Kirijakos Micotakis, novi grčki šef vlade

U nedelju 7. jula, na grčkim parlamentarnim izborima, na koje je izašlo samo 58 odsto glasača, pobedila je konzervativna stranka Nova demokratija, predvođena Kirijakisom Micotakisom. Osvojivši 39,85 odsto glasova (Ciprasova Siriza 31,53%), Micotakis će imati apsolutnu većinu u parlamentu. Od ukupno 300 poslanika, 158 su iz Nove demokratije. Siriza će imati 86 poslanika, Kinal (ex-Pasok) 22, a komunistička partija 15.

Vuli, grčki Parlament, zatvoren zbog izbora, ponovo će početi sa radom 17. jula. Pretpostavlja se da će nova parlamentarna većina i novi šef vlade, pre svega izglasati novi pravilnik o radu, a potom će da izglasaju novi zakon kojim će se onemogućiti ikakvo pomilovanje levičarskim anarhistima osuđenim na duge zatvorske kazne. Tokom leta, do kraja avgusta, nova vlada bi trebalo da pripremi projekat novog zakona koji bi dozvolio otvaranje privatnih fakulteta i predlog za zakon kojim se smanjuju takse za 20 odsto od januara naredne godine.

Posle primopredaje vlasti, Kirijakos Micotakis ispraća svog prethodnika Aleksisa Ciprasa na stepeništu palate Maksimu

Lažna izborna obećanja

U ponedeljak 8. jula, odmah nakon objavljivanja definitivnih rezultata izbora i primopredaje vlasti u Atini, u Briselu se sastala Evrogrupa, savet ministara finasija evro zone. Zabrinuti izbornim obećanjima Micotakisa o smanjivanju poreza, oni su razmotrili ekonomske, finansijske i poreske prilike u Grčkoj. Evrogrupa smatra da Grčka mora da poštuje potpisane ugovore i da nikakva odstupanja neće biti tolerisana. Na taj način je Evropska unija sahranila izborna obećanja Micotakisa da će višak od 3,5 odsto između prihoda i rashoda (bez računanja duga i kamata) biti upotrebljen za finansiranje smanjivanja poreza.

Tokom kampanje, Micotakis je tačno znao da je prvobitnim ugovorima predviđeno da se taj višak ne može upotrebiti za smanjivanje poreza, ali je potpuno svesno lagao glasače da bi se dokopao premijerskog mandata. Micotakisovi glasači koji se najviše nalaze među simpatizerima konzervativne desnice i, nešto manje, među glasačima naklonjenim desnom centru, ili su poverovali u tu laž ili su se zadovoljili političkom komunikacijom u kojoj nije bilo politike.

Naime, posebni savetnici za komunikaciju tokom Micotakisove kampanje bili su isti oni koji su savetovali Baraka Obamu tokom prve kandidature. Njihova strategija bila je zasipanje društvenih mreža "pričama" iz Micotakisevog privatnog života, postavljanje fotografije sa rođendana njegove žene, sa primanja diplome njegove kćerke...

Politika kao porodični biznis

Kirijakos je smatran za "princa" grčke političke klase, jer pripada moćnoj porodici Micotakis. Konstantinos Micotakis, njegov otac, bio je šef vlade od 1990 do 1993. godine. Njegova starija sestra, Dora Bakojanis, bila je ministar kulture i inostranih poslova, a potom gradonačelnica Atine, dok je njen sin Kosta, Kirijakosov sestrić, nedavno izabran za gradonačelnika Atine.

Pripadanje porodicama Karamanlis, Micotakis ili Papandreu, nekada je bila garancija za uspešnu političku karijeru. Međutim, decenije laži, krađa i korupcije političara sa ova tri prezimena i njihovih bliskih rođaka, dovela je i do glasanja za Ciprasa januara 2015. godine. Sâm Kirijakos, tokom kampanje, nije preterano isticao svoje prezime, plašeći se da glasače ne podseti na decenije laži i korupcije za koje su vezani Micotakisi.

Istovremeno, Nova demokratija je svojom katastrofalnom politikom i gigantskom korupcijom od 2004. do 2009. godine bila odgovorna za ogroman javni dug i budžetarni deficit od 15 odsto koji su, neposredno, zemlju doveli do ekonomskog kraha 2010. godine. Potom, kohabitacija Nove demokratije sa socijalističkom strankom Pasok, od 2012. do 2014. godine, uspela je da napravi nekoliko koraka u pravcu poboljšanja.

Konstantinos, grčki poslanik i šef vlade, patrijarh klana porodice Micotakis

Bankar, poslanik, šef vlade

Kirjakos Micotakis, rođen 1968. godine u Atini, studirao je na prestižnom atinskom Koledžu, Harvardu i Stenfordu, a pre ulaska u politiku, on je radio kao bankar u američkoj Čejz Menheten banci, a potom kao konsultant londonske agencije američkog konsultantskog giganta MekKenzi. U Grčkoj je radio u Alfa banci, a onda u Grčkoj narodnoj banci. Oženjen je Marevom Grabovski, nekadašnjom bankarkom, a danas suvlasnicom luksuzne modne marke Zeus+Dione.

