Rusi, o Rusiji kao “velikoj sili”

Petar Popović

Velika sila je ona koja ima razvijenu ekonomiju i visok stepen dobrobiti, ponuđene građanima, smatraju anketirani Rusi. Tek trećom odlikom u redosledu smatraju se snažne oružane snage zemlje, utvrdio je nacionalni VCIOM
(ilustracija, Zastava sa ruskim medvedom)

Šta je potrebno da Rusija postigne da bi se smatrala velikom silom?

Ukoliko je čitalac u iskušenju da pomisli na moćno oružje – odgovor mu nije ono što bi o istom rekli Rusi. Ruski odgovor je da je velika sila ona, koja ima razvijenu ekonomiju i visok stepen dobrobiti, ponuđene građanima.

Jesu važne i snažne oružane snage zemlje, ali kao tek treći faktor u redoseldu, naveden posle prva dva.

Samo jedanput je stanje nacionalnih oružanih snaga preteklo u pridatoj važnosti ono kako se u zemlji živi – u bezbednosno kriznoj 2014. Tada je sva Rusija bila stala iza Kremlja, u odluci Moskve da povrati i Rusiji prisajedini Krim.

Ruski Krim, anektirao je od Rusije u svoje vreme sovjetski Nikita Hrušcov, i poluostrvo darovao Ukrajini. Ruski građani odobrili su što je Hruščovljev “poklon” opozvan i uzet nazad.

Ukrajina i Rusija nisu više jedna država. Šta više nisu ni u dobrim susedskim odnosima.

rus-kremlj sat

Kula sa satom u Kremlju, Moskva

Razvoj pa oružje

Međutim, ni u tim okolnostima raspoloženje Rusa, prema prihvaćenom tipu njihovog odgovora, nije bilo naklonjeno vojnoj moći i oružju, nego naprotiv – ekonomskom razvoju, a tek potom i dobrom stanju oružanih snaga.

Kompromis je izražen pristankom da jedino u trenutku bezbednosne krize, a američki režiran prevrat u Kijevu jeste izrazio kritičnost položaja Rusije, komplikovanog mogućnošću da Krim zaposedne NATO pakt – moć odbrane ima prevagu nad onim kako se živi.

Međutim, ni u tim okolnostima, posedovana vojna moć nije prevagnula u značaju nad važnošću nacionalnog ekonomskog razvoja. Znači, na pijedestalu “večno prvog” u doživljavanju Rusa faktora bitnih za status velike sile, i dalje je stanje ekonomije, razvoj.

rus-velika-sila-moranari-

Smotra ruske mornarice na Krimu oktobra 2017

Isto pitanje u tri navrata, 2003, 2014, 2019.

Pitanje, “Šta je potrebno da Rusija postigne da bi se smatrala velikom silom?” – formulisao je i ponudio da se na to odgovori ruski Centar za istraživanje javnog mišljenja (VCIOM), u tri različita trenutka: godine 2003, zatim 2014, i nedavno, 2019.

U vreme prve ankete (2003.) i naredne (2014.), 54 odsto odnosno 52 odsto upitanih, izabralo je model odgovora: “Imati razvijenu, savremenu ekonomiju.”

Model odgovora: “Obezbediti visok stepen dobrobiti građana”, pridobio je u tim prilikama 32 odsto i 25 odsto pristalica.

Međutim, nedavno, 2019. – “dobrobit građana”, životni standard, istisnula je na sporedniju poziciju čak i razvoj i jaku ekonomiju, jer čak 43 odsto upitanih daje prednost tome kako se živi, a tek onda svemu drugom.

Ove godine, “imati razvijenu ekonomiju” prvorazredno je za svega 33 odsto upitanih, a “imati moćne oružane snage” za svega 19 odsto učesnika u anketi. Dok je u prethodnom ispitivanju (2014.), 52 procenta upitanih  reklo da je “razvijena savremena ekonomija” taj faktor, i njih 42 odsto, da su taj faktor “moćne oružane snage”.

Novinar laik, pročitao bi iz tog fakta da u sektoru životnih troškova građana, Moskvi ove godine “gori pod nogama”.

Zagledanje u vesti o ruskim domaćim događajima potvrdiće taj utisak. Ima učestalih manifestacija nezadovoljstva materijalno slabije stojećih građana odnosom troškova i primanja. Takvima nastupa trenutak, kada im onda sve ostalo, pa i stanje privrede i stanje vojske, postaje sporedno. Prvo su im sredstva za život.

rus-kremlj-zalazak-

Zalazak sunca iza Kremlja, Moskva

Šta osim razvoja, plata i vojske

Dabome, nisu upitanim Rusima ponuđeni na izbor modeli samo tri odgovora, o ekonomiji, o standardu života i o vojsci.

