G7 plus višak, Rusije, Kine i Indije

Petar Popović

“Naši odnosi u trouglu Rusija, Indija, Kina zapahnuti su životom još u vreme Jevgenija Primakova – i dopuštaju ‘trojci’ da međusobno pretresa bilo koje, čak i najsmelije ideje... Bez Pekinga i Delhija ne može se napred. Dakle, preobražaj ‘sedmorke’ u ‘desetku’ bilo bi ta najkrupnija promena u svetskoj politici”, komentarisao je funkcioner Rusije okupljanje Zapada u Francuskoj
(foto Konstantin Kosačov izneo je ruski stav o samitu G7)

U pitoresknom Bijaricu, predsednik Francuske Emanuel Makron, ugostio je o vikendu vođe Grupe 7 (SAD, Britanije, Nemacke, Francuske, Italije, Japana i Kanade) – političkog Zapada koji je, ponesen zamahom ekonomije posle Drugog svetskog rata, okupivši se prvi put u Rambujeu (1975.), u vreme Valerija Žiskara d’Estena, uzeo sebi ulogu da “predvodi svet”. Na isti način, kao i NATO, da ga brani od Sovjeta.

Šablon je onaj, iz prakse i zamisli svih tajnih društava. Postoji zastor, i iza zastora prema javnosti, susreću se “faktori” – sile, ekonomski i politički dominantnog Zapada, da na nivou lidera, krajnje neformalno, za stolom ili u šetnji, jedan drugome kažu ono što nije za oči i uši sveta. Ali tiče se sudbine tog sveta.

Odluke koje su se na takav način dogovarale bile su svetskog domašaja, od trgovine do regionalnih ratova.

Ostatak procesa je tehnika. Sporazumi moćnih provlače se kroz institucije svetskog sistema. Osigurava se dominacija “globalnim poretkom” Zapada.

Ne računajući, sada iščezli, prostor ondašnjeg sovjetskog političkog uticaja.

g7-svi-

Biarritz, 25.08.2019 - radna sesija  učesnika samita G7: Emmanuel Macron,  Donald Trump, Shinzo Abe, Boris Johnson,  Angela Merkel, Justin Trudeau, Giuseppe Conte,  Donald Tusk

Kese nisu sestre

Uticaj G7 počivao je na međusobno usklađenim interesima saveznika. Taj, bezmalo, romantični period u trajanju G7, okončan je međutim dolaskom na vlast u SAD predsednika Donalda Trampa.

U Americi, Tramp je izbačen u vrh talasom prevladale sebičnosti SAD u odnosu na saveznike, svejedno što su i oni Zapad.

Zapad kao blok, taj iz vremena posle rata, Americi je izlišan. Blok podrazumeva solidarnost. Solidarnost je smetnja prodoru najjačih...

Trampovo “Najpe Amerika”, prema tome podrazumeva neiskazani, ali podrazumevajući produžetak načela da solidarnost kroz nekakva savezništva do juče, i u NATO pa i u G7, više ne postoji. Amerika se namiruje prva. Svi drugi bore se za ostatak. To je kroše od kojeg teško dolaze svesti američki saveznici u Evropi.

Drugim rečima, na stolu je politika - dosta sa drevnim savezima.

Američki savezi tradicionalno su bili uvek današnji, ad hok, ispleteni trenutnim interesima. Donald Tramp iz tih razloga raščlanjuje EU. Besmisleno mu je da iz EU izleti leptir konkurenta SAD, u bilo kom smislu. Naročito ekonomski konkurent. Sila koja će sutra paktirati s Kinom.

g7-tramp-dzonson-

Biarritz, 25.08.2019 - radni doručak predsednika SAD i premijera Velike Britanije, na marginama samita G7: Donald Trump, Boris Johnson

Bolsonaro i Džonson

Trampov dobar saveznik može biti neko kao politički klovn Boris Džonson. Bregzitom uzdrmava Evropsku uniju. Manje misli na rizik da usput demontira i Britaniju, u slučaju da izlazak iz kraljevstva zatraži Škotska.

Da bi očuvao G7 na okupu, predsednik Makron će morati da izbegne zaključke, uobičajeni dokument sa nekakvim preporukama “svetu”. Na primer, da treba brinuti o klimi.

