Posle vraćanja Rusije u Savet Evrope, uz podršku Nemačke i Francuske: Počelo otapanje leda s Moskvom

Nataša Jokić, Strazbur

Sedam država iz istočne Evrope, izrazito pro-atlanstki i pro-američki orjentisanih, koje su i članice EU i Saveta Evrope, protive se stavu zapadnoevropskih članica o Rusiji. To nagoveštava pred kolikim se potresima nalazi poredak ustanovljen u Evropi posle Drugog svetskog rata i koliko je duboka pukotina između zapadnog i istočnog dela Evropske unije
(foto, Delegacije Ukrajine, Poljske, Litvanije, Letonije, Slovačke, Estonije i Gruzije su napustile 26. juna Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope u znak protesta zbog povratka Rusije u ovu organizaciju)

Posle povratka ruske poslaničke  delegacije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, politički zaplet u ovoj najstarijoj panevropskoj organizaciji za ljudska prava se nastavlja. Juče je sedam od 47 država članica odlučilo da, u znak protesta, opozove svoje poslaničke delegacije koje su napustile plenarno zasedanje. Reč je o baltičkim zemaljama – Estoniji, Gruziji, Litvaniji, i Letoniji kojima su se pridružile Poljska, Slovačka i Ukrajina.

U saopštenju poslaničkih delegacija ovih sedam država kaže se da je „bezuslovno vraćanje prava ruskoj delegaciji, pri čemu Rusija nije ispunila nijedan uslov – protivno osnovnim vrednostima Saveta Evrope i njenom statutu“.

saop proamerickih drzava

Protestno saopštenje zemalja protivnika povratka Rusije u Savet Evrope

Budućnost Saveta Evrope?

Poslanici iz ovih sedam država, ponovili su svoj stav da je omogućavanjem ukidanja suspenzije ruskoj delegaciji, po njima, napravljen korak „kojim se šalje pogrešan signal zemlji koja je izvršila vojnu agresiju (misli se na Ukrajinu i Gruziju), koja je trovala pojedince (misli se na aferu Skripalj u Velikoj Britaniji, koja nije poštovala ljudska prava i nastojala je da destabilizuje demokratiju u Evropi“. 

„Mi poslanici iz naših država, danas nemamo odgovor koji bismo mogli da damo našim narodima na pitanje kako će tačno Savet Evrope zaštiti njihova prava ako je više zainteresovan da zaštiti agresora nego žrtvu agresije i represije“, kaže se u saopštenju poslaničkih delegacija sedam država iz anti-ruskog bloka u Savetu Evrope koje su u toku proteklih debata u Parlamentarnoj skupštini ove organizacije imale podršku britanskih, konzervativnih poslanika.

Tvrdeći da je „budućnost Saveta Evrope“ u opasnosti, poslaničke delegacije sedam zemalja najavile su da se vraćaju u svoje zemlje kako bi konsultovali svoje parlamente i vlade u vezi sa pitanjem njihovih aktivnosti tokom budućih parlamentarnih sesija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koja svaka tri meseca okuplja poslaničke delegacije iz svih 47 država – članica.

Na kraju saopštenja potpisnici su „poželeli sreću“ novoj generalnoj sekretarki Saveta Evrope, Mariji Pejčinović Burić, bivšoj ministarki spoljnih poslova Hrvatske.

Za i protiv Rusa

Jasno je da će Pejčinović Burić imati težak zadatak da amortizuje akcije anti-ruskog bloka unutar organizacije i eventualne odgovore sa ruske strane na njihove akcije.

Podele oko „ruskog pitanja“ daleko prevazilaze okvire ove najstarije panevropske organizacije, osnovane posle Drugog svetskog rata sa zadatkom da nadzire poštovanje ljudskih prava u državama članicama kako se nikada više ne bi ponovio sunovrat Evrope u fašizam.

Iako postoji ono što možemo da nazovemo „anti-ruskim blokom“, nikako se ne bi moglo reći da postoji „pro-ruski blok“.

Pored sedam država koje su se ogorčeno protivile vraćanju Rusije u Savet Evrope, postoji 40 država koje su uglavnom nastavile da kritikuju rusku politiku, kako na unutrašnjem planu poštovanja ljudskih prava tako i na spoljašnjem planu kada je reč, pre svega, o Ukrajini i aneksiji Krima zbog čega su sankcije i uvedene.

U pripremanju povratka Rusije, odlučujuću ulogu imale su Nemačka i Francuska čiji je stav bio da je bolje da Rusija bude u Savetu Evrope,  nego van njega, jer tako 144 miliona ruskih građana mogu i dalje da imaju pristup Evropskom sudu za ljudska prava.

Geopolitička perestrojka

Ovakav stav prema Moskvi, pet godina posle uvođenja sankcija, predstavlja najupečatljiviju ilustraciju geopolitičke „perestrojke“  kako u Evropskoj uniji  (27 država) tako i u „velikoj Evropi“, od Atlantika do Urala, čiji se poslanici iz 47 država članica svaka tri meseca sastaju u Savetu Evrope u Strazburu. 

