Kad vlada i predsednik rade za korporacije (2): Američki Dženeral elektrik progutao francuski Alstom

Nataša Jokić, Strazbur

Prodajući Alstom američkom GE, Francuska je prodala tehnologiju i znanje koji su neophodni za održavanje njenih nuklearnih centrala i nuklearnih vojnih podmornica
(foto, Avelia Horizon sledeća generacija Alstom vozova velike brzine (TGV))

Emanuel Makron lagao je pred istražnom komisijom francuskog parlamenta kada je 11. marta 2015. godine, u svojstvu tadašnjeg ministra ekonomije, rekao da ništa nije znao o pripremama za prodaju industrijske grupe Alstom američkom Dženeral elektriku (GE).

"Alstom" je bila francuska industrijska grupa, delimično u državnom vlasništvu. Imala je dve glavne grane: prva proizvodi vozove, a druga gasne turbine koje se koriste u nuklearnoj industriji.

alstom-makron

Emanuel Makron posetio je tfabriku Alstom u Belfortu, istočna Francuska, 2015. godine

Pravosuđe odlučuje – prodaja ili predaja

Prodajući 2014. godine Alstom američkom GE, Francuska je prodala tehnologiju i znanje koji su neophodni za održavanje njenih nuklearnih centrala i nuklearnih vojnih podmornica. 

Parlamentarna istražna komisija došla je do dokumenata i faktura koje potvrđuju da je Makron, ne samo sve znao, nego je indirektno i učestvovao u pripremama za prodaju "Alstoma", počev od 2013. kada je bio generalni sekretar Jelisejske palate i godinu dana kasnije kada je postao ministar ekonomije.

Takođe, ima znakova da je najvećem akcionaru kao što je industrijska grupa Buig, omogućio da pod povoljnim uslovima izađe iz "Alstoma".

Kao i u slučaju projekta privatizacije pariskih aerodroma, svi koji su izvukli korist iz privatizacije Alstoma - nalaze se na listi finansijera kasnije Makronove izborne kampanje krajem 2016. godine i njegovog pokreta "U pokretu", pretvorenog u stranku.

Komisija francuskog parlamenta prosledila je svoj izveštaj o privatizaciji Alstoma - pravosuđu koje treba da odgovori na pitanje da li je ovde bila reč o prodaji ili predaji francuske industrijske grupe i francuske tehnologije i znanja.

alstom_turbine-belfort2

Radnik prolazi pored gasne turbine u izgradnji u pogonu za proizvodnju turbina General Electric (ranije Alstom) u Belfortu

Makronova uloga

Poslanička istražna komisija je, pregledajući arhive, naišla na izveštaj koji je Makron još 2013. godine, kao ekonomski savetnik predsednika Olanda, poručio studiju od američkog kabineta AT Kearney. U toj studiji se u glavnim crtama opisuje demontiranje Alstoma, i navodi da glavni akcionar Bouygues želi da izađe iz grupe.

Ono što je zanimljivo to je da je na ovom dokumentu ostala oznaka "poverljivo", da o njemu nije ništa rečeno članovima vlade.

"U toku naše parlamentarne istrage došao sam do zaključka da država, dozvolivši prodaju Alstoma - nije zaštitila državne interese", napisao je Olivie Marleiks (Olivier Marleix) u uvodu izveštaja.

Parlamentarna komisija otkriće tako da upravljanje državom zavisi od odnosa koje uski krug ljudi iz vladajuće administracije ima sa poslovnim svetom, poslovnim bankama i lobistima.

Ljudi iz uskog kruga na vlasti nekad rade u bankama i lobističkim grupama da bi prešli u vladinu administraciju ili se iz nje vratili u privatne poslovne krugove.

Poslanička komisija ušla je na kratko u ovaj svet moćnika u senci u kome se sve rešava po načelu "ja tebi-ti meni" u uskom krugu.

"Ubeđen sam da je prodaja Alstoma veoma ozbiljna afera koja je ugrozila ono što je najbolje u francuskoj industriji", preneo je istraživački portal Mediapart reči jednog od direktnih učesnika u pregovorima o prodaji Alstoma.

Ovaj Mediapartov neimenovani sagovornik izneo je ideju da francuska vlada donese odluku o nacionalizaciji sada već američkog Alstoma. Po njemu - još nije kasno - država bi mogla da uspostavi kontrolu nad delom proizvodnje.

Uloga SAD

Zašto je francuska vlada prepustila Alstom Amerikancima?

