Kućni pritvor Majkla Kalvija

Glavno uzgredno pitanje Foruma o ekonomiji, u St. Petersburgu pre mesec dana, glasilo je – gde je Kalvi? Majkl Kalvi, Amerikanc, osnivač je Baring Vostoka, prvog investicionog fonda za plasman privatnog kapitala kroz ulaganja u Rusiji, još 1994, pre 25 godina.

Predstavnici više od sto američkih kompanija su ove godine došli u Sankt Petersburg.

Direktna saradnja ruskih i američkih preduzetnika je svojevrsni ventil, kroz koji Rusija labavi pritisak proizveden sankcijama.

U delegaciji preduzetnika SAD, koja je po brojnosti zastupljenih zaostajala još jedino za kineskom, na Forumu nije, međutim, bilo i Kalvija – malo je reći samo veterana aktivnosti, jer je Amerikanac i vodeći propagator privatnih američkih ulaganja u Rusiji.

Majkla Kalvija, ekonomski događaj zatekao je u sudski određenom kućnom pritvoru u Moskvi.

Pritvoru unutar stana, prethodio je boravak američkog investitora u istražnom zatvoru, od februara do aprila.

Od aprila do, Rusiji prioritetnog, Foruma u Petersburgu prošlo je zatim još dva meseca a “slučaj Kalvi”, zasnovan na optužnici “za proneveru”, još nije bio rešen.

Majkl Kalvi pritvoren 16. februara – prvo na dva meseca ali mu je sud kućni pritvor produžio do 14. jula, iako je u junu, odlukom Amurske arbitraže, preneo 10 % vlasništva i izgubiio kontrolu nad spornom bankom – u korist firme Finvižn Artema Avetisjana

Prazna stolica u St. Petersburgu

Događaj je svojom mučnom neizvesnošću opteretio atmosferu Foruma o ekonomiji.

Majkl Kalvi je jedan iz prvog reda zapadnih preduzimača u Rusiji. Šta oni Moskvi znače kazuje i to što i Kalvija i druge pionire slobodne ekonomske saradnje s Rusijom, predsednik Vladimir Putin poznaje lično.

Baring Vostok je ove godine obeležio četvrt veka aktivnosti u Rusiji.

Trebalo je da kompanija i Kalvi budu u Sankt Petersburgu.

Kalviju je spremljen “bedž” učesnika Foruma. Američki investitor pozvan je da učestvuje u biznis-dijalogu “Rusija-SAD”.

U ime Vašingtona, ambasador SAD bojkotovao je ruski događaj, ali oko 300 Amerikanca privrednika doputovalo je u staru prestonicu, samoinicijativno.

Postojalo je očekivanje da će ruski istražni organ dopustiti da Kalvi doputuje i učestvuje u “Biznis dijalogu Rusija-SAD”. Takav zahtev  upućen je nadležnima.

Sam investitor bio je za to voljan. Bio je voljan i Kremlj, sledi iz materijla koji je objavio ruski Komersant.

U Kremlju, Amerikanca “znaju kao vrlo pouzdanog biznismena, privrženog ruskom tržištu” i “svakako, hteli bi da ga vide među učesnicima Foruma”, objavio je Komersant. List se oslonio na izjavu Dmirija Peskova, Putinovog govornika za štampu.

Ipak, tog jednog učesnika debate nije bilo među prisutnima, a pojedinim ruskim učesnicima Foruma preostalo je da, povodom takvog fakta, samo protestuju, gestom. Arkadij Valož, Oleg Tinkov, Anatolij Čubajs.., imena poznata u Rusiji, pojavili su se u holovima zdanja gde je održavan skup sa značkama “Baring Vostok – 25 ljet”.

Forum je počeo, tekao je i završio se, ali uz vrlo izraženu nelagodu doslovno svih učesnika – jer ponovo iskrsava pitanje bezbednosti ljudi i kapitala angažovanih u poslovima u Rusiji. 

“Sam fakat da su on i njegovi partneri uhapšeni uz vrlo nategnutu optužbu, rđav je znak za investitore. Ja znam da mnogi investitori upravo zato ne dolaze u Rusiju”, izjavio je povodom na Forum neprispelog Majkla Kalvija Aleksis Rodzjanko, iz Američke trgovinske komore u Rusiji, citirao je Komersant.

Ruski predsednik Vladimir Putin na ekonomskom forumu u Petrogradu 7. juna 2019.

Kritično poravnanje

Amerikanac Majkl Kalvi i pet drugih osoba, uhapšeni su februara, pod optužbom za proneveru dve i po milijarde rubalja (38,7 miliona dolara) Banke Vastočni, prenele su izjavu ruske istrage zapadne novinske agencije a po njima i nemački Dojče vele.

Dve i po milijarde rubalja je suma, koju je “firma koju kontroliše Kalvi” dugovala Banci Vastočni.

Godine 2017, Kalvijeva firma progasila je taj dug Vastočnom, ustupivši 59,9 odsto svog udela u Luxembourg’s International Financial Technology Group ( IFTG ), koji je vrednovan na tri milijarde rubalja.

Ruski istražni organ navodi “da je stvarna vrednost IFTG udela bila samo 600 hiljada rubalja”, a ne onoliko koliko je izjavljeno prilikom ustupanja.

“Kalvi je ponudio da proda akcije IFTG na otvorenom tržištu i utvrdi koliko one vrede stvarno”, naveo je DW. Iz izveštaja štampe proizilazi da to nije prihvaćeno.

