EU uoči izbora za Evropski parlament: Kako odoleti "pristojnom fašizmu"?

Nataša Jokić, Strazbur

Propagandni optimizam, koji neodgovorno šire ljudi sa platom u institucijama i agencijama EU, paradoksalno - samo doprinosi ubedljivosti krajnje desnice
(ilustrtacija, Kurz, Salvini i Orban - da li su oni budući lideri EU)

Odlučno okrenuti leđa krajnjoj desnici ili sklopiti sa njom brak iz računa? Uoči izbora za Evropski parlament ovo je dilema partija desnog centra zemalja Evropske unije, okupljenih u Evropsku narodnu partiju (ENP).

Nema sloge oko pitanja da li treba usvojiti austrijski model pružanja ruke krajnjoj desnici da bi se ona, navodno, bolje držala pod kontrolom: kancelar Kurc iz desnog centra ima za zamenika Štrahea sa krajnje desnice, čija politička stranka ima nedvosmisleno nacističko poreklo.

Skandinavske stranke desnog centra, one iz zemalja Beneluksa i nemačka CDU, odlučno odbijaju formulu braka iz računa sa partijama koje ili koketiraju sa neofašističkom retorikom ili su ih osnovali bivši nacisti.

Mađarska partija Fides i njen lider Orban smatraju, međutim, da ne treba biti ideološki gadljiv. Za mađarskog premijera Orbana svi savezi su dobri u njegovoj krstaškoj odbrani "predziđa zapadnog hrišćanstva" od "invazije azilanata".

european-parliament-elections

Predstojeći izbori za Evropski parlament mogu dovesti do krupnih promena u politici EU

Posledice neoliberalizma

Sada, uoči evropskih izbora, mnogi se s razlogom plaše da krajnja desnica ne bude ta koja će doći u Evropski parlament u još većem broju nego na prošlim izborima.

Retorika krajnje desnice jeste dvosmislena, često i besmislena. Glavna snaga krajnje desnice je gnev građana protiv socijalne nepravde i nejednakosti koje je izoštrio neolibearlni ekonomski model EU pod načelom "tržište se samo organizuje, država da se ne meša". Taj neoliberalni model je postupno demontirao države, a javnom interesu pretpostavio privatni. Doveo je do privatizacije iz doktrinarnih, a ne ekonomskih razloga čime su, u brojnim slučajevima, građani opljačkani - kao prilikom privatizacija autoputeva i aerodroma, na primer.

Propagandni i lakomisleni optimizam koji sada, uoči izbora, neodgovorno šire ljudi sa platom u institucijama i agencijama EU, pošto okreće glavu od stvarnosti i dubine socijalnih problema, paradoksalno, samo doprinosi ubedljivosti krajnje desnice.

Tradicionalne, velike partije desnog i levog centra, Evropska narodna partija i socijalisti decenijama dominiraju u Evropskom parlamentu. Oni su ti koji odlučuju o izboru predsednika Evropske komisije klasičnim međusobnim dogovorom. Pošto ENP uvek dobije više poslaničkih mesta od socijalista, ona nameće svog kandidata za  Evropsku komisiju, a kandidat socijalista obično dobije bar pola mandata na funkciji predsednika Evropskog parlamenta i druge funkcije u institucijama EU.

Ukoliko bi došlo do velikog prodora krajnje desnice to bi u Evropskom parlamentu izazvalo zemljotres u Evropskoj uniji jer bi uticalo na sastav funkcionera u Evropskoj komisiji i ostalim institucijama EU.

Neke projekcije evropskih agencija za ispitivanje javnog mnenja govore da bi poslanici sa krajnje desnice iz 27 država članica EU posle izbora za Evropski parlament mogli da dobiju i 150 poslaničkih sedišta. Evropski parlament u sledećem sazivu imaće 705 mesta kada Velika Britanija izađe iz EU, odnosno 751 sedište, uključujući britanske poslanike.

Političke posledice izbornih rezultata zavisiće i od toga da li će, posle izbora 26. maja, izabrani poslanici krajnje desnice iz država EU biti spremni da se u Evropskom parlamentu ujedine i formiraju uticajnu političku grupu.