Odgovor na ovo pitanje dobrim delom ponudila je knjiga "Američka zamka", Frederika Pjeručija, bivšeg direktora "Alstom - vozovi", objavljena početkom godine.

Pjeruči je 2013. godine uhapšen u SAD i tamo proveo više od godinu dana u zatvoru sa najgorim kriminalcima, okovan oko vrata i nogu.

Ispostavilo se da je uhapšen zato što je Alstom u Indoneziji podmićivao funkcionere kako bi tamošnja država sklopila ugovore.

Motiv za hapšenje je bio krajnje ozbiljan - korupcija. Agenti FBI nijednog trenutka nisu tvrdli da je Pjeruči imao neke koristi ili lično podmićivao u Indoneziji. Uhapšen je jer je bio u komisiji koja je regrutovala izvesnog službenika Alstoma koji je kasnije radio u Indoneziji.

Zbog načela eksteritorijalnosti, američki istražni organi i pravosuđe smatraju da mogu da hapse strane državljane za prekršaj svojih zakona na ne-američkoj teritoriji. Dovoljno je da postoji bilo kakva veza potencijalno optuženih sa SAD - na primer da koriste elektonsku mejl adresu koja pripada nekoj američkoj firmi.

Pjeruči je ubrzo shvatio da ga je FBI uhapsio kako bi se preko njega domogao generalnog direktora Alstoma Patrika Krona. Hapšenjem Pjeručija Kornu je poslata poruka tipa "evo kako bi ti mogao da prođeš".

Upravo u toku Kronovog mandata bio je isplaćen najveći deo od 75 miliona evra koje je Alstom upotrebio za podmićivanje i to prema instrukcijama dobijenim iz sedišta u Belforu u Francuskoj.

Pjeručiju je prvo ponuđeno da sarađuje u istrazi protiv Alstoma. Odbio je, ali je prihvatio da prizna krivicu jer mu je u protivnom pretila kazna od 124 godine zatvora. Na kraju je odslužio kaznu 30 meseci zatvora i vratio se kući.

Priznanje krivice

Pošto je Pjeruči priznao krivicu, "Alstom" ga je 2013. godine otpustio.

Ubrzo posle toga, očigledno shvativši poruku iz SAD, Patrik Kron, odlučio je da Alstom - a ne on lično kao direktor -  prizna krivicu.

Alstom je dakle priznao da je korumpirao funkcionere u Indoneziji (i drugde). Tako je ispunjen uslov za nagodbu sa američkim vlastima.

Kazna koju je američko pravosuđe zatim odredilo za Alstom iznosila 700 miliona dolara, iako se u početku govorilo o milijardi i po.

Pjetruči veruje da su američko pravosuđe i Dženeral elektrik delovali u dosluhu, to jest da je američki sud određivao svoju kaznu u odnosu na to da li se i u kojoj meri francuska strana povinovala zahtevima Dženeral elektrika.

To bi značilo da se američka industrija obračunava sa svojom stranom konkurencijom, koristeći američko pravosuđe kao svoj instrument.

Pjeruči i novinar Frederik Aron, koji mu je pomagao da napiše knjigu, smatraju da imaju i dokaz za to. Naime, američko pravosuđe „u 99 odsto slučajeva“ odobrava finansijske transakcije i zahteva plaćanje kazne u roku od 10 dana. U ovom slučaju, odluka američkog pravosuđa usledila je tek pošto je Evropska komisija dala odobrenje da GE kupi Alstom - 11 meseci posle postizanja nagodbe.

Ispada da je američko pravosuđe pristalo da kaznu smanji na 700 miliona dolara pod uslovom da može da kupi Alstom po jeftinoj ceni.

Čovek koji se najviše i najupornije borio za "zeleno svetlo" Evropske komisije bio je upravo Frederik Kron, direktor Alstoma.  

Prodaja ponosa francuske industrije i tehnologije Amerikancima bila je, pre svega, korisna za Krona lično. Ne samo da da je izbegao da bude optužen za korupciju već je otišao u penziju sa "bonusom" od 4 miliona evra (po nekim izvorima 6,5 miliona).

I to nije sve, Alstom je pristao da Dženeral elektriku proda 70 odsto svoje "energetske" grane i to - kako upućeni smatraju -  po niskoj ceni.  

Milionski "bonusi"

Prodaja energetske grane Alstoma donela je dvadeset i jednom rukovodiocu Alstoma bonuse od ukupno 30 miliona evra.

