Poraz zemalja srednje i istočne Evrope u raspodeli čelnih funkcija u EU

M.L.

Analitičari za to okrivljuju zemlje Višegradske grupe (Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska)
(Strasbourg, 03.07.2019 - novoizabrani predsednik Evropskog parlamenta italijanski političar David Marija Sasoli sa svojim prethodnikom Antoniom Tajanijem na sednici Parlamenta u Strazburu)

U raspodeli čelnih funkcija u Evropskoj uniji prilično neočekivano kratkih rukava ostala je grupacija zemalja srednje i istočne Evrope. Tome je, kako smatraju analitičari, znatno doprinela nekonstruktivna politika takozvane Višegradske grupe (V-4 tj Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska).

"Nezastupljenost srednje i istočne Evrope je posledica nekonstruktivne politike koju su predstavnici V-4 vodili na samitu Unije. U evropskoj politici može se nesaglasnost izraziti ali na drugi način koji bi morao uključiti i alternativno i argumentom podržano rešenje. A za to niko od lidera ove grupe nije bio sposoban, pa se ne treba čuditi što za ovaj region nije ostala nijedna čelna funkcija", citira češka novinska agencija ČTK uglednog politikologa s Masarikovog univerziteta u Brnu Petra Kanioka.

Za budućeg predsednika Evropskog parlamenta bio je kao kandidat V-4 "guran" Čeh, dugogodišnji evroposlanik Jan Zahradil koji je, međutim, dobio znatno manje glasova od italijanskog kandidata Davida Sasolija (Sassoli). To je analitičar Asocijacije za medunarodna pitanja (AMO) Ondrej Mocek označio za "apsolutni poraz V4 i istočnog dela EU".

On napominje da se u susret izborima u EU spekulisalo o evrokomesaru iz Slovačke Marošu Šefcoviču kao o mogučem kandidatu za šefa diplomatije Unije i o Bugarki Kristalini Georgieovoj kao mogućoj predsednici Evropskog saveta, ali ništa nije bilo ni od toga.

"Mada Andrej Babiš (češki premijer – prim.ML) ističe kao svoj uspeh što je otpao Timermans (prvobitni kandidat jezgra EU za šefa Evropske komisije – prim.ML) to je plaćeno ogromnim gubitkom uticaja. Jer, na nivou EU svi budući lideri biće iz starih članskih zemalja, koje izrazito podržavaju evrointegraciju, članice su evrozone i svi su - izuzev Belgijanca Šarla Mišela (Charles Michel), na mestu predsednika Evropskog saveta - iz velikih zemalja-članica Unije. To sigurno V-4 nije želela", tvrdi Mocek i dodaje da se tako nešto dogodilo još samo 2004. ali je to bilo samo nekoliko meseci pošto je u Uniju ušla tzv Višegradska četvorka i uz nju još Slovenija i tri male baltičke republike. 

Među poražene na samitu Unije svrstava V-4 i ugledni britanski dnevnik Fajnenšel tajms (The Financial Times).

"Uspeli su u nastojanju da blokiraju Timermansa ali, dugoročno gledajući, nemaju čime da se pohvale", piše ovaj list.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...