Izbori za Evropski parlament: Zeleni i Liberali zaustavili krajnju desnicu

Odlučujući i iznenađujući prodor Zelenih i Liberala i nedovoljan prodor krajnje desnice da bi ostavrila svoje ambicije da preuređuje EU.

Ovako bismo mogli da sažmemo rezultate jučerašnjih izbora za poslanička mesta u Evropskom parlamentu za koje je izlaznost bila 52 odsto, što je znatno više nego na izborima 2014. godine.

Dve decenijama najjače političke grupe Evropskom parlamentu - desni centar (Evropska narodna partija) i levi centar Socijalisti i demokrati - izgubile su na jučerašnjim izborima svaka po nekoliko desetina sedišta, tako da po prvi put udruženi u koaliciju nemaju većinu poslaničkih mesta.

Baleni, 26.05.2019 - glasanje na izborima za Evropski parlament (European Parliament) u Rumuniji

Mala i velika promena?

Uprkos tome, koalicija desnog i levog centra ostaće najjača u Evropskom parlamentu jer su Liberali i Zeleni napravili prodor, dobivši više desetina glasova u odnosu na prethodni saziv.

Ovo znači da će Evropska narodna partija i Socijalisti morati da se udruže sa Liberalima i Zelenima čija je koncepcija Evrope izrazito federalna.

Liberali i Zeleni su zato, uslovno rečeno, pobednici izbora jer će moći da postavljaju uslove i odrediće orjentaciju narednog saziva EP.

Zeleni su dobili polet i nadaju se da će u budućnosti moći da otvore "treći put" za Evropsku uniju, između nacionalizma i neoliberalizma,  neku vrstu kapitalizma sa ljudskim licem u kome bi bilo više demokratije, a industrija bila primorana i podstaknuta da se uskladi sa ekološkim merilima.

Ovo, takođe, po svemu sudeći, znači da je Evropska nardona partija u kojoj se nalaze sve stranke desnog centra iz EU, izbegla cepanje i klizanje ka krajnjoj desnici kako je su zagovarali mađarski premijer Orban i njegova partija Fides. Umesto toga raslabljeni desni i levi centar okrenuće se Zelenima i Liberalima i njihovom načelu  "Više Evrope".

Uspon Zelenih i Liberala

Zeleni su napravili veliki prodor na ovim izborima, zahvaljujući pre svega uspehu u Nemačkoj i u Francuskoj. U Francuskoj oni su dobili 13 odsto glasačke podrške i tako se našli na trećem mestu - iza prvoplasirane ekstremno desne stranke Nacionalno okupljanje i liste Makronove partije „U hodu“. Podaci govore da su najveću podršku Zeleni dobili od mladih koji glasaju prvi ili drugi put. U Nemačkoj su dobili 22 odsto glasova i dospeli na drugo mesto odmah posle oslabljene, ali i dalje najjače stranke desnog centra CDU Angele Merkel, što je istorijski uspeh.

Uspeh Zelenih i Evropskih Liberala (ALDE) nagoveštava da bi oni, s obzirom na izborni uspeh, sada mogli da imaju više svojih članova na funkcijama u Evropskim institucijama. O tome će svakako biti reči na samitu šefova država i vlada koji sutra uveče počinje u Briselu.

U zamenu, verovatno će oni ući u savez sa oslabljenom desno-levom koalicijom Evropske narodne partije i Socijalista. Ovakav savez obezbediće jaku branu protiv rastuće krajnje desnice.

Bez obzira na ove promene, odnos političkih snaga u Evropskom parlamentu u suštini će ostati nepromenjen. Većinu će imati i dalje oni koji se zalažu za nad-državni evropski krov, manje ili više federalnog tipa. 

Uspeh krajnje desnice ali nedovoljan...

Rezultati ovih izbora govore da, uprkos većem broju poslaničkih mesta nego u prethodnom sazivu, krajnja desnica neće moći ostvari svoje ambicije jer nije uspela da napravi istorijski prodor i osvoji više od 30 odsto od ukupno 751 poslaničkog mesta u Evropskom parlamentu.

Uprkos pobedi lista kranje desnice u Italjii, u Francuskoj i u Mađarskoj, prodor krajnje desnice nije ovoga puta bio dovoljan da bi ova politička snaga nametnula svoju viziju preuređivanja EU u zajednicu suverenih država, sa poznatim rasnim i verskim kriterijumima.

Krajnje desna stranka, Alternativa za Nemačku jeste dobila više od 10 odsto glasova, što je znatno više nego na prethodnim evropskim izborima. Dobila je, međutim, manju podršku nemačkih birača nego na parlamentarnim izborima pre tri godine. Završila je juče na trećem mestu na evropskim izborima, daleko iza Zelenih.

Nesloga oko evropske vizije

Kolika će biti snaga krajnje desnice zavisi od toga do koje mere uspeti da se udruže tri grupe iz krajnje desnog bloka. Prva grupa u krajnje desnom bloku je Evropa nacija i sloboda u koju ulaze poslanici sa liste Nacionalno okupljanje (bivši Nacionalni front Marine Lepen) i lista italijanske Lege Matea Salvinija.  

Druga grupa su Evropski reformisti i konzervativci poznati kao "evroskeptici" u kojoj glavnu reč imaju Britanci i Poljaci.

Treću grupu čine Evropa slobode i direktne demokratije u kojoj su Britanac Najdžel Faraž i italijanski Pokret pet zvezda sa lošim izbornim rezultatom.

Ove tri grupe osvojile su zajedno 179 sedišta, što je samo dvadesetak sedišta više nego u prošlom sazivu parlamenta. Ipak, upadljivo je da - ukoliko uspeju da se udruže u jednu grupu - imaće skoro isti broj sedišta kao najjača političke grupa - Evropska narodna partija u čijem su sastavu poslanici s desnog centra iz cele Evropske unije.

Prepreka za njihovo udruživanje su ambicije partijskih šefova kao i ideološke razlike. Dok Britanac Najdžel Faraž želi jednostavno izlazak i raspad Evropske unije, krajnja desnica želi opstanak Evropske unije zasnovane na načelu državnog suvereniteta i rasne i verske podobnosti.

Podsetimo: u svakoj zemlji članici građani glasaju za poslaničke liste za Evropski parlament. Sastav poslaničkih delegacija koje zatim idu u Brisel, odnosno Strazbur, srazmeran je dobijenim glasovima. Poslanici se zatim u Evropskom parlamentu grupišu po političkoj, a ne nacionalnoj pripadnosti.

U Evropskom parlamentu je saopšteno da je izlaznost birača u proseku u celoj EU bila najviša u poslednjih dve decenije.