Posle celonoćne rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope: Rusija se vraća u Strazbur

Nataša Jokić, Strazbur

Za povratak Rusije u Savet Evrope bila je presudna politička volja Nemačke i Francuske. Ove dve zemlje su svojim diplomatskim stavom i aktivnostima doprinele da se otvore "mala vrata", van institucija EU, za otopljavanje odnosa zapadne Evrope sa Moskvom
(ilustracija, Parlamentarna skupština Saveta Evrope zasedala čitavu noć pre glasanja kojim je omogućen povratak Rusije u ovu organizaciju)

Posle rasprave koja je trajala devet sati, poslanici iz 46 zemalja članica u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu izglasali su rezoluciju o izmeni procedure donošenja odluka, koja omogućava Rusiji da se vrati u Savet Evrope. Rezolucija je izglasana pet godina nakon uvođenja sankcija ruskoj poslaničkoj delegaciji zbog aneksije Krima.

Za povratak Rusije u Savet Evrope bila je presudna politička volja Nemačke i Francuske. Ove dve zemlje su svojim diplomatskim stavom i aktivnostima doprinele da se otvore "mala vrata", van institucija EU, za otpoljavanje odnosa zapadne Evrope sa Moskvom. U perspektivi geopolitičkih prestrojavanja posle izbora Trampa u SAD, ovaj događaj je doprinos ostvarivanju ruskog diplomatskog i ekonomskog cilja da se stvori novi evropski poredak zasnovan na saradnji Rusije i Nemačke.

parl-skup-se-

Parlamentarna skupština Saveta Evrope, zasedanja u nođi između ponedeljka i utorka

Pet godina ruskog osporavanja

Rusija je od 2014. godine osporavala da odluku o suspenziji iz Saveta Evrope, koja je doneta glasanjem u Parlamentarnoj skupštini ove organizacije.

Pozivajući se na postojeći pravilnik Saveta Evrope, Moskva je tvrdila da to može da učini jedino Komitet ministara - izvršno tela Saveta Evrope - koji čine ministari spoljnih poslova 47 država članica.

Moskva je odbijala da se vrati u Savet Evrope dok se pravilnik ne promeni i ne precizira procedura donošenja odluka.

Nezvanično, izvori u savetu Evrope su priznavali da je istina da pravilnik Saveta Evrope dozvoljava različita tumačenja. U maju ove godine Komitet ministara je konačno, dve godine posle ruskog zahteva, dao pozitivan diplomatski odgovor na ovaj ruski zahtev. Nakon toga juče popodne podnesen je izveštaj, a noćas je izglasana rezolucija u kojoj se kaže da sve države članice imaju prava "da glasaju, uzimaju reč i imaju svoje predstavnike u Parlamentarnoj skupštini i ostalim organima Saveta Evrope".

U rezoluciji se kaže da jedna zemlja - članica Saveta Evrope - može da bude suspendovana isključivo kroz proceduru koja obuhvata i Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (poslaničke delegacije iz 47 država članica) i Komitet ministara i generalnog sekretara organizacije.

Celonočno mučenje radi odluke

Izglasavanje ove rezolucije odgovara ruskim očekivanjima.

Da li će i Rusija izaći u susret očekivanjima Francuske i Nemačke i ostalih zemalja članica koje su zastupale stav da demokratija dobija mnogo više ukoliko Rusija ostane u savetu Evrope i njenih 144 miliona građana i dalje imaju pristup Evropskom sudu za ljudska prava koji je institucija Saveta Evrope? Odgovor na ovo pitanje ćemo znati kada u toku dana saznamo sastav ruske delegacije. Zapadnoevropska ruka bila je pružena Moskvi pod nezvaničnim uslovom da u poslaničkoj delegaciji ne budu poslanici sa Krima.

Debata o proceduri donošenja odluka u Savetu Evrope, koja je prethodila glasanju, trajala je skoro deset sati zbog toga što je antiruski blok učinio sve da blokira donošenje odluke.

Ukrajinci, Poljaci, Gruzijci, baltičke države ali i britanski i holandski konzervativci i neki rumunski poslanici postavili su 225 amandmana kako bi odužili proceduru i debatu pretvorili u celonoćno mučenje i nadvikivanje.

Korišćena su sredstva nikad viđena u ovoj organizaciji - od vređanja izvestioca sa aluzijama da su potkupljeni, da rade isto što i Staljin i Ribentrop kada su sklapali pakt tridesetih godina, pa do vikanja i organizovanja kampanje uvreda preko društvenih mreža protiv autora izveštaja o promeni procedure.

Britanski lordovi iz redova konzervativaca, u dubokim godinama i sa začuđujućom svežinom, u ponoć su još uvek kupovali vreme gnjaveći sa pitanjima zareza i dvotačke u izveštaju ugledne belgijske poslanice Petre De Suter, iz redova Zelenih, koja će od jeseni zasedati u Evropskom parlamentu (Evropske Unije).

Petra De Sutter

Petra De Suter

Poslanici iz Francuske i Nemačke kritkovali su Rusiju zbog aneksije Krima ali su zastupali stav da to nije razlog da Rusija bude van Saveta Evrope. Nedvosmislenu podršku povratku Rusije dali su i članovi skupštinske delegacije Srbije koji su uzeli reč.

De Suterova i Švajcarkinja Lilian Morin Paskije, predsednica Parlamentarne skupštine SE, držale su se dostojanstveno pred navalom  uvreda i vikanja.

Morin Paskije je u više navrata zapretila vremešnim britanskim konzervativicima da ima pravo da ih izbaci iz sale ako zloupotrebljavaju pravo na reč i poručila im "da ovo nije britanski parlament". Komentarišući količinu od preko 200 amandmana, otvoreno je rekla da je jasno da "neki poslanici" pokušavaju da oduže raspravu i blokiraju je.

MauryPasquier-pred-parl-sk-SE

Lilian Morin Paskije

Lilian Morin Paskije pokazala je da je jedna od verovatno najboljih predsednica koje je Parlamentarna skupština imala. Hladonokrvna, precizna, učitiva, spremna da se povuče i prizna eventualnu grešku, ova švajcarska poslanica, inače po zanimanju babica, iz svoje fotelje predsedavajućeg kratko je sinoć poručila:

"U redu, ako treba sedećemo celu noć".

Slična situacija nikada nije viđena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, organizaciji izvan EU, panevropskoj organizaciji najstarijoj na kontinentu, jedinom mestu na kome se okupljaju demokratski izabrani poslanici iz "velike Evrope" od Atlantika do Urala.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...