Pakt Moskve i Zapada u Moldaviji

Sredinom juna, iz Kišinjeva je navrat-nanos izmakao, spasavajući se hapšenja, neslužbeni gazda Moldavije, Vladimir Plahotnjuk (53) – “političar, filantrop i biznismen”, navodi Vikipedija, ali u stvarnosti.., milijarder s novcem neobjašnjenog porekla, koji je tokom svega nekoliko godina zagospodario svim institucijama državnog sistema, parlamentom, vladom, sudom i, razume se, policijom.

U Moldaviji, sve stvari završavane su na način kako je hteo Plahotnjuk.

U petak 14 juna, u nekim časovima poslepodneva, celo jedno mehanizovano krdo luksuznih kola sjurilo se na aerodrom prestonice, gde se nekoliko čarter aviona spremalo za hitno poletanje (galpost.com). Pravac, inostranstvo.

Stvari su se okrenule naopako i za gazdu i za kamarilu. Primer “glavnog” sledili su i Plahotnjukovi glavni saradnici - premijer Paul Filip, i još nekoliko onih koji su u njegovo ime “drmali” Moldavijom.

Nije objavljeno da je Plahotnjuk odleteo nekim od tih aviona. Ima verzija da je lider Demokratske partije “nestao” automobilom, kroz Pridnjestrovlje. Navodno, dokopao se odatle ukrajinske Odese, i u Odesi seo u avion i odleteo u London.

Međutim, to sve nije sada ni bitno. Bitno je da “političara, filantropa i biznismena” Plahotnjuka... nema više u Moldaviji. Pobegao je.

Vladimir Plahotnjuk (53) – “političar, filantrop i biznismen”

Ko pre do aviona za inostranstvo

Povod Plahotnjukovom “pakovanju napolje” bile su naglo promenjene okolnosti u Kišinjevu. Njih “oligarh” nije više mogao kontrolisati. Njegov predsednik privremene vlade Moldavije, Paul Filip, upravo je bio objavio ostavku na dužnost premijera.

A premijer vlade koja je obrazovana, nove, gospođa Maja Sandu, izjavila je da će lideri Demokratske partije, “a naročito njen vođa oligarh Vladimir Plahotnjuk, imati da se suoče sa zakonom pod optužbom da su uzurpirali vlast u zemlji”.

Treće – ambasador SAD u Kišinjevu Derek Hogan posetio je bio sedište Demokratske partije I, navodno, obavestio da vlast te partije nema više podršku njegove zemlje (galpost.com).

Pokušaj vlasti da se kriza, zbog nemogućnosti demokrata da obrazuju vladu na osnovu ishoda izbora za parlament februara, pre tri meseca, reši zakazivanjem jednih vanrednih izbora, na jesen, propao je.

Odjednom, kao s neba, proizišlo je da nova vlada jeste mogućna, međutim, ne s Demokratskom partijom – nego sastavljena od geopolitičkih antipoda “prozapadnih” i “proruskih”, Akum (Sada) Maje Sandu i Socijalističke partije predsednika Igora Dodona.

Maja SAndu, nova premijerka Moldavije

Ni s Briselom ni s Moskvom

Udružene, te dve partije imaju 57 od 101 poslanika u parlamentu. Izabrani su na izborima februara 2019.

U procesu koji je prethodio neočekivanom obrtu, Plahotnjuk je izgubio moć da razume događaje, a kamoli da na njih utiče.

Ostavci njegovog premijera Filipa, iznuđenoj nepoverenjem, prethodilo je odbijanje Maje Sandu, vođe moldavske “prozapadne” stranke Akum (Sada), da prihvati pruženu ruku i na osnovi ponuđene “proevropske” orijentacije Moldavije, pomogne sastav jedne vlade s Demokratskom partijom.

Kada nije uspelo sa “Moldavijom uz Zapad”, malo zbunjen, Plahotnjuk je krenuo s “Moldavijom uz Rusiju”. Ponudio je socijalisti Igoru Dodonu, da s njegovom Socijalističkom partijom i njenih 34 poslanika podrške u parlamentu obrazuje jednu “prorusku” vladu.

Zbunjivalo ga je što ne uspeva da dešifruje “crvenu nit” zbivanja – jer, pokazalo se, kao Maja Sandu, i proruski Dodon je odbio ponudu za vladu. Čak i pošto je Plahotnjuk, svoju ponudu da Moldaviju privede Rusiji ispisao i papir dostavio Dimitriju Kozaku, funkcioneru vlade u Moskvi, zaduženom za Moldaviju.

Igor Dodon, predsednik Moldavije

Geopolitički hibrid

Za bogataša, obrt se pokazao politički fatalanim. Ruke su jedna drugoj pružile “prozapadna” i “proruska” komponenta raspolućenog korpusa moldavskih političkih formacija– i obrazovale geopolitički hibrid. Vladu, svakojako nezamislivu... “evropsko-rusku”, od partija Akum i Socijalističke, sa ukupno 57 poslanika (od 101) u parlamentu.

Predsednik vlade je Maja Sandu. Državni šef Moldavije je Igor Dodon. Premijerka otvoreno uz Brisel, Dodon, neskriveno uz Moskvu. Uoči moldavskih samih kritičnih događaja je bio u poseti Rusiji.        

Kamen koji bi sada trebalo izgurati uz breg, ogroman je.

S Plahotnjukom u vlasti, Moldavija je dosegla dno. Ekonomski i politički. Preobratila se u pustinju beznađa za tri i po miliona ljudi bez putokaza, manipulisanih mitinzima, izborima i obećanjima.

San je prihvatiti rumunski pasoš (Bukurešt ih deli neštedimice, u nastojanju da “rumunizuje” zemlju, na koju Rumunija inače pretenduje) i pođe trbuhom za kruhom, u nadnicu nekud po Evropskoj uniji.

Brisel, obeshrabren nizbrdicom kojom Kišinjev klizi zajedno sa celom zemljom u bedu, obustavio je materijalnu i finansijsku pomoć. Pomoć spolja završavala je u džepovima onih u vlasti.

Korupcija u zemlji je endemna. Anulirala je svako uzdanje u zakon i pravo. Svaki pečat vlasti kupuje se kod nadležnih činovnika.

Geopolitički eksperiment

Međutim, ono zagonetno, što nedostaje u izveštajima medija u javnosti jeste – šta je navelo Brisel, Vašington i Moskvu, rogove u zloslutno zamračenoj vreći, da se ovako neočekivano slože i,  jednim paktom o saradnji umesto potplitanja, pokušaju da pronađu izlaz za zlosrećnu Moldaviju?

Odgovor, da je to želja da se Moldavija izvuče iz ždrela osionog bogataša, to što se uglavnom navodi u štampi, nije rđav. Međutim, preko mere je zašećeren.

Pa, šta sve ukrajinski oligarsi čine, i kako tek oni guraju svaki svoju političku figuru po tabli, pa Zapad ne poziva Ruse da se zemlja spase sličnim zajedničkim inicijativama.

Ili je, možda, šah-tabla geopolitički raskoljene Moldavije uzeta za neku probu u evropskom pojasu visokog rizika, pa...

Ne sme se dalje nagađati. Fakata nedostaje.

Međutim, samo slep ne vidi da je neprijateljstvo Evropu uvelo u slepi sokak.

Lebdi nad glavama opasnost za obe strane od neželjenog sukoba oružjem. Vreme je da se međusobno progovori...