Košmar zvani Bregzit: da li je uopšte moguće izaći iz EU ?

Nataša Jokić, Strazbur

Britanski poslanici glasaće do 20. marta treći put o dogovoru o izlasku Velike Britanije iz EU postignutom između vlade i evropskog pregovaračkog tima. Ukoliko ga prihvate rok se produžava do 30 juna. Ukoliko ga odbiju rok se produžava u beskraj?
(ilustracija - Tereza Mej, premijerka: rešenje se ne nazire za izlazak Britanije iz EU)

Britanski poslanici usvojili su u četvrtak uveče predlog vlade da se izlazak iz Evropske Unije - Bregzit odloži do 30. juna ukoliko poslanici do 20. marta odobre dogovor o izlasku Velike Britanije iz EU postignut između premijerke Tereze Mej i evropskog pregovaračkog tima.

To znači da će poslanici po treći put glasati o tekstu dogovora o Bregzitu – onom, u suštini istom, kojeg su već dva puta odbacili.

Podsetimo, rok za izlazak Velike Britanije iz EU ističe 29. marta, ali niko više ne poriče da Velika Britanija, a ni EU nisu spremni za razlaz u roku od dve nedelje.

To je uostalom jedino što je za sada jasno. Sve ostalo je maglovito. O svemu se nagađa, a o malo čemu se nešto zna.

tereza-parlament-12.3.

Terza Mej, premijerka u britanskom parlamentu 12. marta 2019.

Moguće beskrajno odlaganje Bregzita?

Šta će biti ako i po treći put dogovor koji vlada predlaže bude odbačen u britanskom parlamentu? U tom slučaju Bregzit će biti odložen za neki datum posle 30. juna što umnožava probleme i pitanja bez odgovora.

Ukoliko Bregzit bude odložen za vreme posle 30. juna Velika Britanija će u vreme izbora za poslanička mesta u Evropskom parlamentu (23. do 26. maja) biti i dalje ravnopravna članica EU. Ovo znači da Velika Britanija treba da učestvuje na predstojećim izborima za sedišta u Evropskom parlamentu od 23. do 26. maja.

Britanski poslanici su, međutim, isključili ovu mogućnost, glasajući u četvrtak uveče i protiv učešća na predstojećim evropskim izborima.

Nagađa se sada da bi Velika Britanija možda mogla u Evropski parlament da pošalje delegaciju iz nacionalnog parlamenta ili delegaciju iz starog saziva... Na pitanje po kom zakonskom osnovu bi tako nešto bilo moguće - niko nema odgovor.

Ukratko - košmar! Deluje kao da će se Bregzit produžavati beskrajno - toliko su brojne, međusobno isprepletane podele unutar britanskog parlamenta.

Premijerka Tereza Mej je oličenje nemoći i iscrpljenosti ne samo britanske već i evropske političke klase. Prestala je da ponavlja da će Velika Britanija izaći 29. marta iz EU "šta god da bude".

Isrpljena i bukvalno bez glasa, britanska premijerka u četvrtak uveče nije prisustvovala glasanju. Ona se vraća u političku arenu u parlament iduće nedelje sa novim argumentom: „Ako ne izglasate dogovor o postupnom izlasku iz EU kroz period od četiri godine koji sam vam predložila - rok za Bregzit neće više biti 30. juni već će se produžiti do u beskraj.“

Znak koji je deluje ohrabrujuće za premijerku Mej jeste podrška koja joj je došla od Arlen Foster, šefice Demokratske unioništičke partije - stranke iz britanske provincije Severna Irska. Foster je rekla da je spremna da podrži dogovor o Bregzitu kako bi se izašlo iz ćorsokaka. Nije sada isključeno da bi i drugi dosadašnji protivnici dogovora mogli da učine isto.

Terezi Mej je u pomoć pritekao i Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta koji okuplja predsednike država i vlada EU. On je izjavio da će na samitu EU krajem iduće nedelje pozvati zemlje članice da podrže produžetak roka za izlazak Velike Britanije iz Unije. Tusk je izjavio i da produženje za nekoliko nedelja ne bi služilo ničemu. Time je podržao argument Tereze Mej da bi Bregzit mogao da se produži u beskraj.

Iza "dobre volje" Donalda Tuska je činjenica da ostaju samo dve nedelje do 29. marta - datuma isteka roka za organizovani način napuštanja  Evropske unije.

terza-mej-parlam-umor

Premijerka Tereza Mej je oličenje nemoći i iscrpljenosti ne samo britanske već i evropske političke klase (12. mart 2019.)

