KOSOVO I RUSKI IZBORI

Kako se bliži 10. decembar, krajnji rok za rasplet pitanja statusa Kosova, sudbina srpske provincije ostaje jedno od gorućih pitanja ovonedeljnog sastanka Rusija-NATO i samita Rusija-EU, piše juče Deutsche Welle.

Ruski predsednik Vladimir Putin u petak treba da se sastane sa visokim predstavnicima EU na drugom samitu EU-Rusija, koji se održava dva puta godišnje. DW piše da stručnjaci tvrde da, imajući u vidu ruske parlamentarne izbore u decembru, na samitu teško da će biti bilo kakvih konkretnih detalja vezanih za problem Kosova.

Zabrinutost zbog posledica

Ministri odbrane u NATO okupili su se u holandskom gradu Nordvijku na dvodnevnom sastanku, tokom kojeg se očekuje da će se založiti da idućih nekoliko meseci zadrže 16.000 mirotvoraca na Kosovu pod punom spremnošću. Njima se danas pridružio i ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov, kada - pretpostavlja se - rasprava o kosovskom problemu dostiže ozbiljnije razmere.

Sastanak ministara odbrane zemalja NATO Jaap de Hoop Scheffer (gen.sek), Franz Josef Jung (min. odbrane Nemačke)

Rusija, podseća DW, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, sprečila je plan Martija Ahtisarija da Kosovo "pošalje" na put ka otcepljenju od Srbije, insistirajući na tome da rešenje moraju da podrže i albanska i srpska strana.

Tokom zvaničnih pregovora Beograda i Prištine o statusu, kosovski Albanci su najavili da će jednostrano proglasiti nezavisnost ubrzo nakon 10. decembra, ako do tada dve strane ne postignu dogovor. Rusija je u nekoliko navrata ponovila zabrinutost da bi svako proglašenje nezavisnosti poslužilo kao opasni presedan za druge države, "iako stručnjaci smatraju da su ruske vlasti zabrinutije za efekat koji bi to moglo da ima na njihove manjine u regionu", piše DW.

Nemačko iščekivanje

Ovo glasilo podseća da je Nemačka odlučila da sačeka izveštaj medjunarodne trojke Kontakt grupe, pre nego što se izjasni o budućem statusu srpske pokrajine.

- Ne postoji odluka. Sačekaćemo da vidimo izveštaj trojke. Takodje, pre donošenja bilo kakve odluke, moramo da vidimo koji će biti ishod bečkih pregovora. Dajmo diplomatiji šansu - rekao je portparol nemačke Socijaldemokratije Gert Vaiskirhen.

Deutsche Welle, takodje, podseća da iako većina zemalja Evropske Unije podržava kosovsko insistiranje na nezavisnosti, mnoge na ovo nevoljko gledaju, ističući važnost podrške UN u rešenju statusa. Ipak, nekoliko zemalja deli rusko mišljenje, čime se evropski konsenzus dodatno otežava.

Pritisci i otpori

Tako, Rumunija i Slovačka, obe u strahu da bi etnički Madjari mogli da traže veću autonomiju, izjasnile su se protiv nezavisnosti Kosova, ali su u nekoliko navrata bile pod jakim američkim pritiskom da promene stav. Zato je verovatnije da će Grčka i Kipar biti kamen spoticanja ka dogovoru EU. Grčka, piše DW, "bliski saveznik Srbije", zabrinuta je da bi entički Albanci koji žive u Makedoniji mogli da dodju na ideju da na sličan način zatraže samostalnost, što bi dovelo do destabilizacije u susednim zemljama. Kipar, podeljen na turski sever i grčki jug, plaši se kosovskog primera koji bi Turci mogli da iskoriste.

Bez obzira na ovakvu situaciju, predstavnik EU u trojci Volfgang Išinger rekao je za Deutsche Welle da veruje da će "EU ostati jedinstvena".

- Velike su šanse da će članice EU moći da se održe zajedno ne samo do 10. decembra, već i posle toga, kakav god ishod da bude, bez obzira da li će se Beograd i Priština složiti ili ne - rekao je Išinger.

Komentarišući treću rundu pregovora u Beču, Išinger je za nemačku agenciju rekao da veruje da kosovsko pitanje može da se reši, ali su "obe strane bile previše fokusirane na sopstvene političke predloge".