Fitilj tinja u Ukrajini

Tek inaugurisan, novi predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski požurio je već u ponedeljak u region Luganjska, do nekoliko mesta te oblasti uz “liniju prekida vatre”, utvrđenu tokom procesa dogovorne obustave ratnih aktivnosti oružanih snaga Kijeva i vojske tzv Luganjske autonomne republike – uz Donjeck, jedne od dve “otcepljene” regije, obe na granici s Rusijom koje su sebe proglasile samostalnim i ne priznaju vlast Kijeva.

Razlog je neugašeni barut koji tinja ispod nesigurnog primirja.

Rat na istoku, u pretežno ruski govorećem Donbasu, prekinut je posle sporazuma u Minsku – pod posredničkim pritiskom i na vlast i na autonomaše spoljnih sila, Nemačke i Francuske i Rusije.

Ali sukob nije okončan. Na vazda mogućni rat podsećaju oružane čarke, zbog kojih celom dužinom “linije prekida vatre”, i dalje narasta broj poginulih.

Pre neki dan, stupajući na dužnost, Zelenski je izjavio da će se kao predsednik zauzeti “da najpre više ne ginu ljudi”. Njegovo izbijanje na “liniju prekida vatre”, takoreći odmah pošto je ustoličen na vlasti, trebalo bi sada da Ukrajincima koji 21. jula glasaju i za novi parlament, ali još više i glavnim spoljnim silama – signališe da novi državni šef Ukrajine neće oklevati da i učini ono što je obećao. Da spreči da i dalje ginu ljudi.

Nemački i francuski (desno) ministar inostranih poslova u Kijevu, 29. maja

Maas i Le Drian o “prednosti trenutka”

Poseta novog predsednika “liniji prekida vatre”, protekla je kako neizbežno mora biti, kao foto-prilika.

Zelenski je govorio s vojnicima. Raspitivao se o uslovima njihog smeštaja, ishrani, opremi, saopštio je predsednikov biro, preneo je RFERL. Međutim, sama ideja šefa države o političkim koracima da se “barut koji tinja” eventualno ugasi, nepoznata je. Ideja nije bila “tema dana”.   

U sredu, Zelenskog su posetila dvojica šefova diplomatija sa Zapada, nemački Heiko Mas i francuski Žan-Iv Le Drian.

Berlin i Pariz, nosivi faktori evropske inicijative za mir u Ukrajini – želeli bi da i sami doznaju šta namerava ili bar, kako o opasnoj krizi na istoku Evrope uopšte razmišlja novi predsednik Ukrajine.

Štampa je pratila posetu, ali nije čula odgovor na takvo pitanje.

Heiko Mas i Žan-Iv Le Drian vratili su se u prestonice ohrabreni “zaista izuzetnom konverzacijom”, preneo je nemački Dojče vele. Sadržaj “izuzetne konverzacije” nije saopšten. Pomenuta je “dinamika”.

“Dinamika pribavljena ovim izborom (predsednika) mogla bi ponuditi priliku da se prevaziđe zastoj i mirovni plan Minskog sporazuma najzad preobrati u praksu”, izjavio posle razgovora sa Zelenskim ministar Nemačke, objavio je DW.

“Iskoristićemo prednost trenutka koji vraća u život Minski proces”, rekao je Mas.

“Mir je sada apsolutni prioritet. Za nas je sada to slučaj”, izjavio je istim povodom Žan-Iv Le Drian.

Reči razumljive, optimizam izražen, ali uočljiv i “deficit konkretnosti”. Na taj manjak u konkretnom se poziva Moskva. Kremlj je gurnuo u drugi plan čak i kurtoaziju čestitanja predsedniku Ukrajine na izboru – ne videći za šta se Zelenskom ima čestitati, kada ne pokreće stvari na koje nalaže “Minsk”.

Teška noć u Minsku

Nemačka i Francuska bile su dva od četiri ključna aktera “procesa Minsk”. Dva druga su Rusija i Ukrajina.

Berlin i Pariz, došli su za sto pregovaranja kao politički sekundanti Kijeva i američki pomognutog predsednika Pjetra Parošenka. Moskva je zauzela mesto kao strana uz pretežno ruski govoreći živalj u “republikama”. Kijev - po prirodi stvari - Ukrajina rastrgnuta ratom.