U anketama 2014. i 2019, “jakim snagama” pristalica (20 odsto i 22 odsto) se brani stav da su “razvoj nauke i prelaz na visoku tehnologiju” najvažniji da bi se bilo velika sila.

I, tek posle “ešalona” pristalica ta četiri ponuđena modela odgovora sledi ono drugo, što je u većoj meri unutar preferencija kada je reč o javnom gledanju na stvari na zapadu Evrope – da je za status velike sile najbitnije: “da se poštuju norme demokratije i ljudska prava” (8%, 3%, 13%, u godinama 2003, 2014, 2019.), “dosegnuti visok nivo ruske kulture” (9%, 7%, 12%), “postati centar svetskog uticaja” (10%, 11%, 7%), “postati civilizacijski most između Evrope i Azije” (5%, 5%, 7%), “uspostaviti kontrolu nad teritorijama bivšeg SSSR” (8%, 8%, 4%), “postati vodeća sila u energetici” (0%, 6%, 3%) i “ostalo...”.  

rus-komunisti-prot-

Moskva, 23.03.2019 - protest nekoliko hiljada pristalica ruske Komunističke partije u Moskvi protiv državne politike

Misli se i trbuhom

Istraživanje VCIOM, nalazom koji je objavljen (“Šta je potrebno Rusiji da bi se smatrala velikom silom”) privuklo je pažnju domaće javnosti.

U metodološki odabranom uzorku bilo je 1.600 ispitanika.

Moskovska Nezavisimaja gazeta analizirala je saldo u utvrđenom raspoloženju Rusa i rezimirala ga zaključkom da “zemlja neće postati velika sila sve dok stanovništvo siromaši” (Пока население беднеет, страна не станет великой державой, ng.ru).

“Pad realnih zarada stanovništva, koji se produžava već šestu godinu, uticao je na javno mišljenje”, navodi Anastasija Baškatova, iz ekonomskog uredništva NG.

U 21. veku Rusija, smatraju njeni građani, treba da stremi dvema stvarima – “da bude jedna od 10-15 ekonomski razvijenih i politički uticajnih zemalja sveta” i, drugo, “da povrati status super-sile, kao što je bio Sovjetski Savez”, protumačila je Baškatova.

Zategnuti kajiš

Izmenilo se ono što građani podrazumevaju pod pojmom velike sile, kaže autorka NG.

Po ishodu ekonomske godine, “prihodi će teško zaći u plus”, upozorili su iz državnog knjigovodstva.

“Za zalazak u povoljnu oblast ishoda 2019, realni raspoloživi prihodi stanovništva u drugom i do četvrtog kvartala moralo bi da budu značajno veći, što izgleda malo verovatno”, citira Baškatova iz nalaza nadležnih stručnih službenih lica.

Ispitivanje mišljenja Rusa 2003. izrazilo je optimizam građana u okolnostima drugačijim nego današnje, na početku novog veka, komentarisao je za Nezavisimu Oleg Komolov, sa Ruskog ekonomskog univerziteta.

“U 2003-oj, ruska ekonomija je bila već pet godina u uslovima obnavljajućeg rasta. U porastu je bila dobrobit građana, srozana (pre toga) na skandalno nizak nivo tokom tržišnih preobražaja godina 90.-tih”, citiran je Komolov.

“Na taj način, naši sugrađani su, osećajući porast standarda, davali prednost u većoj meri nedostajućim vrednostima, želeli su obnovu autoriteta zemlje u svetskoj zajednici posle sramne predaje pozicija na svim frontovima i uništenja SSSR.”

Objektivni zahtevi građana

Danas, tog okrepljujućeg rasta u ekonomiji nema više. Cene nafte su nekoliko puta bile u padu. Rusija je pod sankcijama. Realna primanja stanovništva produžavaju linijom opadanja…, nabrojao je ekonomista odlike nove situacije.

“Država preduzima nepopularne ekonomsko-socijalne reforme, prenoseći teret krize na pleća zaposlenih. Na tom fonu, kod ljudi niče objektivan zahtev pravičnosti, jednakosti, povećanja kvaliteta života običnog čoveka. To u očima građana izrasta u odliku jake i progresivne države”, protumačio je doživljaj velike sile kod anketiranih Rusa, ruski ekonomista Oleg Komolov, stručni sagovornik ruske Nezavisime gazete – povodom zanimljivih nalaza nacionalnih sociologa. 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...