Makronova prva konferencija za novinare: Prazne reči i nevažna pitanja

Makron je tvrdi da je čuo Francuze.

Na prvoj konferenciji za novinare održanoj u Jelisejskoj palati od kada je izabran  za predsednika, izložio je - u četvrtak 25. aprila - svoj plan da smanji poreze na zarade, da poveća zagarantovani minimum za penzije, da decentralizuje državne službe i reformiše javni servis.

Porezi na zarade biće smanjeni od januara iduće godine za ukupno pet milijardi. Ovo olakšavanje poreskog tereta obuhvatiće 15 miliona domaćinstava.

Obećao je da više neće biti zatvorena nijedna bolnica, mada se poznavaoci stanja u ruralnim zabačenim područjima pitaju da li tamo još uopšte postoje bolnice pošto je sve pozatvarano zbog nerentabilnosti.

Obećao je još jaču podršku borbi protiv klimatskih promena iako vlada podstiče prevoz autobusima, nuklearnu industriju i industriju naoružanja koje najteže zagađuje planetu.

Pariz, 27.04.2019 - demonstracije pokreta "žutih prsluka" u Parizu

Prekinuto poverenje

Ostalo je nejasno kako će i odakle Francuska finansirati promene koje je Makron najavio.

Videvši da se brod ozbiljno zaljuljao od socijalnih protesta, Makron je očigledno bio primoran da preduzme malo jače kozmetičke mere nego što je to učinio u decembru.

Poverenje između predsednika i Francuza je, međutim, prekinuto. Ankete javnog mnjenja posle konferencije za štampu pokazale su da mu 65 odsto građana ne veruje.

Makron je na konferenciji za novinare pokazao da je spreman da razgovara o svemu osim o najbitnijem - a to je poreska nepravda.

"Razmislio je", kaže, i odlučio da ne vrati porez na bogatstvo, ukinut odmah na početku predsedničkog mandata iako je to jedan od glavnih zahteva žutih prsluka.

Ukidajući porez na bogastvo, Makron je iz državne kase poklonio najbogatijima više 3,2  milijarde evra. Ispostavilo se da ovaj novac nije otišao u investicije, kako Makron tvrdi, već uglavnom u poreske rajeve.

Predsednik nije propustio da navede i jedan omiljeni "fejk" argument:  navodno, strani investitori beže ukoliko moraju da plaćaju porez na bogatstvo. Podaci Nacionalnog zavoda za statistiku su jasni - to se nikada nije dogodilo, ovaj porez postojao je decenijama ali nisu zbog njega investitori napuštali Francusku.

Makron je pribegao još jednoj laži iz poreskog repertoara: "građani moraju da znaju da više javnog servisa podrazumeva više poreza"!

Istina je međutim da "žuti prsluci" i građani koji ih podržavaju (skoro pola Francuske) nisu tražili da se smanje porezi već su tražili da se porez i bogatstvo ravnomernije rasporede.

Ovako, porezi su do sada rasli, a javni servis se smanjivao - zatvarane su bolnice i porodilišta, škole, pošte, poreski centri, vozne linije. Čitava seoska područja pretvorena su u društvenu pustinju, a njihovi stanovnici u građane drugog reda jer - nisu rentabilni.

Makron je pred novinarima obećao da više nijedna bolnica neće biti zatvorena, ali je pitanje šta još, posle svega, može da se zatvori. Lekari masovno napuštaju javne bolnice i prelaze u privatni sektor.

Emanuel Makron, predsednik Francuske za vreme konferencije za štampu u Jelisejskoj palati 25. aprila 2019.

Poreska nepravda

Najbogatije banke i korporacije iznesu godišnje iz Francuske 60 do 80 milijardi evra - prema procenama NVO Oksfam za 2017. godinu.

