Halo, na Liniji Putin

Šef Kremlja, Vladimir Putin, potvrdio je u četvrtak spremnost da se sretne s predsednikom SAD Donaldom Trampom – “ukoliko, međutim, američka strana pokaže interes za takav susret”.

“Mi smo spremni u meri u kojoj su za takav dijalog spremni naši partneri”, izjavio je predsednik Rusije, upitan o tome tokom Direktne linije – svojevrsnog, već tradicionalnog “intervjua” šefa države u direktnom televizijskom kontaktu s građanima širom prostrane zemlje.

Moscow, 20.06.2019 - predsednik Rusije u tradicionalnom specijalnom programu "Direktna linija sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom", tokom kojeg on odgovara uživo na pitanja stanovnika Rusije i drugih zemalja: Vladimir Putin

Vezane ruke američkog predsednika

Govoreći o rusko-američkom susretu, Putin nije insistirao ni na bitnosti ni na hitnosti jednog takvog događaja. Putin je radije podsetio na okolnosti unutrašnje politike SAD, koje Trampu vezuju ruke.

“Da predsednik čak i hoće da učini neke predusretljive korake, da o nečemu razgovara, postoji masa ograničenja, vezanih za delatnost drugih institucija vlasti”, izjavio je Putin.

Tramp je osim toga zakoračio u predizbornu kampanju, i sve što bude činio - činiće misleći na kapanju.

“Iz tih razloga, mislim da u našim odnosima neće biti sve jednostavno, imajući u vidu da deo američkog establišmenta na tome spekuliše, trudeći se da u mutnoj vodi nešto ulovi”, izjavio je.

O “vestima” i sajber-napadima

Prikladnu ilustraciju te potencijalne “ne-jednostavnosti” u odnosima, pribavila je vest iz SAD, da Amerika izučava mogućnosti sajber-napada na ruski elektro-sistem i druge osetljive čvorove dnevnog funkcionisanja.

Navodno, Tramp je zbog provaljivanja američkih planova ukorio Njujork tajms.

“Mi smo čuli, razume se, o tom članku u Njujork tajmsu i videli reakciju predsednika SAD na račun (lista) ‘izdajnika’. Ne znam kako to da tumačim. Znači li to da su oni objavili stvarnu informaciju? Ili su izbacili neku vrstu netačne priče? U svakom slučaju, mi nekako moramo reagovati, i razumeti o čemu se tu radi”, izjavio je Putin.

Putin je rekao da Rusija “mora da razmisli kako da sebe najbolje zaštiti od sajber-napada i bilo kakvih drugih negativnih postupaka”.

“I mi, ne samo da razmišljamo o tome, nego ponešto i činimo”, rekao je. 

Moskva, 20.06.2019 - ruski predsednik Vladimir Putin odgovara na pitanja građana

Drugi izgubili više

Govoreći o šteti od sankcija, Putin je izjavio da su Rusiju ekonomske kazne Zapada koštale 50 milijardi dolara. Međutim, koštale su i Evropsku uniju – 240 milijardi dolara.

“Oni (zbog sankcija) gube naše tržište”, izjavio je državni šef Rusije.

SAD su izgubile svojih 17 milijardi. Japan, 27 milijardi dolara.

“A da se sasvim predamo, i pljunemo na svoje nacionalne i fundamentalne interese, hoće li se nešto promeniti?”, upitao je.

“Možda bi spolja  i bilo nekakvih gestova”, dopustio je. “Ali, kardinalno, ne bi se izmenilo ništa”.

“Kina nema nikakve veze  ni s Krimom niti s Donbasom.

Mi smo optuženi za njihovu tobožnju okupaciju, makar da je to i laž.

A carine na kinesku robu, jer i to su sankcije – uvećavaju se i uvećavaju.

Sada, napad na Huavej, otkud on i čemu služi? Smisao je samo u jednom – u obuzdavanju razvoja Kine koja je postala globalni konkurent drugoj sili, Sjedinjenim Državama.

To isto se dešava u odnosu na Rusiju, i deašavaće se i dalje.

Prema tome, hoćemo li pristojno mesto pod suncem, mi jednostavno moramo postajati sve jači, i u tom smislu i u ekonomiji”, izjavio je predsednik Rusije.

Upotrebili sopstvenu pamet

Sankcije su pomogle mobilizaciji same ruske ekonomije.

“Naterali su nas da se oslonimo na sebe i svoju pamet. Sada znamo šta nam je potrebno da postignemo u sektoru visokih tehnologija”, rekao je predsednik Rusije.

U Rusiji, ni u sovjetsko vreme, nisu izrađivani motori za brodove, kupovani su na inostranom tržištu. Posebna nauka. Poseban program... A to je sada savladano za nekoliko godina.

Ostvaren je program zamene uvoza sopstvenim produktima u širokim razmerama. Razvijena je transportna mašinogradnja. Energetska mašinogradnja.

Razvijena je poljoprivreda. Rusija izvozi poljoprivredne produkte.

“Da su meni, i svakome od ovde prisutnih u sali, pre deset godina rekli – da ćemo mi izvoziti kao što smo prošle godine izvezli poljoprivrednih proizvoda za 25,7 milijarde dolara, mi bi smo se tome koji to kaže nasmejali u lice. Stisnuli bi smo ruku i rekli: Hvala za lepe ali neostvarive namere!

