Opasan korak francuskog predsednika: Makron izvodi vojsku protiv "žutih prsluka"

Francuska vlada najavila je da će sledeće subote, prilikom redovnih demonstracija žutih prsluka - angažovati vojsku. Vojne jedinice, koje učestvuju u antiterorističkoj operaciji "Stražar“, obezbeđivaće glavne državne intitucije, pre svega Jelisejsku palatu.

Vest o mešanju vojske u rešavanje problema socijalnih protesta izazvala je veliku polemiku pa i strah u Francuskoj.

Manji deo Francuza podržava "uvođenje reda" i "čvrste ruke" da bi haos prestao. Dugi, brojniji, podozrevaju da je reč o nastavljanju ukidanja demokratije "sa čim smo već daleko odmakli" kako reče jedan francuski poslanik.

Dok je na početku protiv demonstranata primenjivala mere predviđene za borbu protiv huligana, francuska vlada sada, dakle, najavljuje mere predviđene za borbu protiv terorista.

Svi se još sećaju kada su decembru razbijači došli pred ulaz u Jelisejsku palatu, otvorili na silu kapiju i ušli u dvorište. Policja je reagovala i sve se dobro završilo.

Sad se, međutim, nameće pitanje: šta bi bilo da je tog dana vojska obezbeđivala ulaz u Jelisejsku palatu kako će to biti slučaj iduće subote? Niko ne može da isključi da ne bi bilo mrtvih.

Francuski ministar policije Kristof Kastaner

Neuki i ambicozni

Predsednik Makron i francuska vlada, sada pokazuju šta se dešava kada državnim brodom upravljaju kormilari koji su u isto vreme  neuki i ambiciozni.

Reagujući na socijalne proteste isključivo praznom pričom i skandalima svih vrsta, oni sve očiglednije vode zemlju u haos.

Predsednik Makron i vlada nemaju nameru da izađu u susret socijalnim zahtevima. Uostalom, kada bi to i učinili (a ne pada im na pamet) oni bi postupili suprotno direktivama Evropske komisije kojih se doslovno pridržavaju. Te mere podrzumevaju: snižavanje najnižih penzija i nadoknada za invalide u ime štednje, kao i vođenje poreske politike koja omogućava da velike korporacije iz zemlje legalno iznesu oko 100 milijardi evra godišnje, zahvaljujući pravničkim podešavanjima itd.

Da bi dobili izgovor za zabranu socijalnih protesta njima je, paradoksalno, u interesu da ekstremisti, vrlo dobro poznati policiji, budu pomešani sa žutim prslucima. To se i dogodilo prošle subote. Prema informacijama policijskog sindikata, razbijači su pušteni da slobodno prođu, došlo je do haosa, pa je predsednik Makron zatim mogao da izjavi: "Svi oni koji su posmatrali nasilje (paljevinu i razbijanje) predstavljaju saučesnike".

Zbog čega "svi"? - pitaju se građani. Zato što na ovaj način Makron, bar na rečima, ukida "žute prsluke" čije ime nikada nije hteo da izgovori i sve podvodi pod kategoriju "razbijači".

Reči, međutim, nisu dovoljne da bi se rešila kriza u Francuskoj i ponovo uspostavilo poverenje između građana i valdajuće administracije. Ovo tim pre što je predsednik Makron, u vreme kada je Pariz prošle subote goreo, bio na vikend-skijanju u Pirenejima. Na društvenim mrežama sustizale su se slike Jelisejskih polja u plamenu i dimu i - Makrona na žičari sa svojom suprugom Brižit sa snežnim vrhovima u pozadini.

Predsednikov prijatelj Kristof Kastaner, ministar unutrašnjih poslova, nekadašnji igrač pokera, u mladosti, po sopstvenim rečima, blizak mafijaškim krugovima na jugu zemlje, bio je istina u Parizu. To mu, izgleda, nije pomoglo da bi bio u toku događaja. Kako je ispričao novinarima, on je tek od policajaca na ulici - navodno - saznao da nisu dobili naređenje da "reaguju" i morali su zato da propuste razbijače da do dođu Jelisejskih polja.

Francuska vojska, antiteroristička jedinica, angažovana je da sutra, tokom proteesta "žutih prsluka" - zaštiti Pariz

"Čaša je prelivena"

Mnogi su zatražili ministrovu ostavku, tim pre što je prethodne subote "zaglavio" u diskoteci blizu ministarstva, "đuskajući" u galantnom društvu profesionalne dame dok ga okolina snima telefonima i sve to prenose društvene mreže.

Kastaner se, međutim, ne dâ tek tako pomeriti iz ministarske fotelje. Uz premijera Filipa, proglasio je da je "čaša prelivena" i smenio je šefa pariske prefekture. Tvrdi da je on dao uputstva za akciju protiv "crnog bloka" i razbijača, ali da ih prefektura nije sprovela.

Najavio je ponovnu upotrebu granata od kaučuka zbog koje su Francusku kritikovali NVO, Amnesti Internešenel, Savet Evrope, Evropski parlament i Savet za ljudska prava UN.

I to nije sve ! Policija će dobiti ovlaštenja da ide "u direktni kontakt" sa demonstrantima dok će vojska obezbeđivati najvažnije institucije. U prevodu, čim se primeti okupljanje - policija će krenuti silom.