“Kalvi i njegova firma drže da je slučaj protiv njih isfabrikovan i upotrebljen kao instrument u sporu sa akcionarima”, naveo je DW.

“Majkl Kalvi je izjavio da je uzrok svemu “sukob fonda Baring Vastok, i najvećeg među manjinskim akcionarima te kreditne organizacije, Artjomom Avetisjanom – povodom kontrole nad Bankom Vastočni”, objavio je moskovski Komersant.

Artjom Avertisjan

Avetisjan, Jusupov i FSB

Artjom Avetisjan, ruski bankar, imao je sopstvene planove u vezi sa rekapitalizacijom Vastočnog. Pošto su se našli suprotstavljeni, Baring Vastok i ruski bankar, pokrenuli su spor pred sudom u Londonu.

Naknadno, Avetisjan je, međutim, odlučio da Kalvija tuži i sudu u Rusiji – za proneveru 33 miliona dolara. Februara, ovaj je na osnovu toga uhapšen. Saglasno ruskom Interfaksu, tužiocu Avetisjanu priskočio je onda “i drugi vlasnik akcija u Banci Vastočni, Šerzod Jusupov”, i on je “pomogao da slučaj protiv Kalvija dobije sadašnju dimenziju”, citiran je Interfaks.

“Obojica, i Avetisjan i Jusupov uživaju, govori se, zdrave veze sa FSB, (ruskom) službom bezbednosti”, preneo je nemački Dojče vele.

“U zemlji, u kojoj Kremlj malo šta prepušta slučaju, ovde mnogo njih ima teškoću da poveruje u koincidenciju. Hapšenje Kalvija događa se kad Putin upravo pokušava da lidere biznisa ubedi u prednosti investiranja u Rusiji, i vest o hapšenju brzo je pokvarila raspoloženje”, komentarsao je DW.

Šerzod Jusupov Iskanderovič

U sredini, Kremlj

Janis Kluge, iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, “kaže da ne liči da je iza Kalvijevog hapšenja Kremlj”, naveo je DW. “Kremlj želi strane investicije.” To mu je potrebno u ekonomiji, ali i da bi pokazao “da zemlja nije izolovana”.

Oleg Bukemišov, direktor ruskog Istraživačkog instituta za ekonomsku, “ne veruje da je Putin čak i obavešten o hapšenju koje će uslediti”, naveo je DW. Ovo drugo, proizilazi iz svih izjava vodećih ličnosti u vrhu.

Dmitri Peskov, službeni govornik, izjavio je da “Putin lično prati događaje u slučaju protiv Kalvija i ostalih”, preneo je američki Radio slobodna Evropa.

“Međutim, Putinova administracija je uzastopno iznosila da ne prijektuje uticaj na sudove u Rusiji” i “Peskov je rekao da Kremlj neće intervenisati”.

“Mi se nadamo da će taj gospodin na kraju biti oslobođen”, citiran je Dmitrij Peskov. 

Na margini Foruma

Sam Putin, izjasnio se o slučaju Kalvi, govoreći u St. Petersburgu, upitan od štampe na margini Foruma.

“To i mene samog uznemirava. U protivnom, o tome ne bih govorio... ”, izjavio je državni šef Rusije. Međutim, “zakon svi moraju poštovati”, izjavio je Putin.

Postoje institucije za zaštitu prava, postoji sistem sudova, “i ja veoma računam na to da će sve biti urađeno prozračno, razumljivo, uz učešće tih koji brane poziciju našeg američkog patnera..,i da će se doneti zakonite odluke”, izjavio je Putin.

“I da će taj proces kontrolisati javni tužilac, evo ga, tu je”, skrenuo je pažnju na prisutnog tužioca, preneo je ruski Komersant.

Slučaj Kalvi još jedanput opominje Kremlj na potrebu “pročešljavanja” redova ruskih “silovika”, službi zaštite reda, poretka i bezbednosti – kako bi se eliminisala “domaća radinost” udruživanja kadrova bezbednosti i kriminala, na štetu sigurnosti građana. Ali i uz štetu gubitka stranih preduzimača i investicija.

Hapšenje i oslobađanje Golunova

Ruski novinar Ivan Golunov, imao je nedavno priliku da efekat tako združenih interesa, grobljanske mafije i elemenata u policiji koji štite mafijozne operacije – oseti na koži. Uhapšen je, podmetnuto mu je da trguje drogom.

Uhapsili su ga ti koji su se postarali da se kod Golunova “pronađe” i dokazni materijal, droga. To je bilo čim je gurnuo nos u posao “grobara”.

Golunov je novinar entuzijasta, koji objavljuje on lajn, kod Meduze.

Pokazalo se, cenjen je od publike, ima čitaoce. Kada se čulo da je uhapšen, i povodom čega, mnogo ih je koji su u Moskvi izašli na ulice, da protestuju. Srećom, već u prvom trenutku intervenisao je Kremlj. Smenjena su sa dužnosti dva generala policije. Obećana je istraga unutar policije.

Golunov je otišao kući i odmah se oglasio, daljim objavljivanjem.

Hepi end? Nije. Ne može Kremlj da lebdi nad Rusijom, i gde god treba - interveniše. Suočen je s potrebom da osigira funkcije sistema i eliminiše podmićivanje.

U međuvremenu, videće se s koje strane linije je “slučaj Kalvi”. Uskoro će i šesti mesec otkako je lišen slobode.