Nemačka i Francuska na ovaj način otvorile su Rusiji „mala vrata“, van institucija Evropske unije, za izgradnju nove zapadno-evropske politike saradnje i za početak „otapanja leda“ sa Moskvom.

Nakon francusko-nemačke podrške povratku ruske delegacije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, nazire se u perspektivi mogućnost za izgradnju novog evropskog poretka koji bi mogao da bude zasnovan na diplomatskoj i ekonomskoj saradnji Nemačke i Rusije.

Sedam država iz istočne Evrope, izrazito pro-atlanstko i pro-američki orjentisanih, koje su i članice EU i Saveta Evrope, protive se ovom stavu zapadnoevropskih članica.

To najbolje govori pred kolikim se potresima nalazi poredak ustanovljen u Evropi posle Drugog svetskog rata i koliko je duboka pukotina između Zapadnog i Istočnog dela Evropske Unije.   

Nije ovde reč o tome da se odjednom stvorilo poverenje prema Rusiji, već je pre po sredi ekonomska nužnost.

U krugovima nemačke industrije i preduzetnika ovakva politika se odavno očekuje. To potvrđuje i današnja izjava Matijasa Šepa, predsednika Upravnog odbora Nemačko – ruske privredne komore, koji je rekao da su nemačke kompanije od 2014. godine, kada su Rusiji uvedene sankcije, izgubile više milijardi evra.

Posle izbora Trampa

Ova geopolitička perestrojka u Evropi, čiji ishod još nije jasan, počela je neposredno posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD u novembru 2016. godine.

Tramp je početkom 2017, par meseci posle izbora, preko društvene mreže Tviter poslao poruku Nemačkoj da bi ona morala da plaća zato što SAD brinu o njenoj bezbednosti.

Već u junu 2017. godine, na samitu G-7 u Rimu kancelarka Merkel je dala svoju čuvenu izjavu kojom je najavljen istorijskin preokret u transatlanstkim odnosima.

„Mi ne možemo više potpuno da računamo na naše britanske i američke saveznike. Evropa treba da uzme svoju sudbinu u svoje ruke“, rekla je Merkelova tada.

Usledile su jedna za drugom Trampove protekcionističke mere ili pretnje njima.

Sa druge strane, nemačka i francuska oružana industrija „pogurale“ su projekat „evropske odbrane“ kojim, zapravo, konkurišu američkoj industriji naoružanja i sebi u perspektivi otvaraju nove porudžbine po budućem evropskom standardu.

Ekonomski pokazatelji govore o zamoru nemačkog preduzetničkog sektora i izvoza koji bi mogao ozbiljno da bude ugrožen Trampovom ambicijom da se reši deficita u razmeni sa EU od 120 milijardi evra prema statistikama za 2017.

Previranja i „ruska kriza“ u SE

Ukratko, Tramp nije lagao za vreme svoje prve predsedničke kampanje kada je tvrdio da je njegova deviza „Amerika pre svega“.

Korisno je da se sada setimo da je pre Drugog svetskog rata baš to isto ime America first svom političkom pokretu dao Lindberg, čovek koji je prvi preleteo Atlantik. Lindberg je imao simpatije za Hitlerovo „Nemačka iznad svega“ i smatrao je da SAD ne treba da se mešaju u evropska ratna komešanja. Njegova logika bila je da u evropske unutrašnje obračune ne treba ulaziti i da, ako Hitler pobedi, SAD mogu i sa njim da sarađuju.

Kakav će sada biti stav SAD, da li će se Tramp angažovati da produbi evropske pukotine kako bi sprečio jačanje ruskog uticaja u Evropi preko njene „gasne diplomatije“? 

Previranja i „ruska kriza“ u Savetu Evrope odražavaju prestrojavanja i prerarčunavanja u Zapadnoj Evropi.

„Stara Evropa“ suočena je sa činjenicom da nema nijednog numeričkog giganta poput Fejsbuka, Amazona, Gugla ili slično. Sav njen potencijal u ovom domenu samleven je u prodajama na tržištu bez granica.

Sada se sve češće može čuti sumnja da SAD zapravo na tlu zapadne Evrope vode ekonomski rat sa Kinom.

Afera i istrage u vezi sa sumnjivom prodajom francuskog „Alstoma“, nekada ponosa francuske industrije, pokazale su da Amerikanci imaju pravu mašineriju za kupovinu i zatim uništavanje evropskih preduzeća po logici „bolje da ga kupimo mi, nego Kinezi“. Takoreći -  strategija „spaljene zemlje“.

Podrška Nemačke i Francuske povratku ruske delegacije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope pokazala  je da zapadno-evropske države, suočene sa Trampovim protekcionizmom i carinskim barijerama, nemaju mnogo izbora. Ili će, u ime atlantske lojalnosti, i dalje voditi pro-američku politiku protivnu svojim ekonomskim interesima ili će otvoriti vrata Rusiji za novu epohu saradnje.

Izbor, možda, nije veliki. Obe varijante nose sa sobom brojne opasnosti ako se i SAD i Rusija rukovode logikom imperijalne sile.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...