Kako je Makron postao autokrata: Građane prebiti kad zasluže!

Ženevjev Lgej, portparol levičarskog, antikapitalističkog udruženja ATTAC, stara 73 godine, teško je povređena prošle subote za vreme demonstracija "žutih prsluka" u Nici - gradu na jugu Francuske koji je zabranio održavanje prostesta.

Već je okupljanje bilo dovoljno da policija žestoko interveniše. Na društvenim mrežama i dalje kruže snimci na kojima se vidi Ženevjev Lgej, sa sedom kosom, u lokvu krvi, a iznad nje policajci u oklopima.

Naređenje je naređenje. Iako je Ženevjev Lgej bila sa grupom koja je mirno protestovala, policajci u oklopima tukli su ih sve od reda.

Nica, 23. marta 2019. - Ženevjev Lgej pod nogama policajaca

Ministar policije - zadovoljan

Uprkos ovakvim nemilim scenama, prošle subote uveče ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner slavodobitno je ocenio:

"Evo kako sve dobro prođe kada se poštuju naređenja koja izdam".

Pre toga ministar je skoro izgubio fotelju jer je sindikat policajaca tvrdio da su na prethodnim demonstracijama razbijači propuštani da pale i razaraju po Parizu zato što niko nije izdao naređenje da budu zaustavljeni.

Da bi izbegla priču o svojoj odgovornosti vlada je najavila drakonske mere: ukidanje prava na demonstracije u pojedinim gradovima (kao Nica) ili u pojedinim zonama većih gradova, intervenciju policije na najmanji znak okupljanja, uvođenje policijskog časa (Rube) i izvođenje vojske ispred Jelisejske palate i drugih institucija uz najavu da će vojnici pucati ako budu napadnuti.

I tako, u skladu sa "novim merama" i sa naređenjem koje je ovog puta policija dobila, Ženvjev Lgej i još neki "seniori" završili su u bolnici sa teškim povredama.

Makron se obraća naciji sa najlepšim željama za budućnost 31. decembra 2018.

Predsednik savetuje

Da bi odgovorio na kritike, koje nisu jenjavale, oglasio se i sâm predsednik Makron. Našao je za shodno da povređenoj gospođi poželi brzi oporavak.

"Želim joj da se što pre oporavi i da se ponaša mudrije", rekao je. "Oni koji su krhki, koje neko lako može da gurne, ne treba da idu na zabranejna mesta i da se nađu u takvim situacijama", posavetovao je predsednik gospođu Lgej koja nije mogla da ga čuje jer je dospela u komu.

Drugim rečima, predsednik je rekao: "Tako vam i treba. Dobili ste šta ste tražili".

Ovo nije prvi put da Makron pokazuje odsustvo bilo kakvog saosećanja. Prošle godine izazvao je buru negodovanja kada je u sponatnom razgovoru sa novinarima rekao da na železničkim stanicama možemo da sretnemo  razne ljude "one koji su uspeli i one koji su NIŠTA".

U drugoj prilici, kada se rukovao sa narodom, jedan mladić mu je rekao: "Gospodine predsedniče nije lako, ne mogu da nađem stalni posao", Makron se nasmejao:

"Pa kako ne možete, dovoljno je da pređete ulicu i pitate u, recimo, ovom restoranu preko puta".

Sedmogodišnjaka koji mu je sponatno prišao, oslovljavajući ga sa  „Mani“ (deminutiv od Emanuel) hladno je ukorio pred kamerama: "Ja sam za tebe gospodin predsednik".

Čak je i NVO Amnesti internešenel u novembru prošle godine  kritikovala njegovo odbijanje da bar jednom izrazi žaljenje zbog skoro dve hiljade povređenih građana u "žutim prslucima" od kojih je njih 20 obogaljeno policijskim granatama od kaučuka. Dvoje je poginulo. Amnesti internešenel u svom izveštaju izražava zabrinutost jer predsednik pominje samo žrtve u policijskim redovima.

Normalan ili ne ?

Na društvenim mrežama sve veći je broj onih koji se pitaju da li je osoba koja je u toj meri nesposobna za saosećanje, kao predsednik Makron, uopšte "normalna osoba".