Ovaj novac se odliva legalno, preko pravničkih podešavanja koje nijedna vlada nije htela da spreči. Umesto u poreskoj kasi, desetine milijardi korporacija i banaka stečenih u Francuskoj završavaju na računima u Luksembrgu, Holandiji, Belgiji itd.

Ostaje nejasno da li predsednik Makron i njegova administracija zaista ne vide ili prosto neće da vide da je u radikalnoj poreskoj nepravdi ključni uzrok socijalnog nezadovoljstva i da se revolt neće ugasiti dok zaista ne reše ovo pitanje. Ne zato što je neko politički zagrižen da istera svoje, već zato što ljudi ne mogu ni fizički, ni mentalno da izdrže toliki nivo eksploatacije.

Kakva disproporcija vlada u raspodeli bogatstva dovoljno govori podatak da je 40 najvećih korporacija kotiranih na pariskoj berzi zaradilo prošle godine 92 milijarde evra, što je decenijski rekord. Od toga je 67 odsto otišlo za isplatu dividendi, a samo 5,3 u plate zaposlenih. Istovremeno, da bi profiti bili još veći, otpušteno je s posla u ovim korporacijama ukupno 15 hiljada ljudi. 

Francuski predsednik se pred novinarima ponašao kao da nije prvo, došavši na vlast, snizio najniže penzije i nije realno snizio kupovnu moć mase zaposlenih građana, podižući cene goriva, ukidajući bogatima porez na solidarnost itd.

Posle svega, Makron se na ovoj konferenciji za novinare bez ikakvog moralnog problema kostimirao u Majku Terezu koja povećava najniže penzije dok u stvari vraća na staro penzije koje je prethodno snizio. Pri tom ne vraća penzionerima ono što im je prethodno oduzeo!

Novinarska pitanja

Nije, međutim, samo predsednik ostavio po strani suštinsko pitanje poreske nepravde. Još gore je što su to učinili i novinari koji su dobili mogućnost da postave pitanja - uglavnom zaposleni u "velikim" privatnim medijima čiju su vlasnici milijarderi. Njihova radoznalost ograničila se na politički podobna pitanja tipa: "Vaša popularnost je pala, kako se osećate zbog toga ?" .

Ništa o brutalnoj policijskoj represiji zbog koje Francusku opominju čak i UN, Savet Evrope, Evropski parlament, nevladine organizacije. Ništa o zakonu koji omogućava preventivna hapšenja tretirajući sve građane  kao huligane.

Ništa o saopštenju policijskog sindikata koji kaže da je policija dobila naređenje da propušta razbijače pre nego što su ovi napravili haos u Parizu.

Ništa o strašnom bilansu policiijske represije socijalnih protesta "žutih prsluka: 4000 povređenih, od čega su zbog upotrebe granata od kaučuka napunjenih TNT eksplozivom - 25 učenika protesta izgubila oko, a osam njih ruke. 

Ništa o hapšenju takozvanih "uličnih" novinara iz nekontrolisanih internet - medija koji služe na čast profesiji.

Isto tako - ništa o poreskoj nepravdi. Ne slučajno. Poreska nepravda glavna tekovina desne neoliberalne revolucije u EU. Njome je uspostavljen poredak pred-revolucionarnog tipa u kome manjina ima prava i privilegije da, između ostalog, ne plaća porez.

Ovaj ekonomsko-politički sistem ozvaničen je u EU kroz Ugovor iz Mastrihta (1992) i Ugovor iz Lisabona (2007). Ovi ugovori su nametnuti uprkos tome što su neke zemlje, poput Francuske i Holandije, na referendumima 2005. godine odbile da ih podrže.

Desna revolucija

Jedna od važnih karika desne revolucije u EU su pravila o finansiranju političkih stranaka.

Za razliku od SAD, u EU su donacije političkim strankama ograničene zakonom. Za uspon neoliberalne desnice u EU važno je bilo pravilo da se donatori oslobađaju poreza za sume koje daruju. U Francuskoj su oslobođeni u visini od 66 odsto.

