Zapad, Kina i Rusija

Na dva kraja Evrope, u Normandiji na zapadu i u Moskvi na istoku kontinenta, u sredu su se u isti dan stekla dva događaja, koja su i prizorom i sadržajem simbol nelogične, ali postojeće duboke i zabrinjavajuće raspolućenosti kontinenta.

U Normandiji, politički dostojanstvenici EU i Amerike, okupili su se da šarenim “buketom” persona oko Donalda Trampa, obeleže Dan D – događaj kada se 170 hiljada Amerikanaca i Britanaca sjurilo, prešlo La manš, izbilo na plaže pod strminama francuske obale, ginulo i gazilo preko poginulih, ali uspelo da se Hitleru (6. juna 1944.) otvori iza leđa drugi front. Epski podvig.

Cenzurisano sećanje

Iskrcavanje u Normandiji prizvalo je kraj nemačkoj fašističkoj ratnoj mašini.

Ponos učesnika poduhvata, naslednika teško gde još živih aktera mada ih ima, na ono što je učinjeno, razumljiv je.

Ali živi naslednici hrabrih anglo-američkih vojnika političari, oskrnavili su etiku komemoracije režijom događaja– jer na dan sećanja ćutali su o faktu da je Hitler Dana D već lomljen, čeličnim ofanzivnim pritiskom miliona Rusa, Sovjeta.

Sovjeti su u tom kritičnom času Hitlerovu vojsku potiskivali i slamali sa istoka. Istočnu Evropu oslobodili su Rusi.

I uz visoko poštovanje za ratni otpor fašistima Poljaka, uz sećanje na hrabre liberalno nastrojene patriote Varšave, koje su Britanci prepustili uništenju ( priznao je kasnije u memoarima Čerčil, to je bio njegov “dil” sa Staljinom ) – Rusi su omogućili da te zemlje opstanu fizički, te i da mogu dočekati da, sa komunizmom u kolapsu, prebegnu u tabor s boljim životnim nagradama.

Posle boja svi pobednici

Međutim, u Normandiji u sredu, pod ratnim zastavama svakojakih pobednika, jer među njima su sada i demokratski naslednici onih Nemaca, poraženih, nije bilo samo Rusa. Živog produžetka onih, koji su fašizam i Hitlera slomili, uz žrtve u milionima poginulih.

Predsednik Vladimir Putin nije pozvan.

Na proslavi 60 godina Dana D, uz sve druge, u redu zaslužnih bio je i Putin. Petnaest godina kasnije Moskva je precrtana.

Ideološki zadatak, nametnut slobodoljubivoj Evropi, nalaže da se Rusija “zaboravi”. I ona, smušena svakojako, pristaje.

Zapad Evrope “kroji” istoriju.

Falsifikat nije dobar znak. Nameštanje prošlosti slab je temelj za budućnost, iskustvo je propalih komunističkih sistema.

Moscow, 05.06.2019 - ruski predsednik Vladimir Putin sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Kremlju: Vladimir Putin, Xi Jinping

Sto godina neprijateljstva Engleske

U Moskvi, na krajnjem istoku Evrope, dočekan je u sredu Si Đinping, predsednik Kine.

Pod pritiskom SAD i američki predvođenog dela Evrope, Moskva i Peking sve češće su u zajedničkim poslovima.

Na kraju, rampe s raketama prema Rusiji razmeštaju se linijom neprirodno podeljene Evrope. Sa zapada, gde u prostoru istočne Evrope jača i uzima zamah vojno utvđivanje NATO pakta.

Predsednik Kine je u Rusiji da bi učestvovao u zasedanju ruskog Ekonomskog foruma, u četvrtak, petak i subotu, u Sankt-Petersburgu. Forum je već tradicionalan. Lepi Petrograd (St. Petersburg) izabran je za Forum simbolično. Trebalo je da izrazi rusku okrenutost zapadu kontinenta.

Utemeljivač grada, Petar Veliki, želeo je da raspevanom, mediteranski nadahnutom arhitekturom, za koju je odabrao najbolje zapadne majstore, ostavi znak i spomenik svom ubeđenju da Rusija, čiji je razvoj bio osoben u odnosu na evropski, i prožet potrebom da se kontroliše ogroman prostor, ravan jednoj šestini planete – uprkos svemu, svojim mentalitetom pripada Evropi, i upućena je da sa Evropom podeli subinu.

Banalno je potsećati na poznate pojedinosti o zapadnom poreklu ruske brodogradnje i o evropskom mestu ruske kulture. Ali ta prirodna upućenost se iskušava. Trijumfuje već sto godina neprekinutog neprijateljstva Engleske prema Rusiji, utopljenog u anglo-američku antirusku ideologiju.

Mogućno je, zbog neostvarenih ambicija da se zagospodari ruskim prostorom.

Forum bojkotovan od Zapada

U svakom slučaju, Peterburški biznis-forum bojkotovan je od Zapada, iz razloga iz kojih ni Putin nije pozvan na komemoraciju ratnim junacima. Nije bojkotovan od svih firmi sa Zapada, ima ih koje će biti prisutne. Ali njihovo opredeljivanje za eventualno investiranje, pod senkom je jasnog saznanja da Amerika “obema šakama” lupa kaznama. Rusija je pod blokadom sankcijama.

Nivo i obim ovogodišnjeg zapadnog biznis-predstavništva u Piteru, zapaziće se u četvrtak i dalje, kada Forum bude na okupu.

Mada, Moskvi jeste stalo do toga se zastupljenost i aktivnosti održe živim.