Jedno je sigurno, Makron je upravio francuski državni brod ka uspostavljanju autokratije - ličnog režima koji služi njemu i uskom krugu milijardera u savezu sa bankama i krupnom industrijom. Deluje kao da ništa više ne može da ga zaustavi. Na kritike, kao one iz Saveta za ljudska prava UN povodom policijskog nasilja, odgovara s prezirom, ako ih uopšte i udostoji odgovora.

Policijska, a od prošle subote i vojna sila, pokrenute su protiv "žutih prsluka" kojima su do sada pripisivana sva postojeća poznata zla. Prvo su u novembru prošle godine bili potcenjeni, zatim ih su ih ministri nazivali nacistima, onda krajnjom desnicom, pa krajnjom levicom, potom antisemitima i konačno pobunjenicima koji rade na rušenju poretka.  

U međuvremenu, parlamentarna većina iz Makronove stranke poslušno je izglasala zakon "protiv razbijača" koji omogućava preventivna hapšenja - daje ovlašćenja administrativnoj vlasti da građane lišava slobode na osnovu procene bez naloga pravosuđa.

Oni koji se još usude da demonstriraju, rizikuju da plate kazne od više stotina evra, da dospeju u zatvor ili u kućni pritvor, da ih policija prebije, da ih obogalji grantama od kaučuka. Kvalitete ovog policijskog oružja hvali ministar unutrašnjih poslova uprkos činjenici da je zbog njihovog dejstva  20, uglavnom mlađih ljudi ostalo bez oka.

Vlada i predsednik ravnodušno su prećutali smrt osamdesetogodišnjeg Viktora Zinaeba  u Marseju. Ovaj penzioner preminuo je od povreda zadobijenih kada je u njegov stan upala policijska granata sa suzavcem.

Kao da se Francuska vratila u početni period kapitalizma, ili u vreme srednjovekovnih pobuna seljaka protiv feudalaca. Bilo kakvi pregovori su isključeni sa onima koji traže hleba. Jedini odgovor na socijalne proteste je sila i politika policijske represije. Ako i to nije dovoljno - zapretiti vojskom. Zna se ko je jači.

Politička pustoš

Kako objasniti ovakav razvoj događaja?

U toku kampanje za predsedničke izbore održane u proleće 2017, bili smo svedoci urušavanja tradicionalnog političkog pejzaža. Desni je potonuo zbog korupcionaških skandala i izneveravanja nacionalnog identiteta i suvereniteta u ime pripadnosti EU. Levi centar doslovno je zbrisan zbog izneveravanja ideala socijaldemokratije u ime obavezujuće politike neoliberalne "tržišne ekonomije" EU.

Posle izbora u proleće 2017, jedna od prvih odluka parlamenta bila je da predsedniku potvrdi vanredna ovlašćenja da zakone promoviše dekretom. Promovišući novi zakon o radu Makron je zapravo slomio moć sindikata. Tako su eliminisani ključni posrednici između građana i države: tradiconalne umerene političke partije - pre izbora i sindikati - posle izbora.

Makron je ostao sam sa narodom koji je u "žutim prslucima" izašao je na ulice već 17. novembra 2018. U decembru "žuti" su spektakularno provalili u dvorište predsedničke palate bez većeg nasilja.

Povod za izlazak "žutih prsluka" na ulicu  bilo je novo povećanje cene goriva. Poziv za proteste uputila je jedna žena, psiholog po zanimanju, preko Fejsbuka i masa se pokrenula.

Svi su bili iznenađeni. Kada sada unazad pogledamo genezu događaja – sve, međutim, deluje logično.

Makronovom autoritarnom, neomonarhističkom mentalitetu na ruku je  išla činjenica da je u Francuskoj od 1958. godine uspostavljen izrazito predsednički sistem. Predsednik Degol uspostavio je tada Petu Republiku. Njegova glavna briga bio je povratak političke stabilnosti u Francusku i okončanje neprestanih međustranačkih trvenja i sporova. 

Ovaj sistem daje nesrazmerno veliku moć pobedničkoj partiji na parlamentarnim izborima. Tako, na primer, krajnje desni Nacionalni front ima samo osam od 577 sedišta iako je dobio glasove 6,29 odsto upisanih birača u prvom krugu. Makronov pokret "U pokretu" dobio čak 306 sedišta iako je imao podršku svega 13,44 odsto upisanih birača.

