Moskva brani “ruski Suec”

Petar Popović

Rusko vojno utvrđivanje duž Severnog morskog puta smeta Vašingotnu, ali posle Finske, gde se govorilo o Arktiku, i gde je sreo Lavrova, državni sekretar SAD Majk Pompeo putuje u Soči, najverovatnije povodom teme koju su započeli Tramp i Putin. Nema nagoveštaja šta je to
(ilustracija, Ruska vojna baza na Arktiku - Arktička detelina)

Venta Maersk, jedan danski brod za pomorski prevoz kontejnera “s kraja na kraj sveta”, isplovio je avgusta 2018. iz Vladivostoka, na ruskom Dalekom istoku, i za manje od mesec dana doplovio u Bremerhaven, u Nemačkoj (“Maersk вышел Северное море”, infranews.ru).

Vest o prolazu danskog teretnjaka kroz Severno more zvučala je senzacionalno. Prvi put je neka trgovačka lađa doplovila sa istoka na zapad, ploveći vodama koje su zbog naslaga leda do skoro smatrane neprohodnim. Međutim, nisu više. Promenila se klima pa se razmekšava i led prema Severnom polu.

Proizišlo je – Venta Maersk promovisala je novi pomorski put,  dvostruko kraći nego da se pravcem zapad-istok cirkuliše “naokolo”, kroz Suec.

U Vladivostoku, brod je utovario kontejnere sa smrznutom ribom. U luci Pusan, u Južnoj Koreji, pridodao je tovaru kontejnere sa elektronsmom tehnikom – a onda, za svega 18 dana, prevalio distancu Pusan-Kirkenes, na krajnjem severu Norveške (“Контейнеровоз Maersk пришел в Петербург”, interfax.ru). Duž jednog dela trase uz lađu se kao pratnja našao ruski atomski ledolomac.

severnomorski-put-

Severnomorski put povezuje Atlanski i Tihi okean preko severne obale Sibira

Sfera ruskih interesa

Aktiviranje Sevmorputa, kako je prolaz Severnim morem nazvan žargonom ruske štampe, ukazalo se Rusiji kao vitalan resurs.

Tempo otapanja leda na polovima obećava sve lakši plovidbeni prohod. Za svaki slučaj, uz trasu su i ruski ledolomci.

Prvi zbirni transportovani godišnji kargo prevršio je deset miliona tona... Duž trase Barencovo more-Aljaska, u izgledu su iznenada najraznovrsnije ekonomske aktivnosti.

Moskva je požurila da zaštiti taj resurs. Visoki funkcioner vlade Juri Borisov, izjavio je da je teritorija tog dela Arktika “unutar sfere ruskih interesa”. Protivno stanovištu Vašingtona, razume se – pošto SAD zastupaju da su američki interesi globalni.

Imaš koliko odbraniš

Poseduje se ono što se može odbraniti. Tako je od kako traje svet, za države i za pojedince.

Moskva nastoji da potvrdi vlast Rusije unutar sfere ruskih deklarisanih interesa. U pripremi je dokument, i njime će se naložiti da tuđe pomorske jedinice moraju da zahtevaju dozvolu Rusije za prolaz Sevmorputem. Mesec i po dana unapred.

Reč je u onom režimu koji važi i za plovidbu kroz Kerčanski tesnac, iz Crnog mora u Azovsko. Ukrajina je pokušala da to ignoriše i zbio se poznati incident.

Na severu, preduzeta je obnova pojedinih sovjetskih i izgradnja novih vojnih baza (na Novoj zemlji, Zemlji Franca Jozefa, Novosibirskim ostrvima...), zaposednutih jedinicama i borbenim sredstvima prikladnim zaštiti važne zone.

Saglasno komandantu Severne flote, admiralu Nikolaju Evmenovu, “njegove snage ojačane su novim brodovima, podmornicama, avionima i tenkovima T80BVM, specijalno konstruisanim za borbe u Arktiku”.

Bodlje svuda duž puta

Novi raspored je isproban.

Tokom manevara Vastok 2018, “jedna pomorska jedinica isplovila je iz svoje baze na poluostrvu Kola, do Beringovog moreuza i nazad, prvi put uspevši da to bude u okviru jedne navigacione sezone, i sve vreme učestvujući duž puta u vojnim vežbama” (“Russia Claims Total Military Superiority in the Arctic”, jamestown.org ). 

U luci Tiksi (Republika Saha, protegnuta uz More Lapteva), izgrađena je baza protiv-vazdušne odbrane.

Na ostrvu Koteljni, unutar Novosibirskih ostrva, obnovljena je sovjetska vazduhoplovna baza, i stara baza snabdevena je “bastionima” – sasvim novim, “long-rendž” anti-brodskim raketnim sredstvima.

“K300P bastion, naoružan protiv-brodskim oniks P800 raspoređen je na ostrvu Koteljni – doseg mu je 600 kilometara a lociran je u Moru Lapteva, 2.000 kilometara od Aljaske, gde niko nikada ranije nije video ratni brod”, lamentira američki Jurasia dejli monitor.

Priđi pa probaj

“Nije to ničije jezero”, negodovao je admiral Džejms Fogo, komandant pomorskih snaga SAD u Evropi i Africi, s komandom u Napulju, navodi EDM.

Međutim, i američki konstruisana i izdržavana tribina je u nedomici, suočena sa izjavama “ruskih zvaničnika i komentatora, koji se Fogu rugaju, govoreći da SAD ne poseduju opremu i ledolomce za operacije u Arktiku, te je bolje da se (admiral) uzdrži od komentara”. 

