IZBORI I TRGOVINA

Potpisavši sporazum o gasovodu s Rusima, Bugari su otklonili Srbiji još jednu prepreku na putu da postane tranzitna zemlja “plavog energenta”. Direktor Gazproma Aleksej Miler je, pored toga, ustvrdio: "Blizu smo konačnog dogovora. Pregovori sa Beogradom oko prodaje NIS-a uskoro će biti završeni. Nacrt međuvladinog dogovora je pripremljen.”

Sporazum pre drugog kruga glasanja

Formalno je, dakle, ostalo samo da Srbija Rusima kaže “da”. Ali, pre nego što se to desi Srbija mora da izabere predsednika. Teško je reći hoće li ga izabrati u prvom krugu ali tenzija o potencijalnom uspehu radikalskog predstavnika Tomislava Nikolića, u odnosu na lidera DS Borisa Tadića, kao da je međudržavnom sporazumu s Rusima dala novu dimenziju. Uostalom, kada se radna grupa za sporazum s Rusima sastane, novi predsednik će “biti na vidiku”. I trebaće mu podrška DSS. Čini se da sad Demokrate, zbog kojih se radna grupa za međudržavni sporazum nije sastala minule nedelje, "tvrde pazar" za podršku Tadiću u drugom krugu, pa glasno najavljuju da će već naredne sedmice sesti da se dogovore.

Ministar bez portfelja Dragan Đilas pokušava DS-u da zbog pristanka “spasi čast” i da istovremeno digne cenu udavači (NIS-u) pa, poput provodadžike iz prošlog veka, konstatuje da bi bilo dobro da se za međudržavni sporazum odluka donese konsezusom svih stranaka koje su u Vladi. To znači da bi svoj pristanak morao da da i lider G17 plus Mlađan Dinkić, ministar koji se naviše protivio prodaji NIS-a bez tendera.

Činjenica je, takođe, da Miler u svojim nagoveštajima sporazuma sa Srbijom, akcenat stavlja na NIS a ne na trasu “Južnog toka”. Ispada da je Gazpromu NIS važniji od gasovoda. To je, bar na prvi pogled, nelogično ali ne treba zaboraviti da je u nekoliko navrata do sada iz Moskve stizalo tumačenje da im je NIS bitan. Gazprom je, uostalom, svoju poziciju dominantnog igrača u sferi gasne privrede već dokazao, ne samo na Balkanu već u celoj Evropi.

Austrijanci, Madjari, Grci i sad - Rusi

Kod naftnog sektora stvari su bitno drugačije. Na Balkanu se za primat takmiče austrijski OMV i mađarski MOL. OMV je letos, u više navrata, pokušao da dokaže svoju dominaciju, između ostalog i najavom preuzimanja određenog procenta mađarske kompanije. Istovremeno se dogovorio s grčkim Helenik Petrolom da zajednički učestvuju na tenderu za NIS. I dok se MOL očajnički i dalje brani od Austrijanaca, iz Grčke su - svesni da im nema daljeg napredovanja na sever kad Rusi kupe NIS - rešili da se udruže sa OMV-om.

Pitanje je, međutim, koliko će ove kombinatorike vredeti kad Gazprom kupi NIS. Jer, ova ruska firma je, planirajući svoje bavljenje naftom na Balkanu, odlučila da joj središte delovanja bude NIS sa svojim rafinerijama. Ako srpski pregovarači uspeju da, poput bugarskih, izdejstvuju učešće u zajedničkim firmama na fifti-fifti i budu uspešni u nastojanjima da Rusi poboljšaju ponudu, ne treba sumnjati u to da će Srbija postati središte naftnog biznisa Gazproma. To će, naime, morati da prihvati i ministar Dinkić.

Na kraju će biti sloge 

Ako NIS u novi brak kao miraz donese i Petrohemiju, stećiće se svi uslovi da bude regionalni lider u plasmanu derivata i petrohemijskih proizvoda. Samoj Petrohemiji potreban je i gas, ne samo kao energent već i kao sirovina. U međudržavnom sporazumu Gazprom je najavio i izgradnju termoelektrana koje će umesto uglja trošiti gas. Manje - više se mogu naslutiti i lokacije: jedna u Novom Sadu a druga kraj Niša. Ovu nišku je još pre neku godinu sa Smiljkom Kostićem, gradonačelnikom grada na Nišavi najavljivao turski partner Gazproma Ali Šen. Sad ju je u predizbornim govorima ponovo pominjao i lider nove Srbije Velimir ilić. Gasnu elektranu u Novom Sadu su sa Majom Gojković, gradonačelnicom glavnog grada Vojvodine i tada visoko kotiranim članom Srpske radikalne stranke, najavili Rusi. Mada je Maja u međuvremenu “otišla u zapećak” u svojoj partiji, bez sumnje, radikali se neće odreći braće Rusa, čak i ako DSS u drugom krugu podrži Borisa Tadića a ne Tomu Nikolića.

Sve skupa, reklo bi se da je vrlo lako ispoštovati Đilasov zahtev, da Vlada konsenzusom prihvati međudržavni energetski sporazum sa Rusijom. I dalje, doduše, odjekuju u pojedinim javnim nastupima izjave kako je ruska ponuda "ponižavajuća" i slično, što samo pokazuje da zastupnicima takvih stavova još niko nije rekao da su se šefovi dogovorili…