U žargonu, forum je poneo ime “Normandijske četvorke”. Brojem učesnika u procesu podvučen je formalno egalitaran status visoko zavisnog Kijeva i okupljenih spoljnih sila.

Pregovori su počeli 11. februara uveče, i kao retko kada, trajali do sutradan u podne. Postojao je strah da bi prekid razgovora mogao odvesti u njihov neuspeh.

U najdelikatnijoj situaciji se bio obreo Parošenko, tek zaseo na vlasti, podignut do najvažnije stolice rukama američki organizovanog Majdana.

U zamenu za mir, ustanici su tražili federalizaciju Ukrajine – garantiju autonomnosti Donjecka i Luganjska izmenama u ukrajinskom ustavu. Njih je trebalo da donese Rada Ukrajine, parlament.

Ponešto, Kijev je i učinio, ali to ključno u rešenju koje bi bilo trajno, nije se dogodilo.

U “normandijski proces” umešala se Amerika. Vlast Ukrajine ohrabrena je da ne kreće putem ustupaka. Vašington je umesto sporazuma upletenih strana počeo da obećava Kijevu oružje. Teza SAD je da na istoku nije reč o samoupravi “autonomnih republika” već da je taj deo Ukrajine “pod okupacijom Rusije”. Američki sugrisano rešenje rebusa naslutivo je. Potrebno je jačati i naoružavati armiju Ukrajine.

Obećanje američkog oružja

Pretekavši ministre Nemačke i Francuske, u javnosti se minulog utorka oglasio specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu, Kurt Voker.

“Agenda” Amerike za novu vlast u Ukrajini istovetna je prethodnoj, u periodu boravka na predsedničkoj funkciji u Kijevu Pjetra Parošenka, deklarisao je Voker.

“I kako smo vrlo tesno sarađivali s prethodnim predsednikom i vladom Ukrajine, tačno tako imamo nameru da blisko sarađujemo i s predsednikom Zelenskim i njegovim timom, u pravcu ostvarivanja reformi i ka razvoju i napretku Ukrajine”, izjavio je američki “glavni opunomoćeni” za Donbas (tellerreport. com).

Amerika će produžiti da Kijev snabdeva oružjem i vojnom opremom, najavio je američki diplomata. O vrsti potrebnog oružja i vojne opreme SAD će konsultovati i vojsku Ukrajine, rekao je.

“Ukrajina ima pravo na samoodbranu kao i svaka druga zemlja sveta. Sjedinjene Države su spremne da u tome sa Ukrajinom sarađuju kao i sa svakom drugom zemljom na svetu, pomažući u njihovim legitimnim odbrambenim potrebama”, citiran je Kurt Voker.

Pola milijarde dolara odmah

Maja, Senat SAD je predložio izdvajanje još 300 miliona dolara vojne pomoći Kijevu, na račun budžeta SAD za odbranu za 2020. – i to, pošto je Ukrajini 250 miliona dolara već odvojeno akonto budžeta za 2019. Sto miliona dolara od sume poslužiće za finansiranje dostave od Vašingtona odobrenog letalnog oružja.

Senatori SAD su voljni da se arsenal dopuni još i sredstvima obalne odbrane i anti-brodskim raketama.

Krajem 2018, ukrajinske snage već su dobile 37 raketnih lansera “dževelin” i 210 projektila za te protivtenkovske rampe. Navedeno je da je vrednost te isporuke 47 miliona dolara.

Sistem “dževelin” dostavljen je Kijevu “uz uslov da se ne sme koristiti na demarkacionoj liniji zone sukoba u Donbasu”, izjavio je diplomata SAD (tellerreport. com).

Kurt Voker je “Amerika u Donbasu”, politički duboko antiruski nadojen američki jastreb, isturen da, naspram tandema Berlin-Pariz, on u pregovara s Moskvom o izlasku iz ratne krize na istoku Ukrajine.

U jednom trenutku, to i jesu bili pregovori “tet-a-tet”, kada je naspram Vokera u ime Kremlja seo ruski “tvrd orah” Vladislav Surkov. Međutim, bez rezultata.

Voker ne prihvata da na istoku Ukrajine ima ikakvih samoupravno inspirisanih autonomija, tzv. autonomnih republika Luganjsk i Donjeck, uobličenih tokom unutar-ukrajinskog ratnog sukoba – već zastupa da su “republike” teritorija pod okupacijom ruskih trupa.

Pregovori – oni se u tom smislu mogu voditi samo o povlačenju Rusije “sa okupiranih” ukrajinskih teritorija, zastupa Voker.

