očerupane”, i “podvijenog repa” jer u rang drugoplasirane političke snage u obe države uskočila je Alternativa za Nemačku. Nacionalno orijentisana partija, nesimpatisana od “velikih”, koja nema ni jednu punu deceniju “staža na sceni”.

AfD u Saksoniji osvojila je 27,3 odsto svih glasova. AfD u državi Brandenburg, 22,7 procenata.

Liberalni Zeleni, sa po desetak odsto glasalih za tu partiju u obe države, zaostali su negde u drugoj koloni pohoda na političko bojište, signališući nepouzdanost formacije, kada za godinu dana bude reči o koalicijama važnim za vlast u Berlinu.

Štaviše, ni obrazovanje vlada u Saksoniji i Brandenburgu, regionalnih, neće ići po loju, jer zavet je, da druge partije neće stupati u savez sa AfD!

“Zavetovani” nastoje da im uteha bude fakat da Alternativa ipak nije poboljšala poziciju u odnosu na uspeh 2017, pri opšte-nacionalnom glasanju za Bundestag.

Posustala koalicija

Dve tradicionalno “narodne” partije, Hrišćansko-demokratska unija Angele Merkel i Socijal-demokratska partija, stubovi koalicije u Bundestagu, vratile su se s regionalnih birališta svaka sa najslabijim izbornim rezultatom od ujedinjenja Nemačke.

Jedna desno, druga levo od centra, CDU i SPD su dugo uspevale da plove političkom maticom biračkog raspoloženja, odbacujući u mrtve vode ekstremna nemačka raspoloženja – a sada, postavlja se pitanje hoće li to i u buduće biti mogućno, ako je već partija označena kao ekstremna odjednom ovako atraktivna biračima?

Uspeh u Branderburgu i Saksoniji pridodao je poletnom raspoloženju Alternative širom Nemačke. U štampi, o AfD se sada piše kao o “snazi s kojom se mora računati”, jer neće išsčeznuti sa scene tek tako. Partije politički konkurenti moraju pronaći “kako će” sa ojačalim rivalom, i sl.

Međutim, “istorijska odgovornost” nalaže da Nemačka ima i “principe o kojima se ne pregovara”. Na primer, princip slobode veroispovesti i prava ljudi u nevolji na azil.

“Ti principi ne smeju biti žrtovani nikada, bez obzira koliko može biti teško obrazovati vladu”, mudruju komentatori.

Iskrsnuće pitanje dogovora

Lideri same Alternative za Nemačku, savetuju da se bude praktičan. Lider AfD, Alisa Videl, smatra da partija nije više autsajder. Videl je Alternativu nazvala “narodnom partijom”, svrstala je u rang aktera na kojima u Berlinu počiva koalicija.

Politički saborac Alise Videl, Aleksander Gaulend, savetuje konkurentima za vlast da se ponašaju praktično i uzmu u obzir uticaj AfD na dalje.

Hteli ili ne hteli, “moraće da rade” sa Alternativom za Nemačku. “Iskrsnuće pitanje, nije li bolje razgovarati sa AfD”, izjavio je novinarima.

Mnogo ih je koji misle da je na sceni Nemačke snaga s kojom će biti potrebno razgovarati. A o pitanju motiva Nemaca koji biraju Alternativu, verovatno će se tek od sada debatovati.