U politiku je ušao 2000. godine, a za poslanika je, prvi put, izabran 2004. godine. Januara 2016. godine kada je Kirijakos postao predsednik stranke Nova demokratija, njegov otac Konstantinos, tada star 95 godina, čestitao mu je i poželeo sreću. Ličilo je na intronizaciju mladog princa od strane zanemoćalog kralja. Naime, Konstantinos je postao poslanik 1946. godine i čitavog života se bavio politikom. Bio je šef vlade od 1990. do 1993. godine, sa političke scene se, posle 56 godina, povukao 2004. godine i umro 2017. godine.

Kirijakos Micotakis ima dobru akademsku osnovu, određeno međunarodno iskustvo i jedan ministarski manadat iza sebe. Ako se bude uzdržao od starih porodičnih mana, političke prevare i sistemizacije korupcije, on bi možda imao prilike da Grčku povede ka daljem poboljšanju. Inače, ime Kirijakosa Micotakisa, početkom prošle godine, pronašlo se u aferi Paradise Papers koja se odnosi na novac prikriven od poreskih vlasti kroz različita ofšor ulaganja.

Kirijakos Micotakis sa suprugom Marevom Grabovski

Poboljšanje uslova rada, smanjivanje poreza, povećanje stranih ulaganja...

Nova demokratija, stranka kojoj pripada Micotakis, u evropskim okvirima je saveznik Angele Merkel i relativno bliska Emanuelu Makronu. Ona je i član Evropske narodne stranke, najveće evropske političke formacije koja okuplja hrišćansko-demokratske i liberalno-konzervativne stranke u Evropskoj uniji.

Micotakis  dobro poznaje Ursulu fon der Lajen, novu predsednicu evropske Komisije, što u budućnosti može da mu pomogne, jer novog šefa vlade čekaju brojni izazovi – borba protiv siromašenja, poboljšanje uslova rada, smanjivanje poreza, povećanje stranih ulaganja...

Grčka, u okviru EU, spada u zemlje u kojima su porezi među najvišim. Zato se sa velikom pažnjom iščekuje Micotakisov plan smanjivanja poreza, ali bez smanjivanja državnih investicija i usluga. Pretpostavlja se da će Micotakis da nastavi sa Ciprasovim programima privatizacije i smanjivanja državne birokratije, neophodih za održavanje poverenja međunarodnog tržišta. U slučaju da nova vlada otpočne najavljene reforme u pravcu privatizacije obrazovanja, onda će i taj sektor pomoći jačanju privrede.

Trenutno, najsnažniji ekonomski motori grčke privrede su turizam, kultura i pomorski saobraćaj, dok za njima idu poljoprivreda, drumski transport, nove energije, a i brojna start-up preduzeća u domenu visokih tehnologija i programerstva.

Kirijakos Micotakis je oduvek održavao bliske kontakte sa Angelom Merkel

Vraćanje duga do 2069. godine

Uprkos smanjenju nezaposlenosti, brojna radna mesta su samo ugovori na ograničeno vreme, a često i na skraćeno radno vreme. Istovremeno, takvi poslovi su loše plaćeni. Danas se jedna trećina zaposlenih Grka, nalazi u takvim prilikama i zarađuje 320 € mesečno, što je manje i od pomoći za nezaposlene koja je 360 €.

Uprkos Micotakisovim maglovitim obećanjima, prilike se neće mnogo promeniti, jer će grčki dug od 200 milijardi evra biti vraćen u potpunosti tek 2069. godine. Do sada su se Evropska komisija, Evropska banka i Međunarodni monetarni fond pokazali kao vrlo nefleksibilni naredbodavci koji su primenjivali aršine skrojene u nemačkoj radionici. Na taj način, oni su napravili brojne greške, ali saradnja Ciprasa sa "trojkom" bila je znatan faktor ekonomske stabilnosti, a potom i institucionalne modernizacije Grčke. Uostalom, sâmi Grci, nezadovljni kako je "trojka" rešavala krizu, većinski su zadovoljni ostankom u Uniji i u evro zoni.

Nova grčka vlada ima neuporedivo bolje prilike od onih koje su zatekli Cipras i Siriza pre četiri godine, ali ne i previše slobode, zbog neprekidne kontrole kojoj je zemlja podvrgnuta. Ostaje da se vidi, šta će Micotakis da pokrene, kako se to tradicionalno kaže, u narednih sto dana, ne zaboravljajući da ga iza ćoška čeka Cipras, šef opozicije i odličan poznavalac svih državnih dosijea.