Antonio Rodrigez, novinar agencije Frans pres, koji je detaljno pratio čitavu aferu, kaže u jednom razgovoru za istraživački portal Media da je tadašnji ministar ekonomije Arno Montebur 2013. godine tražio da država ostane u vlasništvu dela Alstoma. Makron, tada generalni sekretar u Jelisejskoj palati, opomenuo je Montebura, prebacujući mu valjda "levičarenje": "Francuska nije Venecuela".

Kada je Makron 2014. godine postao ministar ekonomije - potpuna privatizacija i prodaja Dženeral elektriku je dozvoljena.

Prilikom potpisivanja ugovora, Dženeral elektrik se obavezao da će od Alstoma napraviti svetski nuklearni centar, zaposliće još hiljadu ljudi i ostale bajke.

Sve je bila laž, osim Makronovog obećanja da će novi direktor biti Francuz. Istina, novi direktor je postao bivši Makronovo savetnik.

Ovih dana američki vlasnik, Dženeral elktrik otpušta hiljadu i potencijalno još tri hiljade zaposlenih i doslovno uništava Alstom. Francuska država je zato osudila Dženeral elektrik da plati kaznu od 50 miliona evra - što je, naravno, simbolična suma u odnosu na ukupnu američku dobit.

Dženeral elektrik je jeftino kupio francusko znanje i proizvodnju turbina preneo u SAD ili treće zemlje iako je prethodno obećao da će proizvodnja ostati u Belforu u Francuskoj.

Kada je prošle nedelje ministar ekonomije Bruno Lemer došao u Belfor sačekala ga je usijana atmosfera. Ispostavilo se da on i ne zna da se gasne turbine proizvode u inostranstvu. Ministar se takoreći ne meša u svoj posao.

Zakon daje mogućnost vladi da dekretom spreči prodaju strateške industrije. Vlada je to mogla da učini 2014. godine - ali nije, kao što može da učini i sada odlukom o nacionalizaciji - upozorio je AFP-ov Antonio Rodrigez u video intervjuu portalu Media. On je podsetio da ove protekcionističke dekrete koriste sve velike zapadne države na čelu sa SAD.

"Zar država ne bi mogla i sama da investira umesto da pomaže multinacionalnim kompanijama? Svuda gde je došlo do gašenja industrije krajnja desnica i Nacionalno okupljanje Marine Lepen dobijaju podršku", upozorio je Rodrigez.

Ekonomski rat

Novinar Matje Aron objašnjava čitavu ovu aferu "činjenicom da SAD vode rat protiv evropskih preduzeća i industrije".

"Amerikanci su na isti način postupili protiv francuskih preduzeća kao što su Alkatel i Total", podsetio je on, predstavljajući knjigu na Radio Frans enter (javni radio servis), dodajući da su sada na red za "napad" došli i industrijska grupa Eolia i Erbas, aeronautička evropska grupa sa sedištem u Tuluzu, glavni konkurent američkom Boingu, kao i "kralj" cementa Lafarž koji je poslovao sa tzv. Islamskom državom za vreme rata u Siriji i već je na udaru francuskog pravosuđa.

Aron ocenjuje da su se SAD okrenule protiv najvećih nemačkih, holandskih i italijanskih preduzeća i da je reč o  milijardama dolara kazni koje ih destabilizuju.

Poslednjih godina američko pravosuđe je dosudilo kazne koje sabrane dostižu 20 milijardi dolara. SAD se zaklanjaju iza časnih namera da očiste korupciju i nesumnjivo raširenu praksu dela francuske industrije da podmićuje klijente.

Francuzi opet uzvraćaju da i Amerikanci čine isto i isplaćuju mito preko of šor kompanija.

Neki poznavaoci ekonomskih međunarodnih (ne)prilika smatraju da je reč o ekonomskom ratu između SAD i Kine koji Vašington vodi po logici "bolje uništiti evropsku industriju nego da ona padne u ruke Kinsezima ili Rusima".

"Amerikanci mogu da upotrebe borbu protiv korupcije kao oružje da bi sprečili da neko konkurentsko preduzeće u Evropi ne bude prodato Rusiji ili Kini", rekao je za francuski radio Kristian Arbilo (Ćristian Harbulot), direktor škole za izučavanje ekonomskih ratova.

SAD, međutim, odbijaju ove prigovore. Njihovo objašnjenje je prosto: nema rata protiv Evrope, SAD samo štite svoje interese.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...