Francuska ekonomistkinja i univerzitetska profesorka Žilia Kaže (Julia Cagé) u svojoj knjizi "Cena demokratije" pokazuje da u EU bogati pojedinci veoma često daju donacije političkim strankama, dok ostali građani to čine retko.

"Ako spadate u 10 odsto najbogatijih Francuza, to znači da ste, darivajući političku stranku sa sedam i po hiljada evra, zapravo dali samo dve i po hiljade evra. Pet hiljada su u suštini donirali ostali građani iako to nisu nameravali da učine", analizira Kaže, ocenjujući da je ovaj mehanizam "skandalozan".

Izborni rezultati u poslednjih četvrt veka daju joj za pravo - pokazalo se da su uvek pobeđivali oni koji su imali najveći izborni budžet.

"Onaj ko je Makronovoj stranci "U pokretu" donirao sedam i po hiljada evra napravio je dobar posao. Prvo mu je pet hiljada evra odbijeno od poreza. Zatim, kada je Makron došao na vlast ukinuo je porez na bogatstvo tako da se donatoru uveliko isplatilo onih dve i po hiljade evra koje je realno dao u početku", zaključuje ona.

Analiza Žilijet Kaže dobro izoštrava mehanizam desne revolucije i privatziacije države. Da biste došli na vlast treba da imate budžet. Pošto su donatori uglavnom iz redova bogatih - desne partije dobijaju donacije i dolaze na vlast. Makronova stranka formirana samo par meseci pre održavanja izbora 2017. godine, imala je tako 4,9 miliona evra u budžetu.

Kada zatim dođe na vlast, predsednik služi pre svega donatorima iako oni čine manje od 10 odsto stanovništva. Makron je ilustracija ovog pravila.

Teško prepoznati Francusku

Najnovija studija Fondacije Žan Žores, pokazuje da je Makronova reforma poreske politike iz državnog budžeta "odlila" 4,5 milijardi evra, uglavnom u korist 400 hiljada najbogatijih domaćinstava". Od toga 1,27 milijardi evra "prelilo" se u korist najbogatijih među bogatima koji "predstavljaju 0,01 odsto ukupnog stanovnisstva". Drugim rečima, kaže studija, svako od domaćinstava koje se nalazi među jedan posto najbogatijih imalo je godišnje 10 hiljada evra više u budžetu. "Reč je o najvećem snižavanju poreza u istoriji Francuske", zaključak je studije.

Uprkos fasadi, reč je o radikalnoj - revolucionarnoj desnoj vlasti koja progresivno sužava demokratiju pod izgovorom da je brani. Zato su sve slabije nade da će Makron biti taj koji će zaustaviti destruktivni učinak neoliberalne mašinerije na francusko društvo i državu.

I sâm je, uostalom, rekao da smatra da ne samo nije grešio do sada, već da ono što naziva "reformama" treba intenzivirati.

Učiniće to po svaku cenu. Da nijedna cena nije previsoka najbolje ilustruju scene snimljene u petak uveče u gradu Kambre na severu Francuske: policija je na grupu "žutih prsluka" izvela pse obučene za napad kako je prethodno i najavio ugledni satirični list "Okovani patak". Psi su imali korpe na njuškama. "Okovani patak", koji nikada za sto godina nije izgubio sudski proces, navodi da je prefekt Pariza dao instrukciju za upotrebu pasa uz napomenu da se korpe psima skinu - ako bude potrebno.

Kako je sve ovo moguće ?

Novinar Didier Maisto napisao je na svom tviter nalogu reči koje dobro sažimaju atmosferu u Francuskoj:

"Bilo da je reč o žutim prslucima ili ne, kada vidim atmosferu, gledajući samo slike, granate s kaučukom, pse bez korpi na njuškama, lažne naloge (na društvenim mrežama), aferu Benala, komentatore i intelektualce koji traže više represije, teško mi je da prepoznam moju zemlju".