Emanuel Makron, predsednik na zajedničkoj sednici oba doma francuskog parlamenta

Monarhistički stil

Makron je, dakle, postao šef države u kojoj je njegova stranka imala većinu poslaničkih mesta, a opozicija bila razjedinjena. U medijima je imao podršku koja je sve više ličila na propagandnu mašineriju. To objašnjava činjenica da deset milijardera, bliskih Makronu, poseduju 90 odsto dnevnih listova. Takođe, dve trećine elektronskih medija je u njihovim rukama.

Uz to on nikada nije krio monarhističke sklonosti. Pre izbora je, na primer, pisao da ulogu "odsutnog" u francuskoj politici "ima figura kralja" čiju smrt, po njegovom mišljenju "narod u suštini nije hteo".

U skladu sa tim Makron i njegova supruga ne skrivaju sklonost ka luksuzu dok od građana istovremeno traže da podnesu politiku štednje. Tako su za Jelisejsku palatu poručeni tanjiri u vrednosti od pola miliona evra! Dodajte još 300 hiljada evra za zamenu tepiha koji nisu bili stari ali je predsednički par smatrao da su u zastarelom stilu. Predsednik ponekad upotrebljava avion da bi prešao samo 110 kilometara.

Ma koliko to izgledalo neverovatno, s obzirom da je Francuska "otadžbina" moderne demokratije i prve buržoaske revolucije, uspostavljanje autoritarnog režima je u toku.

To se događa po salama-principu, što znači - postepeno. Ne ukida se demokratija ođednom već joj se progresivno odseca deo po deo. Ironijom istorije to se sve čini u ime demokratije.

Emanuel Makron sa suprugom Brižitom

Sterilna propaganda

Ovaj antirepublikanski stil proizilazi iz neoliberalne ideologije predsednika Makrona po načelu bogata manjina treba da vlada, ostali manje - više da robuju. Neoliberalna ideologija predsednika Makrona u konkretnom životu Francuza prepoznaje se preko ključnih novina koje je uveo nazvavši ih "reforma".

Prvo je smanjio poreze za najbogatije pojedince i preduzeća. Oslabio je mehanizame solidarne pomoći. Ukinuo je solidrani porez za najimućnije da bi, navodno, ohrabrio investitore. Državne statistike potpuno su demantovale ovo obrazloženje. Smanjio je pomoć za stanarinu za najsiromašnije građane, snižene su najniže penzije kao i pomoć udruženjima koja otvaraju "solidarna" radna mesta.

Rezultat: poresko opetrećenje manje je za kapital, a veće za zaposlene.

Makronove poruke da je Francuskoj sada potrebno što više mladih ljudi koji će postati milioneri, da je nejednakost stimulativna za razvoj ekonomije - zapravo su sterilna propagandna priča. Ova radikalna ideologija materijalističkog fanatzima i finansijske moći ne može da pruži odgovor na tri ključna pitanja današnjeg kapitalizma.

Prvo pitanje bez odgovora je: kako rešiti krizu čovekove okoline bez nanošenja gubitaka industrijskom i finansijskom sistemu koji traže dobit na kratak rok.

Drugo: kako rešiti pitanje smanjenja sirovinskih i energetskih izvora ako želimo da održimo nastavak ekonomskog rasta. Beskrajni ekonomski rast u konačnom svetu! Ovaj utopijski paradoks  je ključni imperativ neoliberalizma.

Treće: kako organizovati pravedniju raspodelu bogatstva kako bi se amortizovali socijalni potresi i postiglo skladnije i naročito humanije funkcionisanje društva.

Predsednik Makron i njegov groteskni neo-monarhizam zapravo je tipični izdanak neoliberalne ideologije tržišta koje se "samo organizuje" koju kao obavezu članica EU propisuje Lisabonski ugovor.

Makronova lična "nenormalnost", o kojoj se ovih dana govori, zapravo je normalna posledica neoliberalnog sistema koji je poništio sve vrednosti u ime autoritarne vladavine jedne jedine - tržišne vrednosti.

Logično je da takav sistem iznedri takvog lidera.