Putinov ekonomski problem

Grafikon poverenja Rusa u Vladimira Putina okrenuo je prošle nedelje “nosom nizbrdo”, objavila je ruska štampa. Novost, u odnosu na godinama postojano visoku podršku naroda lideru! – međutim, na promenu je ukazala anketa Sveruskog centra za ispitivanje javnog mišljenja (VCIOM).

“Rejting ličnog poverenja” građana u predsednika “smanjen je na 31%, rekordno”, objavio je nacionalni Komersant.

“Umanjivanje prihoda dovelo Ruse u razočaranje” – naslovom, ugledni list je odmah saopštio i dijagnozu novog stanja.

Zapravo, “dijagnozu” je saopštio već šef VCIOM, Valerij Fjodorov, govoreći televiziji Dožd.

“...Faza oštre krize u Rusiji je završena ali ne živi se bolje – ne rastu realni prihodi, nije se obistinila nada u porast dobrobiti, i to utiče negativno na mišljenje ljudi”, citiran je Fjodorov.

Efekat crnih naočara

Reč je o “efektu crnih naočara”, dijagnosticirao je sociolog. Građane jedino zanima – kada će početi da rastu njihovi prihodi, objasnio je.

“Ja mislim, glavni uzrok je nerazumevanje – kada ćemo početi ‘da živimo bolje’?”

Znači, da počnu da rastu naši prihodi. Po statističarima – doduše, mnogo njih im danas ne veruje – naši prihodi poslednjih pet godina ne rastu, i to ljude rastrže, ja bih čak rekao, u nekom smislu i čudi. Ljudi ne veruju da će sutra živeti bolje nego danas.

A ako je o penzionoj reformi – ona je nosila simbolički karakter. Ona je svima pokazala da je naše računanje na to, da ćemo sutra više zarađivati, da ćemo imati bolju medicinu, obrazovanje, socijalno osiguranje, život – ispalo precrtanim.

Pokazali su nam da ćemo u budućnosti prosto više raditi za iste pare.

I to je to što je konačno donelo više pesimizma, da smo ga čak nazvali ‘efektom crnih naočara’, koje su naši sugrađani stavili i više ih ne skidaju”, izjavio je Valerij Fjodorov.

Poslednji put prihodi rasli 2013.

“Realni prihodi Rusa poslednji put su rasli u 2013”, objavio je Komersant.

Podstaknut “dijagnozom” uzroka smanjenog poverenja građana u Putina, Komersant je krenuo da od ekonomista čuje šta je s ekonomijom, zašto nema rasta.

Ekonomija stagnira, razjasnio je direktor Instituta strateških analiza FBK Grant Tornton Igor Nikolajev.

“...Nekog posebnog ekonomskog rasta neće biti. Stagnacija, koja je ustanovljena kao ishod prvog kvartala, produžiće se.

U stagnirajućoj ekonomici, preći iz pada realnih primanja stanovništva u njihov rast – stvar je fantazije”, citiran je Nikolajev.

Bez “utehe u dzepu” zatečen je i Aleksej Kudrin, šef državnog knjigovodstva.

Kudrin je potvrdio da opšti godišnji pokazatelji “mogu ispasti nultim ili negativni”. Te i dohodak, uslovljen je rastom.

Šef Sberbanke Herman Gref prognozirao je 1%. I tako, redom.

U tekstu Komersanta, nedostajalo je mišljenja koja bi upućivala da će u ekonomiji pa i sferi primanja, okrenuti ove godine na bolje.

Dok, pak, “majski ukaz predsednika, nalaže da je vlada dužna da obezbedi postojani rast realnih prihoda građana i dvostruko smanjivanje u zemlji siromaštva, do 2024”, potsetio je Komersant.

Šta pitati kada su izbori daleko

Jedna ista stvar, jasna dok se tumači ekonomski, ne svodi se uvek na isto kada se gleda i politički. Vest “o rekordno niskom poverenju Rusa u Putina”, dobila je u tom smislu nastavak različit u odnosu na objašnjenja ekonomskih uzroka uočenog fenomena.

Inicijator obrta bio je Dmitrij Peskov, govornik Kremlja za štampu.

Putinov port-parol obratio se šefu VCIOM,  zamolivši da Fjodorov, kada je već tako, jedno razjasni – “kako to da poverenje Rusa u šefa države pada, a da u isto vreme raste njegov izborni rejting”?

Jer, i to je fakat. Čak 65,8 anketiranih kaže, oni “odobravaju rad” džavnog šefa Rusije.

Različiti su metodi kojima se utvrđuje jedno ili drugo, odazvao se Fjodorov.

Njegovo “razjašnjenje” Peskovu, usledilo je promtno, sutradan, kroz izjavu Fjodorova Komersantovom radiju FM.

Moralo je da duboko “zagazi u struku” da ne bi bio pogrešno shvaćen.

“Kako kod nas do prvih sledećih izbora ima, da kažemo, još pet godina, postavljati pitanje ‘za koga ćete vi glasati na izborima za predsednika Rusije’, čini nam se očigledno preuranjenim. Mi zato, prema tome, nastupamo drugim pitanjem: kako ljudi ocenjuju njegov rad na mestu predsednika?

Tekuća cifra je oko 65 odsto. Da bi se uporedilo, u januaru je bilo manje od 62% . Tako da porast ( odobravanja ) postoji”, spasavao se sociolog mogućnog nesporazuma.

“Međutim”, produžio je – “da bi se nivo poverenja utvrdio, uzima se drugi metod, uz pitanje: ‘Pomenite, molim vas, četiri-pet ruskih političara, kojima bi ste poverovali više nego drugima!?’

Manji deo njih nalazi jednog-dva-tri ili više političara. Ali, kazati da je kredibilitet političara ograničen samo na te koji su upamćeni bez sugestije, naravno da bi bilo veliko preterivanje”, objasnio je sociolog metod utvrđivanja izbornog rejtinga.

Drugačije pitanje otskače poverenje

Ne puštajući da neka dilema pretekne i posle svih objašnjenja, šef VCIOM je obećao da će se drugačija slika ruskog raspoloženja prema Putinu pojaviti “uskoro”.

Publikovaće se odgovori na ovako postavljeno pitanje: “Vi verujete ili ne verujete Vladimiru Putinu?” 

“Mogu unapred da kažem da su tamo ocene poverenja u predsednika mnogo više, i da nekakvih ozbiljnih razilaženja s nivoom odobravanja delatnosti šefa države tamo nema”, pokušao je da i laicima razjasni statističke peripetije poniranja u mišljenje javnosti šef VCIOM.

Njegovo obećano “uskoro”, zbilo se već sutradan, 31. maja.

Objavljen je rezultat ankete VCIOM u kojoj su figurirala imena petorice političara, Putina, Dmitrija Medvedeva, Vladimira Žirinovskog, Genadija Zjuganova i Sergeja Mironova.

“Recite, molim vas, da li verujete ili ne verujete...”, pitao je istraživač ruske građane. I jeste – 72,3 odsto upitanih izjavilo je da imaju poverenje u Vladimira Putina.

Ima dobrih odgovora. Muka je s pitanjima, moglo bi se sada biti ironičan povodom cele epizode. S tim što to ne uklanja početni povod afere...uspavanost ekonomije i nezadovoljstvo Rusa zaradama. Popularni Putin ima problem.