Javna debata kandidata za predsednika Evropske komisije: Mlaka „politička pesma Evrovizije“

Nataša Jokić, Strazbur

Prvo i glavno pitanje bile su migracije i klimatsko otopljavanje sa svim ekonomskim i političkim posledicama koje ono donosi. Ispostavllo se da je EU danas u fazi kada samo ljudi sa radikalnih političkih pozicija mogu da otvore teme koje zaista muče stanovništvo ovih zemalja
(foto, Sa leve strane, Jan Zahradil iz Češke, Nico Cue iz Španije, Ska Keller iz Nemačke, Margrethe Vestager iz Danske, Frans Timmermans iz Njemačke i Manfred Veber iz Nemačke, postavljaju se na pozornicu pre rasprave kandidata za predsednika Komisije u Evropskom parlamentu u Briselu, Sreda, 15. maj 2019.)

Osam dana uoči izbora za Evropski parlament šest kandidata iz šest različitih političkih grupa sa desnice i sa levice, uključujući i grupu Zelenih, juče su učestvovali u javnoj raspravi u Briselu u kojoj su predstavili svoje programe.

Razgovor je vođen o migracijama, klimatskom otopljavanju, zapošljavanju mladih, o neujednačenoj poreskoj politici i poreskim rajevima u EU ali nije pomenuto - pitanje proširenja Evropske unije.

Jedno i po časovna rasprava vođena je u obliku debatne tv-emisije, koja je počela emitovanjem evropske himne, vodili su je profesionalni novinari u dekoru i sa najavnom špicom koji su, očigledno voljno, podsećali na neku vrstu političke "pesme" Evrovizije. 

eu-kandidati-pred-2

Kandidati za predsednika Komisije učestvuju u debati u Evropskom parlamentu u Briselu, u sredu, 15. maja 2019. 

Popis evropskih problema

Ova prilično mlaka debata, sa ponekom polemikom, nije donela ništa posebno novo, ali je bar sažela sva ključna pitanja sa kojima se EU pa i šira Evropa suočavaju u ovom trenutku.

Prvo i glavno pitanje koje je otvorilo debatu, bile su migracije i klimatsko otopljavanje sa svim ekonomskim i političkim posledicama koje donose.

Nemac Manfred Veber, kandidat Evropske narodne partije, koja okuplja poslanike iz stranaka desnog centra iz država Unije, podržao je politiku raspoređivanja snaga evropske policije Fronteks na spoljnim granicama EU. On je pozvao na primenu neke vrste evropskog "Maršalovog plana" za Afriku koji bi pomogao da tamošnje stanovništvo prestane sa masovnom migracijom ka severu.

Ideju o planu za Afriku podržao je i kandidat socijalista - Holanđanin Timermans. Kada je reč o ovom osetljivom pitanju, koje je međutim glavni adut krajnje desnice u usponu, svi  su pribegavali opreznim okruglim formulama o potrebi "održivog rešenja".

Jedino je kandidat grupe Evropska levica, belgijanac Niko Kie, podsetio da migranti predstavljaju 0,5 odsto od ukupnog stanivništva EU i da će oni, kako je rekao, vitalizovati Evropu koja pati od nedostatka radne snage.  

Kandidatkinja Zelenih, Nemica Ska Keller upozorila je da se ljudi dave u Sredozemnom moru i da nema nikoga ko bi im pomogao, niti koga bi mogli da pozovu u pomoć, kao i da EU računa na Libiju da ih zadrži.

Kada je reč o klimatskom otopljavanju Keller je pozvala na obustvaljanje politike koja ima reči ali nema dela. Upozorila je da  subvencije i poreske mere u zemljama članicama idu na ruku zagađivačima posebno automobilskoj i avio-industriji.

Kandidat Evropske levice Niko Kie dodao je, skoro ironično, da je EU lako našla tri hiljade milijardi evra kada je trebalo da pomogne posrnulim bankama a da je sada, kada je potrebno 800 milijardi za brobu protiv klimatskih promena – novac teško naći.