Suspenzija ali ne i isključenje

Ukoliko bi krajnja desnica uspela da oformi jaku grupu u Evropskom parlamentu, pitanje je da li bi onda Evropska narodna partija uspela da nametne svog kandidata za predsednika Evropske komisije. Reč je o Manfredu Veberu, bezličnom bavarskom konzervativcu (CSU), tipičnom provincijalnom karijeristi, poznavaocu kuloarskih kombinacija u EU, koji je uvek menjao retoriku kako mu je lično bilo potrebno.

Ako proceni da je potrebno, Veber će bez ustezanja "preleteti" na stranu Orbana i njegovih istomišljenika. U najnovijoj epizodi ovog političkog serijala, Veber je izjavio da bi dao ostavku na mesto predsednika Evropske komisije ako bi bio izabran, zahvaljujući podršci mađarske partije Fides. Uvređen, Orban je zapretio napuštanjem ENP što bi za ovu političku grupaciju desnog centra značilo 15 sedišta manje u Evropskom parlamentu. Zbog stavova o savezu sa krajnjom desnicom, Orban je uoči evropskih izbora, suspendovan ali ne i isključen iz ENP.

Orban se zalaže za EU suverenih država koja bi se sastojala od "tri Evrope". Kako je objasnio u razgovoru za italijanski dnevnik La stampa, prva Evropa po njemu bi bila Evropa novca - evrozona, druga bi bila Evropa bezbednosti - dakle „Šengen“, dok bi treća bila zajedničko evropsko tržište.

Orban kaže da svako u te „tri Evrope“ ima prava na svoj izbor. Evropa evrozone ide u pravcu političkog ujedinjenja sa čim se Orban ne slaže. "Ono što je važno, to je ostanak u zajedničkom tržištu", kaže on.

Iako se stalno zaklinje u svoju krstašku ideju odbrane Evrope od islama, Orban nije zaneseni idealista. Posle češkog i slovačkog premijera, on iduće nedelje odlazi u Vašington gde će sa predsednikom Trampom razgovarati, između ostalog, o bezbednosti i migracijama itd. Kako prenosi mađarski portal Direkt36, Orban "ne dolazi praznih ruku". On će, kao i njegovi prethodnici iz Češke i Slovačke, potpisati vredne ugovore o kupovini američkog oružja, raketnog sistema i, verovatno, lovačkog aviona F-35.

Sa ovim ređanjem srednjevropskih lidera u Beloj kući podudara se angažovanje bivšeg Trampovog savetnika Stiva Benona u EU pred evropske izbore kako bi organizovao suverenističke snage krajnje desnice. Benon je prošle godine izjavljivao da je Budimpešta idealno sedište za ovakav posao.

Orban ima ambicije da postane vođa evropske ujedinjene desnice, ali te ambicije imaju i mladi austrijski kancelar Kurc, kao i Mateo Salvini, temperamentni ministar unutrašnjih poslova Italije koji voli da citira Musolinija.

Sloga i nesloga

"Oko najvažnijeg se slažemo", izjavio je Salvini na konferenciji za štampu posle susreta sa Orbanom u Budimpešti i slikanja ispred pejzaža sa bodljikavom žicom na mađarskoj granici sa Srbijom. Ipak, razlike između Salvinija i Orbana nisu male.

Dok se Salvini zalaže za solidarnu raspodelu izbeglica među zemljama EU, Orban odbija i pomisao o ulazu migranata na bilo koji način. Za njega je reč o "invaziji" stranaca, nepodobne vere (muslimanske) i nepodobne boje kože. U tim okolnostima Orban je sebe proglasio za branitelja hrišćanstva i, kako je rekao u više navrata, "oko toga nema kompromisa".

Orbanu je idejno daleko bliži austrijski kancelar Sebastijan Kurc koji, takođe, ima ambicije da postane lider nove evropske desnice - otvorene prema krajnjoj desnici. Kurc je prvi evropski lider koji je bez kompleksa sklopio savez sa ultradesnom Liberalnom strankom i imenovao njenog člana Hajnca Štrahea za svog zamenika. Moguće je da Kurc veruje da je najdelotvornija strategija da se krajnje desna stranka, sa nesumnjivim nacističkim korenima njenih osnivača, kontroliše tako što će, kao koalicioni partner, biti uvedena u vlast.

