Rusi pripustili “aždaje” ali bez “glava”
Podmornice Tula i Jurij Dolgoruki, dejstvovale iz Severnog ledenog mora i Barencovog, i bez greške pogodile školske ciljve u zoni Arhangelska i na Kamčatki – moćnim raketama, samo bez nuklearnog punjenja. Poziv Americi da još jednom razmisli dok žuri da istupi iz svih sporazuma o najopasnijem oružju
(foto, Lansiranje rakete „bulava“ sa podmornice Jurij Dolgoruki na Belom moru 24. avgusta 2019. - izvor Sputnjik.rs)
Sa svojih podmornica u vodama na severu, Tula i Jurij Dologorukij, obe specijalno građene i na atomski pogon, Rusija je u subotu ujutro, u približno isto vreme “ispalila” čak dve različito pokretane “balističke” rakete, pogodivši projektilima školske ciljeve nameštene na poligonima, jednog u zoni Arhangelska i drugog na Kamčatki, saopštila je ruska vojska i saopštenje prenela štampa.
Podmornice su dejstvovale iz Severnog ledenog i Barencovog mora.
Ruske podmornice Tula i Jurij Dolgoruki
“Topuz” i “plava”
Lansirane rakete, u jednom slučaju “sinjeva” u drugom “bulava”, velikog su dometa. A i visoke razorne moći.
“Plava” (sinjeva) u stanju je da “dobaci” dalje od 8.000 kilometara. “Topuz” (bulava), i do deset hiljada kilometara distance.
Nuklearno punjenje, samonavođeni “blokovi” kojima rakete mogu biti opskrbljene, kataklizmičnog je učinka. Svaki pojedini “blok” je 100 kilotona snage a kada se “glava” rakete, unutar koje su “blokovi” spakovani, raspadne – svaka od tih “stotki kilotona” leti prema računski “zadatom” cilju nekom svojom putanjom.
Kao sačma iz patrona lovačke puške. Koje zrno mnogih dramlija naciljati pa da se osujeti da ono padne!?
To i jeste bio cilj ruskih konstruktora, da se osujeti da nuklearno zrno, pre padanja na tle, bude pogođeno projektilom protiv-raketne odbrane.
Jedinačno ili rafalom
“Sinjeva” može poneti između četiri i deset udarnih blokova. “Bulava” isto. Rakete su namenjene “ispaljivanju” sa podmornica.
I Tula i Jurij Dolgorukij nose po više raketa identičnih oružju lansiranom u subotu (Dolgorukij i do 16 ), a mogu ih izbacivati ili jedinačno ili “u rafalima” od po nekoliko.
U tom trenutku, u vreme dejstva, podmornice čak i ne moraju izranjati iz vode na površinu. U stanju su da dejstvuju sa 55 metara ispod nivoa mora.
Sve ove i duge pojedinosti potanko je pobrojala i navela ruska štampa, a one osnovne, i sva strana štampa.
Lansirane rakete razvijane su uporedo s gradnjom podmornica kojima su namenjene, kao jedinstveni sistem.
Sve je to, pre svrstavanja u naoružanje, proveravano i isprobavano godinama. Još se pamti nekoliko pehova, kojih je bilo tokom isprobavanja “bulave”. Međutim, pošto su brodovi i oružje usavršeni, na proces usavršavanja stavljena je tačka, i sistemi su uvršćeni u rusko naoružanje.
Ne u obično naoružanje, u naoružanje “odmazde”.
Ruska podmornica Tula na smotri
Pretnja opštim uništenjem
Reč je, razume se, o ruskoj pretnji totalnim uništenjem u slučaju agresije na zemlju.
Međutim, kada se iz ravni opisivanja fizičkih mogućnosti oružja, čiju upotrebu razum ljudi ne bi smeo da dopusti (jer mnogo šta istovetno ili slično ima i “ona druga strana”), pređe u ravan politike, tek tada je mogućno razumeti čemu šta služi.
Čemu služi podsećanje Moskve, usred ove letnje vrućine, na sprave za uništenje kojima raspolaže?
Vladina Rasijskaja gazeta, podseća povodom događaja u subotu, kako je predsednik Vladimir Putin još 2004. najavio “strateške komplekse, kakve do sada niko nema, niti će ih steći pre Rusije”.
Pomenuo je “sisteme zasnovane na nadzvučnim brzinama, koji menjaju putanju i sa stanovišta pravca i visine, praktično neranjive, pa i od sistema PRO koji se u svetu razvijaju”, citirala je RG.
Prvi papir pocepao Buš
Nije teško sravniti datume. Tri godine ranije, 2001. predsednik SAD u to vreme, Dzordz Buš mlađi, jednostranim aktom izveo je SAD iz režima dvostrano, američko-sovjetski ugovorene zabrane razvoja projektila antiraketne odbrane.
Zabrana razvoja sistema protiv-raketa, bila je deo paketa sa ograničenjima u broju posedovanih sistema za nuklearni udar, ofanzivnih. Sve zajedno, trebalo je da osigura neku ravnotežu u “pretnji” uništenjem, u slučaju agresije jedne strane na drugu, američke na Rusiju, ili obratno.
Sklopljeni sporazumi Moskve i Vašingtona, zaključeni uz veliki trud diplomatija obe strane u vreme Ragana i Gorbačova, počivali su na ideologiji neverice u mogućnost da u ratu nuklearnim oružjem može biti pobednika. Alternativa je samo ledeni mrak planete, opšte uništenje.
Počela se bila otvarati perspektiva razumnog izlaza iz ludila. Bili su sporazumno ograničeni arsenali, narasli na desetine hiljada posedovanog nuklearnog oružja. Međutim, s Bušom, pa sada i sa Donaldom Trampom, stvari su ponovo krenule nizbrdo.
Ugovor o PRO raskinuo je Buš. Sporazum INF, o raketama kratkog i srednjeg dosega, od 500 do 5500 kilometara, napustio je Tramp, pre nekoliko dana, avgusta 2019.
Sada, na redu je onaj ključni i najvažniji sporazum, tzv. novi START. Tiče se posedovanja tzv. strateškog nuklearnog oružja. Njegova važnost ističe februara 2021, uz mogućnost da se sporazum produži za pet godina.
Hoće li predsednik SAD koji se 2021. zatekne na dužnosti to učiniti?
Štampa koja je izvestila o ruskom pripuštanju “ognjenih zmajeva” na podmornicama, samo bez “glava što bljuju oganj”, sklona je da ruski čin vidi kao još jednu opomenu Moskve Vašingtonu. Nije razumno vraćati se na put bez izlaza.