Alen Bauer, profesor kriminologije

Vojska umesto policije

Šta sve ovo znači?

Izvođenje vojske je "čudna ideja koja ima simboličko značenje", cinično je prokomentarisao pariski univerzitetski profesor kriminologije Alen Bauer. "Treba biti oprezan sa simbolima", dodao je on,"ne možemo da činimo šta god nam padne na pamet čak i u slučaju da smo potpuno neiskusni i potpuno nestručni kada je reč o održavanju javnog reda".

Pukovnik Mišel Goja, vojni istoričar i stručnjak za vojnu strategiju, upozorio je u intervjuu za radio stanicu "Evropa1" da vojska nije obučena za čuvanje javnog reda.

"Ovo je prvi put da angažujemo vojsku iz antiteroritčke operacije Stražar za suzbijanje socijalnih protesta ", rekao je on i dodao: „Stražar je antiteroristička operacija. Da li je neko čuo da se govori o posebnoj antiterorističkoj opasnosti u ovom času? Koliko ja znam - nije".

Francuski pukovnik je istakao da je reč o socijalnom sukobu, što je oblast unutrašnje politike. "Vojska ne postoji da bi tu intervenisala, da bi održavala red, to nije ni njen posao, ni njen zadatak", rekao je on.

Pukovnik Goja ne prihvata argument vlade da se vojska iduće subote angažuje u "statičnoj misiji" čuvanja zgrada u kojima se nalaze sedišta državnih institucija.

"Na indirektan način vojska će biti tu da bi zamenila policiju. Izvršavaće dakle zadatak koji ima policija. Taj zadatak se nikako ne poklapa sa ratom protiv džihadizma (što je zadatak učesnika operacije Stražar)", rekao je Goja. 

Ovaj stručnjak je podsetio da je u vreme štrajkova 1947. godine vojska poslednji put u Francuskoj izvedena na ulice kako bi održavala red prilikom protesta. Specijalne policijske snage za održavanje reda prvi put su u Francuskoj osnovane posle prvog svetskog rata upravo da za takve potrebe ne bi bila angažovana vojska.

Pukovnik Mišel Goja, vojni istoričar

Prevarantski poker ?

Mnogi se ipak i dalje pitaju da li možda ministar Kastaner, vlada i predsednik Makron ipak igraju neki "prevarantski" poker? Da li dopuštaju nasilje kako bi dobili alibi za jačanje državne represije, za  dalje sužavanje demokratskih sloboda i prava na proteste protiv socijalne nejednakosti?

Jednom rečju nije li ovde reč o političkom prerušavanju sa ciljem da se uspostavi autoritarni režim koji će silom štiti održavanje ekstremne socijalne nepravde i "demokratije bez naroda".

Filip Kapon generalni sekretar sindikata policajaca izjavio je da policija nije dobila naređenje da krene u akciju protiv razbijača. "Mogli smo da intervenišemo, bili smo na 50 - 100 metara, ali nismo dobili dozvolu za to", rekao je on, dodavši da su "policajci bili frustrirani dok su gledali kako prodavnice gore". "Ovo narod treba da zna", zaključio je Kapon u intervjuu državnoj radio stanici Frans enter.

Ministar u diskoteci, predsednik na skijanju, pripadnici "crnog bloka" koji otvaraju vozila žandarmerije, policijci koji čekaju naređenje za akciju dok avenija gori! Sve ove slike složile su se u jednu i predstavljaju portret Francuske Republike u ovom trenutku.

Ministar Kastaner kaže da nije znao da policajci nisu dobili naređenje da intervenišu i da u svakom slučaju on ne može "sve da zna". Nije li to dovoljno za njegovu ostavku, pitaju lideri opozicionih stranaka od krajnje levice do krajnje desnice preko sve desnijeg desnog centra.  

Da li su normalni?  

Vlada je potvrdila poverenje svom ministru policije, najavila zabranu demonstracija na Jelisejskim poljima u Parizu, trgu Kapitol u Tuluzu, i centralnom trgu u Bordou. Demonstracije su zabranjene i u Nici. "Žuti prsluci" su već najavili da će demonstrirati iduće subote - ne zna se tačno gde.

Mnogi iz opozicije ovih dana pitaju, doslovno, da li su predsednik i vlada normalni?

Jedan od zanimljivijih odgovora na ovo pitanje je da su "skorz normalni" ali da iz ekonomskih razloga idu ka uspostavljanju autoritarnog sistema.

Suština je u izrazito ideološkom, beskomprimisnom opredeljenju predsednika Makrona za neoliberalni ekonomski model.

U demokratiji bi, naime, bilo nemoguće održati postojeći neoliberalni sistem sa sadašnjim ekstremnim socijalnim razlikama, pri čemu se države demontiraju, većina građana ostavlja bez zaštite i ukida se javni interes zarad privatnog interesa nekolicine.

Neoliberalni sistem bi u demokratiji bio ukinut jer bi građani glasali protiv izvršilaca tog sistema čim se pojave drastični simpotmi uništavanja države i znaci socijalne nepravde drakonskih razmera.

U demokratskim okolnostima ljudi nemaju razloga da glasaju protiv samih sebe i svog interesa. Da bi oni to ipak učinili neophodno je lagati ih, a kada ni laž nije dovoljna nužno je uvesti silu.

Zato za Makrona i njegovu administraciju postoji samo jedan put - ovaj kojim upravo idu.