“Region postaje vruća zona”, navodi povodom tog američko-ruskog usputnog prepucavanja Džef Apton sa Oksforda, u članku za američki Nešenel interest (“Great Power Problems: Russia Wants Control over the Arctic Region”, nationalinterest.org).

Kontrastno Rusima, vojska SAD tako je rđavo opremljena za polarne misije “da je nagrađena prezirom ruskih vojnih eksperata”, piše autor. “Nema ni jednu jedinu veću bazu severno od arktičkog kruga, ili bilo kakve avione ili ratne brodove koji bi mogli da dejstvuju u takvim uslovima”, piše.

Posada Polarne zvezde, jedinog američkog teškog ledolomca, jedva je prošle godine izbegla nesreću, kada je ledena voda počela da probija u 42 godine staro brodsko korito.

“Neravnopravnost u snagama mogla bi učinitim teškim da američke trupe odgovore na krizu. Ruske snage infiltrirane unutar ekskluzivne ekonomske zone SAD, ili pri demonstraciji moći, mogle bi zateći najveću vojnu silu sveta nespremnom”, upozorava autor u američkom magazinu.

Kineska žudnja za ledom

Glavnina svih ovih i sličnih pojedinosti aktuelizovana je objavljivanjem tokom nedelja pre okupljanja Arktičkog saveta, u ponedeljak u Finskoj.

Savet Arktika  je međuvladin forum osam članica, Sjedinjenih Država, Kanade, Rusije, Finske, Norveške, Danske (predstavnice Grenlanda u isto vreme) i Islanda, u ovom trenutku “rotacionog” predsedavajućeg.

Savet ima i 13 ne-arktičkih država posmatrača, bez prava glasa, ali pojedinih i natprosečnog ekonomskog i vojnog “gabarita”, kao Kina.

Kina je itekako zainteresovana da krene u arktički sneg i led, za svoj račun i vođena svojim interesima, ne mareći za “formalnosti” iz doba pre otvaranja arktičkog pomorskog prolaza.

Lavrov i Pompeo... osmehnuti

U Finskoj, Ameriku je predstavljao potpredsednik Majkl Pompeo, jastreb administracije. Pompeo nemilosrdno kljuje po krizi u Venecueli, zahtevajući nasilnu demisiju vlasti predsednika Nikolasa Madura.

Dolazak Pompea u Rovanijemi bio je prvenstveno u toj funkciji – da se iskoristi “okvir severa” i da Pompeo malo drugačije, u odnosu na razmenu oštrih lopti Moskve i Vašingtona, razgovara s Ministrom Sergejom Lavrovom.

Taj randevu iza zavese uspeo je, javljeno je u ponedeljak uveče. Uostalom, fotografisali su se osmehnuti, obojica.

U utorak je onda objavljeno da Pompeo iduće nedelje čak dolazi u Rusiju, u Soči. Lavrov i Pompeo vratiće u Sočiju na plotnu to što su zajednički skuvali u Finskoj, u ponedeljak. I pokušaće da zakorače i dalje.

Bude li napretka, Pompea bi mogao iduće nedelje da primi i Vladimir Putin.

Zagonetka Tramp i Putin

I to je sada to, što je u ovoj epizodi s ledom severa i sastankom u Finskoj, proizišlo kao glavnije u odnosu na postojani spor koji tinja u severnom ledu.

Reč je o nečem novom između SAD i Rusije, i to novo započeto je, ili se pokušava započeti, telefoniranjem Donalda Trampa u Kremlj, prošle nedelje.

Trampove karte čvrsto su uz grudi. Niko ništa ne objavljuje. Mećutim, uočljiv je i naglo sniženi ton u međusobnom optuživanju. Pretnje Vašingtona Nikolasu Maduru ostale su, nisu povučene, ali ne ponavljaju se već nekoliko dana – što nikako ne znači da se SAD mire s njegovim ostankom na vlasti.

Uz temu Venecuele odjednom je, nekako “u paru”, i tema Ukrajine. Da li je to u nekoj vezi sa pisanjem u novinama, tu i tamo, da bi tri velesile trebalo da pronađu pravilo za suživot? Možda, uz uvažavanje zona prečih interesa bezbednosti u pojasu uz granice? Šta Tramp ima u vidu kada odjednom hvali koristi koje SAD imaju od njegovog razgovora s Kremljom? Nema odgovora. A nema smisla nagađati bez osnova.

Malo neobično, Vašington, pre vremena povlači Obaminog ambasadora u Ukrajini Meri Jovanovič, za vlasti Parošenka. I poslaće drugog izaslanika i američkog konsultanta Ukrajincima kada Volodimir Zelenski preuzme palicu.

Pretnja Vašingtona Kini

A Arktika što se tiče, nije Pompeo propustio da u Finskoj učini to zbog čega je došao. Potpredsednik SAD upozorio je Rusiju i Kinu “da uvažavaju naše interese” na Arktiku, “ili se suoče s posledicama”.

Pompeo je naročito apostrofirao Kinu, kao nepripadajuću klubu, a “već razvija brodske linije” u vodama severa.

A “to je deo veoma poznate šeme”, rekao je. “Peking pokušava da razvije kritičnu infrastrukturu uz kineski novac, kineske kompanije i kineske radnike, i da u nekim slučajevima uspostavi i kinesko bezbednosno prisustvo”, objavila je ruska RT šta je rekao Pompeo o povodu kojim pravda “finsku dnevnicu”. 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...