Ako prelistate dnevne novine iz tridesetih godina (na primer Politiku) videćete da je to stara i prašnjava ideja koja se završila ukidanjem demokratije i Drugim svetskim ratom.

Za razliku od Orbana, mladi austrijski kancelar Kurc podržava Manfreda Vebera u njegovoj predizbornoj kampanji, pozajmljujući mu svoj ugled i slavu. U isto vreme, on šalje svog zamenika Štrahea u Budimpeštu kako bi posetio Orbana samo par dana posle Salvinija. Politička dvosmislenost je potpuna.

Kurcova igra na dva šahovska polja najbolje govori o iskušenju kroz koje prolaze tradicionalne evropske buržoaske stranke desnog centra a koje bi moglo da se sažme u pitanje: "kako odoleti iskušenju pristojnog fašizma".

Evropska civilizacija

Da li će se evropske partije desnog centra prepustiti samozavaravanju da se, ulazeći u savez sa krajnjom desnicom neće odreći načela pravne države - te ključne tekovine evropskih revolucija i prosvetiteljstva?

Današnji fašizam ne nosi svoje ime - on je još u fazi pristojnosti i semantičke zabune. On se krije iza uspokojavajućih imena, iza demagoške retorike o zaštiti građana. Definisao je svoje ciljeve ali nije sasvim jasno rekao kako će ih sprovesti.

Hajnc Kristian Štrahe, zamenik austrijskog kancelara i mađarski premijer Viktor Orban izjavili su ovih dana da su se složili oko programa očuvanja bezbednosti, zaštite evropske hrišćanske civilizacije i protiv islamizacije Evrope.

Štrahe je rekao da se nada da će posle izbora moći da se oformi patriotska poslanička grupa u Evropskom parlamentu. Pre nekoliko dana, po povratku iz Budimpešte, Štrahe je napravio "gaf" od kojeg je kancelar Kurc morao da se ogradi. Štrahe je opet govorio o planu za "preseljavanje stanovništva" u smislu planske zamene hrišćanskog, belog stanovništva u Evropi - obojenim muslimanskim stanovništvom.

Iako je Salvini rekao da sa saveznicima s krajnje desnice želi da napravi savez "za Evropu zdravog razuma", nameće se pitanje gde je ovde zdrav razum?

Na severu Evrope, kod Strazbura, odakle izveštavam, ove godine su procvetali bademi. Alzašani, stolećima navikli na oštre zime, već od nekog vremena beru i smokve i bademe - tipično mediternasko voće. U Engleskoj su zasađeni vinogradi.

Zar zdrav razum ne govori da se vegetacija seli sa juga prema severnoj hemisferi i da prema tome tu selidbu neminovno slede kako životinje tako i ljudi jer su povezani kroz lanac ishrane. Na jugu zemljine lopte se širi pustinja čije prve mrlje primećujemo i na teritoriji Italije.

Pored klimatskog otopljavanja, za masovne migracije odgovorni su, naravno, i oni koji organizuju ratove kako bi kontrolisali energetske izvore i industriji oružja obezbedili profite.

Da li je jedini odgovor koji je evropska civilizacija spremna da ponudi na ove izazove - plansko ostavljanje miliona ljudi u nevolji i to u ime "hrišćanskih vrednosti"? Neosporno je da su evropska civilizacija, pa i hrišćanske vrednosti, ugroženi i da treba da se brane - ali od finansijskog talibanizma i tipično fašističke vladavine korporacija. Zanimljivo je da ovo gledište sada zastupaju samo krajnje leve poltičke stranke u EU. Kao da su vrednosti humanizma i humanosti postale oblik političkog radikalizma.

Francuski neoliberalni ekonomista Alen Menk, često ciničan, inače zaštitnik Makrona dok je bio mlad bankar, nedavno je rekao novinarima:

"Ne treba da mislite da su evropski izbori od presudne važnosti, ono što je važno to je kako će reagovati finansijska tržišta".  

Niko, pa ni Alen Menk, nema iluzija kako će finansijka tržišta reagovati ako krajnja desnica, kostimirana u spasioca civilizacije, počne preuređivanje EU. Zna se, finansijska tržišta - reagovaće odlično. Samo populistička diktatura može da ih zaštiti od socijalne pobune i obezbedi trajni opstanak dominacije korporativizma i finanijskih centara u EU.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...