Kandidatkinja liberala, Dankinja Margarete Vestager, inače komesarka za konkurenciju u odlazećoj Evropskoj komisiji, priznala je da u EU postoje "evropski rajevi" kao što su: Irska, Kipar, Belgija, Holandija i Luksemburg ali je u pomirljivom tonu dodala da ove zemlje počinju da menjaju zakonodavstvo.

Što se tiče odgovora na pitanje kako ubediti digitalne džinove, kao što su Gugl, Amazon i drugi, da plaćaju porez tamo gde stiču dobit - niko nije dao ubedljiv odgovor. Samo je kandidat levice Niko Kie konstatovao da se 850 milijardi evra odlije u evropske poreske rajeve umesto u poreske kase u državama EU.

eu-kandidati-veber-s

Nemac Manfred Veber iz Evropske narodne stranke, u sredini, Dankinja Margrethe Vestager iz stranke ALDE, levo, i Holanđani Frans Timmermans iz partije Evropskih socijalista učestvuju u debati kandidata za predsednika Komisije u Evropskom parlamentu u Briselu, sreda, 15. maj 2019. Vodeći kandidati na izborima za EU ​​suočavaju se u završnoj televizijskoj debati pre nego što milioni ljudi uzmu učešće u najvećem transnacionalnom glasanju na svetu od 23. do 26. maja

Najava starog izbornog scenarija

Rasprava kandidata nije ništa presudno donela. Favorit za imenovanje na funkciju predsednika Evropske komisije ostaje Nemac Manfred Veber, kandidat Evropske narodne partije (ENP) koja okuplja poslanike iz stranaka desnog centra iz država Unije.

Veberu na ruku ide činjenica da će, uprkos predviđanjima o prodoru krajnje desnice, njegova grupa desnog centra verovatno biti najbrojnija u Evropskom parlamentu.

Ukoliko se to dogodi onda će, kao i decenijama do sada, desni centar odnosno Evropska narodna partija napraviti koaliciju sa grupom socijalista koji će, zauzvrat, podržati Veberovu kandidaturu.

Prema pravilu koje nigde nije zapisano, ali je ustanovljeno kao običaj, Veber bi tako bio imenovan za novog predsednika Evropske komisije kao što je to bio slučaj sa njegovim odlazećim prethodnikom, Luksemburžaninom Žan Klod Junkerom.

Ćutanje o pravim temama

Iako se svi kandidati zalažu za "novi početak" - debata je pokazala da niko, zapravo, nije spreman na nešto suštinski novo.

Pre svega ključni kandidati su vrlo stari kada je reč o njihovom stažu u evropskim institucijama - na čelu sa bezličnim Manfredom Veberom, bavarskim konzervativcem čija je najveća "vrlina" - dobro poznavanje kuloarskih kombinacija.

Svi, a pogotovu Veber, zalažu se za odbranu "naših evropskih vrednosti" i govore o opasnosti krajnje desnice, a da je pri tom sve manje jasno šta ova etiketa znači.

Kandidat Evropske levice Niko Kie jedini je dotakao bolnu suštinu, rekavši u završnoj reči:

"Da, evropsko jedinstvo je u opasnosti jer smo vodili politiku stezanja kajiša". Dodao je da, naravno, ne brani krajnju desnicu ali da će ona neminovno jačati "ako se i dalje sistematski budemo bavili tržištem umesto ljudima, smanjujući penzije i ukidajući javne servise".

Ispostavlja se tako da je EU danas u fazi kada samo ljudi sa radikalnih političkih pozicija mogu da otvore teme koje zaista muče stanovništvo ovih zemalja. Ostali ćute jer su pisanim ili nepisanim ugovorima o funkcionisanju EU vezani sa korporacijama i bankama koje traže da se nastavi sa starom politikom - dakako, uz parolu o "novom početku".


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...