Danas istorijsko zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu: Da li Rusija ostaje u Savetu Evrope ?

Da li će Rusija napustiti Savet Evrope, panevropsku organizaciju sa sedištem u Strazburu koja nadgleda poštovanje ljudski prava i načela pravne države u 47 zemalja članica? Odgovor na ovo pitanje zavisiće od ishoda današnjeg glasanja o predlogu reforme procesa odlučivanja u Savetu Evrope, koju Moskva traži kao uslov ostanka u članstvu.

U glasanju će učestvovati poslaničke delegacije iz svih zemalja članica osim Rusije čija delegacija je suspendovana 2014. godine zbog prisajedinjenja Krima Rusiji. Lišeni prava da učestvuju u donošenju odluka, ruski poslanici od tada se više nisu pojavili u PS Saveta Evrope.

Debata o ruskom pravu glasa

U leto 2017. godine Rusija je odlučila da prestane da uplaćuje članarinu Savetu Evrope zbog čega je u kasi ove panevropske organizacije nekoliko desetina miliona evra manje nego što je bilo predviđeno.

Rusija je od samog početka osporavala odluku o suspenziji prava glasa njenim poslanicima. Moskva je tvrdila da po pravilniku Saveta Evrope, poslanici zemalja članica u Parlamentarnoj skupštini nemaju pravo da oduzme pravo glasa ni jednoj parlamentarnoj delegaciji. Po Moskvi, to može da učini jedino Komitet ministara - izvršno telo Saveta Evrope koji čine ministari spoljnih poslova 47 država članica.

U maju ove godine Komitet ministara je konačno, dve godine posle ruskog zahteva, dao pozitivan diplomatski odgovor na ovaj ruski zahtev.

Debata u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope počinje danas u 11 sati. Zbog velikog broja amandmana, glasanje se očekuje tek uveče. Protiv reforme u procesu odlučivanja su antiruski opredeljene zemlje i političke grupe: Ukrajinci, Poljaci, Gruzijci, baltičke države ali i britanski i holandski konzervativci i neki rumunski poslanici. Stav da niko ništa ne dobija ako Rusija napusti Savet Evrope imaju poslanici iz Turske, Italije, Francuske, Nemačke.

Korak nazad za Evropu?

Očekuje se žestoka debata. Antiruska struja smatra da se Savet Evrope "prodaje" Rusiji zbog visoke članarine koju Moskva u normalnim okolnostima uplaćuje.

Odlazeći generalni sekretar Saveta Evrope, Norvežanin Torbjorn Jagland i pristalice ostanka Rusije smatraju da demokratija nije na dobitku ukoliko 144 miliona ruskih građana izgubi pravo obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava, koji je jedna od institucija Saveta Evrope. Ukoliko Rusija napusti Savet Evrope to bi, po Jaglandu, predstavljalo korak nazad za Evropu.

"Kada je Rusija primljena u Savet Evrope imala je milion zatvorenika u zatvorima iz sovjetskog doba koji su bili u žalosnom stanju. Evropski sud za ljudska prava osuđivao je Rusiju zbog stanja u zatvorima i Rusija je sprovodila odluke suda i stanje se znatno poboljšalo, broj zatvorenika se takođe smanjio", podsetio je Jagland u više navrata.

Kraj ili nastavak hladnog rata?

Pre pet godina, Parlamentarna skupština Saveta Evrope među prvima je kaznila Rusiju zbog prisajedinjenja Krima. Dolaskom Trampove administracije na vlast u SAD  krajem 2016. godine, smanjilo se američko zanimanje i za Ukrajinu i za Evropu. Mnogi u Savetu Evrope zažalili su zbog sankcija Rusiji jer je od njih na geopolitičkom pa i ekonomskom planu bilo više štete nego koristi.

Ukrajina je u početku pretila da će ona napustiti Savet Evrope, ako se ruska poslanička delegacija vrati u Parlamentarnu skupštinu, ali su te pretnje izgubile na oštrini srazmerno opadanju američkog zanimanja za Ukrajinu.

Ukoliko ishod glasanja bude u skladu sa ruskim očekivanjima, ruska poslanička delegacije mogla bi već u utorak da stigne u ovde u Strazbur. U suprotnom slučaju, Rusija bi, posle petogodišnje neizvesnosti, konačno mogla da napusti Savet Evrope. Bio bi to istorijski događaj kao što je istorijski događaj bio i prijem Rusije u Savet Evrope 1996. godine čime je, smatralo se tada, bio okončan hladni rat.