Ni rok – ni „haos“ bez roka

Koliko bi dakle moglo da traje produženje roka za izlazak Velike Britanije iz EU? O tome se sada nagađa i pregovara iza zatvorenih vrata. Ideja o produženju za 21 mesec potekla je od Sajmona Koveneja, zamenika premijera Republike Irske. Svih 27 ostalih država - članica EU ne slažu se još uvek oko ovog predloga.

Bregzit bez dogovora i "u haosu" je prosto nezamisliv, mada su njime evropski zvaničnici pretili - možda isuviše. Francuski mediji, na primer, tek nedavno su počeli da objavljuju kakva bi to katastrofa bila i za francusku i nemačku ekonomiju, a ne samo za britansku.

Evropska unija kakva je sada, mogla bi da plati visoku cenu zbog toga što se u vezi sa Bregzitom uglavnom bavila propagandom i kažnjeničkom pedagogijom čija je ključna poruka bila: vidite šta se dešava nekome ko je hteo da izađe iz EU - bolje vam je ni da ne pomišljate na nešto slično.

Samo se izoštrila činjenica da, po slovu Ugovora o funkcionisanju EU, zemlja koja jednom uđe  u EU - teško iz nje može da izađe. Nisu Britanci toliko osobenjaci koliko su evropska pravila tako sročena da se njima zapravo zaključavaju članice.

Isto važi i za bilo kakvu mogućnost promene Ugovora o funkcionisanju EU. Za to je potrebna jednoglasna saglasnost svih 28 država članica. U prevodu, promene su nemoguće. Kao u nekoj Grimovoj bajci: kada ste jednom ušli u EU vrata su se iza vas zaključala, dva puta.

Nesposobnosti za rešavanje problema

Umesto razumevanja i analize EU je nudila karikiranje britanskog ostrvskog mentaliteta. Tako se zaoštravalo sve ono negativno što evropske zemlje imaju u zajedničkom istorijskom nasleđu.

Za Francuze, na primer, Englezi su večiti rivali. Kada na francuskom kažete da je neko otišao "kao Englez" to znači da je otišao na nevaspitan način - bez pozdrava. Zauzvrat, na engleskom jeziku, kada jedan britanski džentlmen kaže nešto pomalo vulgarno, on doda "da izvinete na mom francuskom".

Na ovaj način Evropska unija radila je u korist svoje štete. Samo je još pogoršala sliku o svojoj nesposobnosti da rešava ključne probleme.

Na predstojećil evropskim izborima upravo bi to moglo da ide u korist nacionalistima i krajnjoj desnici. Oni nisu za raspad EU, kako mnogi misle, već za EU zasnivanoj na rasnoj i verskoj diskriminaciji u kojoj će industrija i banke i dalje da imaju ključnu reč.

Ultraliberalizam - suštinska greška

Niko od evropskih visokih funkcionera, niti evropskih državnika nije pošteno otvorio pitanje "zašto su Britanci većinom glasali za izlaz iz EU?"

Izuzetak je niko drugi do Mišel Barnie, ugledni francuski političar desnog centra, u više navrata ministar u francuskoj vladi i komesar u Evropskoj komisiji. U proteklih godinu i po dana bio je glavni evropski pregovarač o Bregzitu.

Pre dva dana u intervjuu za tv Euronjuz, Barnie je rekao da žali zbog odluke britanski građana da glasaju za izlazak iz EU ali da poštuje njihov izbor i postavlja pitanje zbog čega su oni to učinili.

"Glasali su jer su stekli osećaj da su napušteni, da nisu zaštićeni", rekao je Barnie. "Mislim da je EU načinila greške u vreme globalizacije, kada je došlo do eksplozije bipolarnog sveta" ocenio je on .

"Ultraliberalizam - to je bila suštinska greška. Deregulacija i odsustvo rukovođenja na svetskom nivou! Treba da se vratimo osnovama socijalne ekonomije tržišta", zaključio je Mišel Barnie.

Mishel-Barnie-s

Mišel Barnie

Novi kandidat za šefa evropske vlade?

Konačno je jedan visoki evropski funkcioner rekao istinu. Možda za istinu nije kasno.

Nije isključeno da bi Mišel Barnie mogao da postane i novi predsednik Evropske komisije, iako zvanično nije ničiji kandidat. Posle izbora za sedišta u Evropskom parlamentu, najjača politička grupa biće, verovatno kao i do sada, Evropska narodna partija desnog centra.

Da bi Manfred Veber, kandidat ove grupe za predsednika EK bio i izabran biće mu potrebni glasovi iz neke druge političke grupe. Vrlo je moguće da ih neće dobiti. U tom slučaju Mišel Barnie bio bi pedložen kao idealan kandidat jer uživa nepodeljeno poštovanje i ugled.

Bila bi to konačno i jedna dobra vest iz Evropske unije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...