IZMEĐU STEČAJA I REFORMI

„Krizu evra držimo pod kontrolom“, poruka je nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Ova ocena u sebi ima više političku nego ekonomsku težinu i nadanje da se evrozona spase, makar i ne u celini, ali da ona bude centar nemačko-francuskih ekonomskih interesa. Izveštaji na svetskim berzma ukazuju na “blagi” uspon Volstrita i pad akcija u Evropi zbog neodlučnosti nemačko - francuske politike oko odobravanja pomoći Grčkoj, dok sa privatnim kreditorima ne postigne dogovor o otpisu duga.


Brokeri juče na Njujorškoj berzi (New York Stock Exchange)

Zahtevi prema Grčkoj su jasni i teški: smanjivanje penzija i oštrije reforme u poreskom sistemu i pravosuđu. Merkelova i Sarkozi zatražiće da se otpiše 60 odsto grčkog duga, u odnosu na do sada dogovorenih 50 odsto. Od Grčke se traži dogovor sa bankama o zameni obveznica. Po pisanju magazina Der Spiegel, za grčku sada postoji tri opcije a to su da “Grčka mora još više štedeti, privatne banke moraju se još više uključiti u proces otpisa dugova ili EU mora izdvojiti još više novca za pomoć”.


Merkel - Sarkozi

Papademos – reformator ili stečajni upravnik?

Premijer prelazne vlade sa ograničenim mandatom i dometom, Lukas Papadmeos može biti pravi reformator grčke ekonomije ili zvanični stečajni upravnik Grčke do kraja marta. Papademosu su očigledno “vezane ruke” zbog jakog uticaja dve ključne partije - PASOK i Nove demorkatije – u nametanju njihovih političkih poteza i mera. Posebno se to odnosi na vlastoljubovost PASOK-a i koristoljublje Nove dmeokratije u grčkoj krizi. Cenu, naravno, plaćaju gradjani Grčke.

Premijer Papademos se nada podršci MMF i EU. Ako to uspe, onda bio mogao da bude vanstrančki premijer, nezavisno od PASOK ili Nove demokratije. Njega bi sam grčki narod ali i EU “postavili” za premijera.


Susret nemačke kancelarke i direktorke Međunarodnog monetarnog
fonda (MMF) juče u Berlinu: Angela Merkel, Christine Lagarde

Druga opcija je da Papademos bude “stečajni upravnik” Grčke i da se na njega svali krivica u ime dve vladajuće partije.

Papademos treba da privoli i privatne banke na otpis dugova što je sada teška misija. Papademos zavisi od ministara koji su iz redova stare političke garde, te od zastarelog državnog aparata. Upravo za taj aparat je organizacija OECD proteklog meseca ocenila da je "nesposoban za reforme". Kako onda pomoći Grčkoj da opstane u evrozoni sa takvom oligarhijom i brokratijom?


Ministar odbrane Izraela Ehud Barak i premijer Grčke Lukas Papademos (levo) 
tokom jučerašnjeg susreta u Atini

Iznajmljivanje Akropolja?

Tokom 2010. i 2011. godine iz pojedinh nemačkih i drugih medija unutar EU pojavljivali su se stavovi da Grčka u ime svojih dugova treba da prodaje nacionalne resurse, ostva ili kulturno nasledje, misleći na Akropolj - simbol nacionalnog postojanja Grčke.

Bivši zamenik ministra zdravlja Grčke, Gerasimos Jakumatos predložio je smelu i “praktičnu inicijativu”, da Grčka da pod zakup Akropolj i ostala arheološka nalazišta u okviru borbe protiv dužničke krize koja može da dovede do bakrota države. Po njemu, grčko kulturno i istorijsko nasledje treba dati u zakup, odnosno prihvatiti privremno gubljenje grčkog suvereniteta nad kulturnim dobrima da bi se sačuvala kulturna baština od propadanja, ali i da ostane dostupna stranim turistima. Grčka od turizma ostvaruje oko 18 odsto društvenog proizvoda.

Građani su oštro kritikovali izjavu Jakumatosa i njegov predlog okvalifikovali kao šokantan.

Anarhističke akcije

Grčku radio stanicu Fleš (http://www.flash.gr) okupirala je grupa anarhista, preuzevši studio u Atini odakle se emituju poruke podrške ekstremnim političkim ali i terorističkim grupacijama, posebno Revolucionarnoj, koja je januara 2007. godine ispalila protivtenkovsku raketu iz ručnog bacača na američku ambasadu u Atini. Opsadu ove radio stanice izvelo je 30 anarhista. Radio stanica sada emituje “redovni“ program, uz povremeneo slanje ekstremnih poruka „po narudžbini”. Ovo je samo početak jednog teškog perioda po grčku demokratiju i ekonomiju gde će anarhizam i ekstremizam biti u porastu zajedno sa organizovanim kriminalom.

Posebno će radikalizam svih boja biti aktivan ukoliko se primene vladine mere koje ponižavaju socijalno i nacionalno dostojanstvo. Jedna od tih mera je i najava da bi pedofili kao i egzibicionisti i kleptomani mogli dobijati novčanu pomoć do 35 odsto od prosečne plate, dok će dijabetičari dobijati samo 10 odsto. Ljudi sa presađenim srcem dobijaće 80 odsto od prosečne plate. Po oceni lidera NCDP Janisa Vardakastanisa, koji je slep, predložene mere su neshvatljive.

”Mislim da se radi o nekoj velikoj greški. Ministarstvo treba da ima drugačiju politiku o onome što se smatra osobama sa posebnim potrebama”, rekao je Vardakastanis.