Irci i Škoti ne žele Bregzit Kraljevstvo

Petar Popović

Sve više ljudi u Severnoj Irskoj i Škotskoj, postavlja pitanje oportunizma dalje unije unutar engleskog Kraljevstva, upozorio premijer Republike Irske
(foto, Predsednik vlade Republike Irske Leo Varadkar)

Temelji engleske Bregzit kraljevine kreću da se pomeraju. Predsednik vlade Republike Irske Leo Varadkar, upozorio je u petak da tzv. “hard” Bregzit dovodi u opasnost dalji ostanak unutar UK Severne Irske i Škotske, preneo je britanski Fajnenšel tajms.

Šef vlade u Dablinu reagovao je na izjavu premijera Britanije Borisa Dzonsona da će London napustiti Uniju Evrope, čak i ako ne bude sporazuma koji se u žargonu označava sa “airiš bekstop”.

“...Sve više i više ljudi u Severnoj Irskoj će dovoditi u pitanje uniju”, citiran je irski premijer.

“Jedna od stvari koje zaista mogu potkopati uniju UK je ‘hard’ Bregzit, i za Severnu Irsku i za Škotsku, i one će imati da se suoče s tim problemom”, citiran je.

Džonson pozvan u Berlin

Vanadgar je istupio u Donegalu. Govoreći, podvukao je činjenicu da je “Severna Irska, kao i Škotska, ( na referendumu ) glasala da ostane u EU”.

U međuvremenu, premijer Britanije Dzonson, govorio je i s kancelarom Nemačke Angelom Merkel i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, insistirajući kod oba lidera da se sporazum Brisela i Londona o Bregzitu izmeni.

U protivnom, Lodon će krenuti po svome. Britanija će napustiti zajednicu Evrope – i bez dogovora.

Gospođa Angela Merkel pozvala je novog premijera da dođe u Berlin. Dzonson je prihvatio, međutim, vreme posete nije naznačeno.

Poseta podrazumeva “trnovit razgovor”, u okolnostima kada novi reprezent Londona zahteva nove pregovore ( “Angela Merkel invites Boris Johnson amid Brexit differences”, DW. com ).

Dzonson je upozorio da je Britanija spremna da napusti Uniju i bez sporazuma.

Premijer je zapretio da će štaviše zadržati isplatu 43,5 milijarde evra ugovorene nadoknade, u slučaju da se “brak” raskine bez sporazuma.

Bekstop uteha Ircima

Okolnosti se zapliću oko tzv. “bekstop” paragrafa u sporazumu Londona s Briselom, o uslovima raskidanja zajednice. “Bekstop” je dizajniran kao “prozor mogućnosti”, ostavljen Ircima Alstera, u slučaju Bregzita.

 “Bekstop” – u engleskom jeziku podrazumeva neku vrstu sigurnosne zaštite, osigurača.

“Osigurač” bi trebalo da obezbedi da Severna Irska ( čitaj, Irci, katolici, manjina stanovništva ) ne izgubi tekovinu stečenu članstvom Britanije u EU, prohodnu irsko-irsku barijeru. Prozračnu granicu između Britanije i Republike Irske.

Delikatna politička “naprava”, ali trudom Brisela i Londona iz vremena Tereze Mej, izumljena je.

Zasnivala se na ideji da, štagod se dogodilo s Bregzitom, na granici “ne sme biti novih fizičkih kontrola ili infrastrukture” ( “What is the Irish border Backstop?”, BBC. com ).

Takvo rešenje podrazumevalo bi da “UK zadrži vrlo tesne odnose sa EU u neodređeno dugom periodu”.

Mogućno je da baš to smeta Bregzit-fundamentalistima a i Vašingtonu Donalda Trampa, koji im neskriveno nudi podsticaje.

“Bekstop” podrazumeva “Severnu Irsku koja, nekim pravilima, ostaje povezana s jedinstvenom tržištem EU”.

To bi značilo “da bi roba, koja stiže u Severnu Irsku otkud bilo unutar UK, moralo da se podvrgne proveri kompatibilnosti sa standardima EU”.

“Takođe, uključilo bi privremenu jedinstvenu carinsku teritoriju, faktički zadržavajući čitavo Ujedinjeno kraljevstvo u carinskoj uniji EU.”

Ovaj aranžman bi se primenjivao “ukoliko i dok se” EU i UK ne saglase da on nije više neophodan.

Tanka većina vlade u Vestminsteru

Ugovorene odredbe ne odgovaraju Unionističkoj partiji Severne Irske, vrlo bitnom savezniku Konzervativne partije na vlasti, koliko i “bregziterima” po svaku cenu.

Unionisti zastupaju “da bilo kakvo razlikovanje izmeđe Severne Irske i Velike Britanije dovodi u opasnost uniju”.