Ekonomista Aleksej Kudrin zastupa da je teško pokrenuti privredni rast a ne otvoriti se za saradnju sa Zapadom. Kudrin nije jedini koji tako misli, ali Kudrin nije na funkciji političkoj – nije pozvan da saopšti na koji način se “otvoriti”. Kakvim ustupcima Americi?

Moskva i Peking

Unutar miljea takvih okolnosti može biti shvaćeno šta Rusiji znači prisustvo na Forumu Petersburga Kine, i još zastupljene prvom ličnošću u hijerarhiji vlasti.  

I Kina je pod carinskim udarima Amerike i već jasno nagoveštenim rastućim vojnim pritiskom SAD. Ali je Kina ekonomska velesila. I Peking, koji je u cvetajućim odnosima s Rusijom, nije u teškoćama da sa zapadno bojkotovanom Moskvom pronađe zajednički jezik.

Trgovina Kine i Rusije u porastu je i razmena je prevazišla vrednost od sto milijardi dolara godišnje.

Politički i vojni odnosi se razvijaju. Rusija sve štedrije isporučuje susednoj velikoj sili i najmodernije oružje, podrazumevajući i tehnologiju izrade. Dve sile imaju ustaljeni ritam i zajedničkih vojnih vežbi...

Moskva je eliminisla nekadašnje podozrenje u odnosu na narastajuću moć “nuklearne” Kine u prvom susedstvu. To je nestalo sa Sovjetskim Savezom. Čak i strah, od populacione provale u ruski maloljudni Sibir.

Sada, Sibir se dogovorno preseca saobraćajnicama i energo-provodnicima koje olakšavaju ekonomsku saradnju Rusije i Kine. Trideset ugovora o saradnji je spremljeno za potpisivanje, tokom trajanja Foruma.

Program pojas i put

Sredinom aprila, Putin je posetio Peking, u nastojanju da se inicijativa Rusije izražena Peterburškim forumom uklopi u kineski Pojas i put.

Lista gostiju Foruma pojas i put imala je 40 svetskih lidera, dvanaest više nego dve godine ranije, i ekskluzivnijih nego na prvom skupu.

Ministar Nemačke za ekonomiju Peter Altmajer, premijer Italije Đuzepe Konte, doskorašnji kancelar Austrije Sebastijan Kurc, ministar za finansije Velike Britanije Filip Hamond.., samo su pojedini između mnogo onih koji su se na kineski poziv okupili u odmaralištu Janki jezera, kraj Pekinga.

Nije bilo visokih predstavnika ni Indije ni SAD, to je uočeno.

U trgovinskom ratu s Pekingom, SAD optužuju da je kineski projekat “zamka za upad u dugove”.

Indija strahuje da projekat za nju ne bude “čak i fizički zamka, s obzirom da su skoro sve njoj susedne zemlje, uključujući rivalski Pakistan na zapadu i Šri Lanku na istoku, uglavile poslove s Kinom”, naveo je nemački Frank Sieren, novinar veteran u boravku i poznavanju Kine.

Evropa je podeljena u pristupu. Brisel je rezervisan, ali Italija je članica G7 i Italija je pružila Pekingu ruku saradnje.

Predsednik Si Đinping trijumfuje s projektom. Pojas i put su nemerljivo i za kratko vreme povećali ugled velike sile u svetu, piše Sieren. Peking, ne samo finansira i gradi, nego uspostavlja i brojna politička partnerstva. Čitav arhipelag svetske podrške sili u rivalstvu sa Amerikom.

Nema političara koji je uspeo da “širom sveta probudi toliko nade poslednjih decenija”, ali “probudio je i bojazni”, piše uvaženi znalac Kine.

Učestvuju 152 zemlje širiom sveta. Od 2013, Kina je investirala 90 milijardi dolara u projekte i između 200 milijardi dolara i 300 milijardi dolara uložile su banke.

Predsednik Kine otvorio je skup u Pekingu porukom da program Pojas i put mora biti “otvoren, zelen i čist”. Te tri reči ticale su se onog što se od kritičara može čuti kao protiv-argument inicijativi, da će zemlje koje sarađuju obresti perazduženim i u ekološkom haosu.

Kineska inicijativa imaće “nultu toleranciju za korupciju” a doneće “visoko-kvalitetan rast” zemljama koje sarađuju, izjavio je šef Kine.

Peking ima potencijal da priskoči na mesto koje je Rusija nudila Evropi, Zapadu.

Susret u Kremlju

U Kini, predsednik Putin je pomenuo uklopivost programa Pojas i Put sa ciljevima Evroazijskog ekonomskog saveza predvođenog Rusijom, Jermenije, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije . Te države “jednodušno su podržale ideju o povezanoj izgradnji EES i Pojasa i puta, izjavio je Putin.

Putin je pomenuo kompatibilnost programa Pojas i put i ruskog Severnog puta kroz ledena mora.

Sija, Vladimir Putin je u sredu dočekao u raskošnoj Georgijevskoj dvorani Kremlja.

“Kina je naš strateški partner”, izjavio je više puta Putin.

Podatak, da je ovo 28 susret dvojice lidera tokom šest godina, poruka je ubedljivija od te izjave.

Posle formalnosti, dvojica su se povukli, najpre na “neformalni obed” a potom na razgovor, uz prisustvo samo prevodilaca.

Uveče su i Putin i Si prisustvovali koncertu u Baljšom teatru – i time je obeleženo 70 godina diplomatskih odnosa Kine i Rusije.

U četvrtak, šef Kine će biti u gradu Petra Velikog, na mestu s kojeg je durbin velikog vladara bio okrenut Evropi. Zbivanja su kontra Petrovim očekivanjima.