Podsetnik Amerike Zelenskom

Stav Moskve je ortodoksno suprotan – da pristup održivom rešenju podrazumeva primenu sporazuma Minsk, još 2015, ali zanemarenih od Kijeva. Kijev je “zaboravio Minsk” ohrabrivan od SAD.

S pregovaranjem Voker-Surkov u slepom sokaku, scenom kriznog polja Evrope manevriše Voker. Berlin i Pariz izviđaju politički reljef u nastanku, procenjuju šta se može očekivati od predsednika Volodimira Zelenskog, na dužnosti od pre deset dana.

Izjave opunomoćenog SAD uzete su iz tih razloga pod sočivo političkih stručnjaka, “glavnih dežurnih” uz bojište koje – jeste, miruje ali se “puši”. Pojedinačno, građani gube živote i dok je sukob umrtvljen.

Saglasno ekspertima, Vokerova izjava je u funkciji podsećanja novog predsednika da Ukrajina veoma zavisi od Sjedinjenih Država, da nije u prilici da računa na vođenje neke nezavisne politike i da je i dalje instrument pritiska na Rusiju iz SAD.

Izjava Vokera “adresirana je direktno novom predsednuiku Zelenskom i njegovoj administraciji”. Svrha je “da se podseti na ulogu Sjedinjenih Država u ukrajinskoj i uopšte međunarodnoj politici”, citiran je Vladimir Olenčenko, ruski stručnjak Instituta za međunarodne odnose pri Ruskoj akademiji nauka.

To je podsećanje “da će SAD produžiti da Ukrajinu koriste kao instrument američko-ruske politike”, prenela je ruska RT.

Voker je nagovestio da je spreman ponovo da se sretne s predstavnikom Rusije, međutim, tek pošto u Ukrajini prođu izbori za parlament. Izbori za Radu slede 21. jula.

Predsednika Zelenskog “navode putevima Pjotra Parošernka”, sažeo je u naslovu o Vokerovoj internet-konferenciji za novinare autor moskovskog Komersanta.

“Stejt department SAD predložio novom predsedniku da se pridržava u Donbasu starog kursa”, razjasnio je Komersant.

List argumentuje zaključak izjavom Vokera o obavezama Ukrajine po sporazumu iz Minska.

“Ukrajina ne može učiniti više nego što je već učinila”, izjavio je predstavnik SAD, pošto je naveo da je uzrok sukoba na istoku “ruska okupacija”.

Lopta je na ruskoj strani. Od Rusije zavisi hoće li u Donbasu biti mir, izjavio je Kurt Voker.  

Crno polje Angele Merkel

Kriza u Ukrajini je kriza Evrope, američki dovedene na kolosek sve većeg neprijateljstva s Rusijom. Posredstvom NATO, političko neprijateljstvo ima i vojne dimenzije.

Trenutak u kojem su Berlin i Pariz sa sočivom prema predsedniku Zelenskom, koincidira s trenutkom najveće zabrinutosti kancelara Angele Merkel – za svet bez svetskog poretka.

Poredak koji je važio 70 godina, oslonjen na Ujedinjene nacije, NATO u Evropi, saradnju svetskih aglomeracija unutar sebe i međusobno, gotov je, ruši se “pred našim očima”, procenjuje gospođa Merkel. Može se pretpostaviti, zbog poteza koje povlači Donald Tramp.

Kancelar Nemačke dala je tokom nekoliko poslednjih nedelja dva velika intervjua i oba puta je izrazila zabrinutost za mir u svetu i u Evropi, podrazumeva se.

Merkel govori o poretku uspostavljenom po ishodu svetskog rata. Nema ga više, stubovi ustrojstva ruše se “pred očima”.

U kontekstu, Angela Merkel je pomenula i “17 sati razgovora u Minsku, 11-12 februara 2015.”, citirao je nemački Špigl.

“Sporazumom (u Minsku), Merkel je sprečila jastrebove u SAD da postupe po svome i Ukrajini dostave teško oružje... Čime bi se stvari završile da su američke rakete razbile u parčad ruske tenkove”, pita se, pišući o strahovanjima Angele Merkel za mir, nemački Špigl.

U trenutku, kada je aktuelno “šta može Zelenski”, moglo bi se imati na umu i to čega se pribojava Angela Merkel. Fitilj tinja u Ukrajini.