Stav Borisa Dzonsona, saopšten pred Parlamentom u četvrak, sveden na “isporuku Bregzita” Britaniji do 31. oktobra promtno, “bez ukoliko i ali” – upućuje da premijer nema nameru da rizikuje lojalnost važnog političkog saputnika, na putu kojim usmerava zemlju.

Irska podeljena granicom

Mir u Severnoj Irskoj i sloboda trgovine, učinili su da je sa strane teško uočljivo da se posred Smaragdnog ostrva, kako Irci laskaju Irskoj, proteže međudržavna granica.

Međutim, granica jeste protegnuta, tokom procesa devolucije Irske na kraju Prvog svetskog rata, kada je gospodarica pola sveta kolonijalna Engleska, prinuđena da teško i mučeći se, svikne na samostalnost ostrva u susedstvu.

Moć Engleske, da Irce zadrži pod gvozdenom šapom imperije skršena je trogodišnjim Ratom za nezavisnost, posle kojeg južni deo ostrva nije više bio britanski.

Pobornici ostanka Irske pod Engleskom, unionisti, završili su kao manjina. Ali, u novim okolnostima, manjina engleski opredeljenih protestanata oformila se u većinu na onom delu  ostrva, na severu, koji je ostao britanski.

Manjina su, u tom prostoru neoslobođenog ostrva, postali Irci, katolici.

Neprevaziđeni kolonizator

Između dva dela ostrva provučena je državna granica. Ipak, razlikovala se od međudržavnih granica na kontinentu. Dužinom 499 kilometara, imala je na primer čak 300 graničnih prelaza, i ne tako naglašeno oformljenih kako biva na međudržavnim granicama.

Engleska je unikatno genijalan svetski kolonizator. Inventivni politički duh imperije, koja je cvetala i “na izdisaju”, engleski, prvi je dokučio da se potčinjeni lakše, i neuporedivo jeftinije, eksploatišu posredstvom zavisnosti u sferi ekonomije, nego silom, držanjem pod vojničkom čizmom.

To Englezima nije bilo od ruke sa Irskom. Godine 1930, izbio je Anglo-irski trgovinski trgovinski rat, i tokom šest godina su bile aktuelne takse i carinarnice. Carinska kontrola prometa ukinuta je tek 1993. kada su se Britanija i Irska srele kao članice evropskog Zajedničkog tržišta.

Prostor Severne Irske, u sastavu Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, preostao je međutim kao nešto drugo – završivši pod neslužbenom okupacijom trupa britanske armije, koje je London bio prinuđen da rasporedi 1969.

Uzrok je bio građanski rat u provinciji između Engleza tzv. unionista, listom protestanata, i Iraca, listom katolika.

S tim, što London nikada nije priznao da je to tako. London je zastupao da na severu Irske vlast Britanije ima posla s “teroristima” Irske republikanske armije ( zabranjene ).

Sporazum na Veliki petak

“Bombaški dijalog” Iraca Severne Irske i Unionista presečen je Sporazumom na Veliki petak 10. aprila 1998, uz lobi-uticaj Vašingtona na upletene faktore.

Dokument je potpisan u Belfastu, svečano. Svečanosti je bilo prisutno više od pola tuceta regionalnih političkih partija. Pre toga, plan je podržan na referendumima svake od etničkih i verskih zajednica zasebno. 

Osnovno je bilo da se sukobi prevedu na politički teren, i da se partije reprezenti, vrate vladanju provincijom posredstvom parlamenta.

Sve to, sadržano je u paragrafima na potpisanoj hartiji. Međutim, prekretni doprinos povratku u relativnu normalnost obeležen je pristupom Britanije Evropskoj uniji.

Republika Irska, već je bila članica zajednice na kontinentu. I tek to je pomoglo, čineći da Irci krenu u zaborav granice koja ih deli... Do refernduma, kojim se Britanija opredelila za Bregzit.

Oživotvorenje Bregzita, zakazano posle pregovaranja za 2019. ( najpre za maj pa za oktobar ), otvorilo je obema stranama, Briselu koliko i Londonu, provaliju ugroženog mira u Severnoj Irskoj.

Unionisti Alstera aplaudiraju Bregzitu.

Deset unionističkih poslanika u Vestminsteru su krhka premoć Bregzit-krila raskoljene Konzervativne partije pri glasanju u Parlamentu.

Njena “radna većina”. Ono tanušno “plus”, u slučaju da se vladi novog premijera Borisa Dzonsona iznenada postavi pitanje poverenja.

Irci Severne Irske ne prihvataju Bregzit. Kao ni Republika Irska, ukoliko se u sporazum o međudržavnom razvodu zajednice ne ugradi “prozor mogućnosti” Severnoj Irskoj.

E sada, ovo poslednje, Severni Irci i Škoti eventualno zajednički, što pominje predsednik vlade u Dablinu, čini se da dosoljava englesku čorbu do kraja. A ne u manjoj meri, komplikuje i zamišljeni koncept Brisela. Evropa nema u vidu razlaganje Britanije.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...