“Gori naša opšta kuća”, zavapio je predsednik Francuske, prilično patetično, čuvši da su u plamenu šume Amazona – 20 odsto kiseonika planete.

Ne postoji problem ugrožene klime, postoji borba za profit, rezonuje Tramp. Predsednik SAD neće potpisati nikakve drugačije zaključke. U Brazilu, Žair Bolsonaro je ideolog iste stvari za koju je i Tramp. Logično je što je Tramp, čuvši za Makronov vapaj o kući koja gori, rekao “glupost”.

Tramp od Danske traži Grenland, i pošto tokom sedam dana ne dobija to što traži, vređa vladu Danske i otkazuje gotovu posetu. Šef SAD tako gleda na saveznike. Grenland, oslobođen leda, obećava profit američkim kompanijama.

Svi koji “nisu fer” prema kompanijama SAD, osetiće odmazdu Donalda Trampa. Uključujući domaćina G7 ove godine, Francusku.

Pariz, pominje oporezivanje GAFA (Gugl, Amazon, Fajsbuk, Epl). Tramp, u takvom slučaju, oporezovaće uvoz u Ameriku francuskog vina.

“Mi ćemo im tako oporezovati vino, kako oni nisu iskusili nikada ranije”, glasi obećanje s kojim je Tramp pošao u goste Makronu.

Koketiranje sa “osmicom”

Sa distance neupitanih o globusu, bilo o poretku bilo o ishodima, Rusija, Kina, Indija.., ne očekuju od Biarica događaj.

Za ove sile, potencijalno u izrastanju u globalne, u slučaju Kine i Rusije, jedine uz SAD koje su stvarno suverene jer poseduju vojnu moć odbrane, skup G7 nije više nego prilika da zapaze koliko se u procesu ekskluzivnog projektovanja globalnog poretka, smera i uticaja izgubio Zapad – kolonijalni kreator svetskih okolnosti.

U oči Bijarica koketiralo se s mogućnošću da se Rusija “vrati” u G8. Suštinski, da Rusija, u kompeticiji Zapada i Kine, priskoči Zapadu.

Govornici Moskve, Dmitrij Peskov i Konstantin Kosačev, osporili su ozbiljnost takvih ponuda. Nisu važni formati već suština – odnosi, podvukli su Rusi.

Moskva se ne odriče komunikacije u bilo kom formatu, a ako je reč o “grupama”, čak više veruje u delotvornost G20, nego eventualno G8.

“U svakom slučaju, RF smatra da danas, raspravljati o globalnim svetskim problemima, bilo u sferi geopolitike, bezbednosti ili ekonomiji, bez učešća Kine, Indije i cele grupe drugih zemalja nije dovoljno efikasno”, izjavio je Peskov.

rus-dmitrij-peskov-

Dmitrij Peskov

Posebno je neprihvatljiv bivši format 7+1, izjavio je Kosačev, oživljen kratko, u vreme Jeljcina, “s mogućnošću da nas kolektivno ubeđuju (prinuđuju) da priznamo sve čari zapadnog ustrojstva sveta i stupimo u redove pristalica novog liberalnog poretka”.

“Odbacivši u drugi plan sopstvene nacionalne interese i one naših partnera u trećim zemljama, pre svega na istoku, ali ne samo tamo”, dopunio je diplomata.

Kosačev je potsetio na “kapacitet uticaja” na svetski tok Kine i Indije.

“Naši odnosi u trouglu Rusija, Indija, Kina zapahnuti su životom još u vreme Jevgenija Primakova – i dopuštaju ‘trojci’ da međusobno pretresa bilo koje čak i najsmelije ideje... Bez Pekinga i Delhija ne može se napred. Dakle, preobražaj ‘sedmorke’ u ‘desetku’ bilo bi ta najkrupnija promena u svetskoj politici, promenom vektora, pristupa i formata. I tek u tako, proširenom sastavu bi trebalo otvoriti pretres o sankcijama, regionalnim konfliktima, bezbednosti, integracijama...”, saopštio je Kosačev rusko gledište o G7.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...