Danas, to je fakat. I više od toga, jer stremimo da do 2024. taj izvoz poljoprivrednih produkata dostigne 45 milijardi dolara.

Uspećemo li ili ne, to je pitanje. Ali plan je realan”, izjavio je Putin.

Dva miliona pitanja

Putinova Direktna linija je ruski redovni televizijski prenošen spektakl, jednom godišnje. U četvrtak, “šou” je potrajao nešto duže od četiri sata – s pozivom šefu Kremlja, ili ponudom, da odgovori na milion i po, a do kraja prenosa, pokazalo se, i dva miliona pitanja! Razumljivo, celi jedan aparat ljudi je angažovan da se to sažme u desetak, dvadeset... tridesetak opštih problema, i tek poneko od ličnih i porodičnih pitanja i apela koji motivišu građane da ih postave šefu države, jer on im je poslednja nada da nešto postignu.

Možda je to peh a možda prednost ruskog centralizovanog sistema, ali sistem je autentičan, jer Rusija se tako razvijala. Centralizam je njena istorija.

Pitanja “s imenom i prezimenom” propuštaju se u etar jer su često apel za pomoć – da se neko spase nepravde, da se izleči, dobije pomoć kao talenat, izbori za most ili školu u mestu i slično. Apel protiv osione lokalne vlasti - takođe.

Ako dobije priliku i “kaže Putinu”, znači prođe kroz filter neophodnih selektora koji procenjuju važnost, takav je uspeo. Šef države prozove niže-rangirane “nadležne”...

Sto hiljada samozaposlenih

Ono pak što je sažeto, jer je šire i opšte, ticalo se ovog puta Putinovih komentara na fenomene koji vlast u Kremlju “žuljaju” ozbiljnije. Sada, to je slučaj sa nezadovoljstvom zbog relativno nižih ličnih primanja, od zarada i penzija.

Karakteristično za ovogodišnju Liniju, šef Kremlja ostao je “na liniji” uprkos pritisku javnosti.

Putin je branio poziciju da je potrebno da rad bude produktivniji. Izrazio je očekivanje da će u Rusiji “proraditi” njene ekonomske reforme. Uveravao je da će dati efekat tzv. nacionalni projekti.

I nije se obrušavao kritikom na vladu.

Petsto milijardi u zlatu

Podsetio je da je Rusija daleko od prilika na prelazu veka.

Da ima više od 500 milijardi dolara rezervi u zlatu. Da nema više nad glavom MMF, kako je bilo... Da zemlja ima sto hiljada samozaposlenih. Znači, sužen segment tzv. sive ekonomije. Da ne grca pod visokom inflacijom. Da ima ozbiljnu stanogradnju, da poboljšava zdravstvenu zaštitu, i da je bar smanjila, ako nije suzbila korupciju.

U stvari, da je zemlja u zamahu. Možda u početnom stadijumu, ali u zamahu.    

“Glavno nam je da izmenimo strukturu ekonomije. Neophodno nam je da je učinimo bezuslovno visoko-tehnološkom, numeričkom, sa elementima veštačkog intelekta, da razvijamo ‘bespilotne’, razvijamo infrastrukturu... I zašto sve to? Da bi smo podstakli produktivnost rada – i na toj osnovi osigurali rast blagostanja građana”, poručio je Rusima Vladimir Putin. Ima rasta, u porastu su prihodi, samo sve je to još neznatno, utešio ih je.

Donbas i “boing”

U “dva miliona pitanja” nije se zaobišlo ni ono već tradicionalno, o Donbasu. O samoproglašenim republikama Donjeck, Luganjsk i Kijevu i Sporazumima iz Minska.

Upitan, o reakciji Moskve na vatru po teritorijama van kontrole Kijeva, šef Rusije je odgovorio da “pitanje nije u slabosti ili snazi – stvar je u tome što želimo da pružimo priliku novom ukrajinskom rukovodstvu da izbije na put rešenja problema, a ne njihovog pogoršanja”.

Govoreći o “boingu”, srušenom 2014. iznad Ukrajine, šef Kremlja je izjavio da se “Rusija nikada nije sklanjala pred svojom odgovornošću, ako je ta odgovonost njoj na plećima”. Međutim, “to što smo videli, a predstavljeno je u svojstvu dokaza vinosti Rusije, apsolutno nam ne odgovara”.

“U tome nikakvih dokaza nema, i sve što je pokazano, ni o čemu ne kazuje”, izjavio je predsednik Rusije.

“I dok ne bude realnog dijaloga, mi nećemo imati ni ispravne odgovore na ta pitanja koja ostaju otvorena sve do sada, a vezana su za tragediju aviona i pogibiju ljudi za kojima žalimo i danas, smarajući slične akcije nedopustivim.

Potrebno je vratiti se tome što smo rekli: Ko je dopustio prelet nad zonom borbenih dejstava? Rusija, šta li? Nije?

A avioni-lovci gde su bili?

I gde su apsolutni dokazi toga da su ispaljivali pobunjenici ili neko drugi?

Mnogo je tamo pitanja – na njih jednostavno ne odgovaraju, prosto obeležili jednom i za uvek odgovorne. Nama takav prilaz istrazi ne odgovara” izjavio je Vladimir Putin, tokom ruske Direktne linije u četvrtak.