20 godina Poljske u NATO

Petar Popović

Poljska i Baltik su NATO unutar NATO, poslovično bure baruta pod pragom Evrope, s fitiljem i šibicom u rukama Vašingtona
(foto, Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg doputovao je u četvrtak, 7. marta 2019. u Poljsku na razgovore s predsednikom Andžejem Dudom i premijerom Mateušom Mazovjeckim)

U Poljskoj, mart je ove godine više od nagoveštenog proleća. Minulog vikenda, navršilo se dvadeset godina od pristupanja Poljske NATO paktu, Varšava događaj slavi kao ni jedna druga istočna članica, i smatra ga najvažnijim zbivanjem posle Drugog svetskog rata.

Govori se o Paktu, ali potka svih političkih istupanja, a ima ih mnogo, afirmiše ideju da je kroz obrazac NATO, ustvari, gvožđem utvrđen neporemetivi oslonac Poljske na Ameriku. U savezu protiv Rusije.

U kontekstu postojanog ponavljanja da su Poljska i Evropa isložene “ruskoj opasnosti”, to je jedini logičan zaključak.

nato-stoltenberg-andrzej-

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg (ljevo) s poljskim predsednikom Andžejem Dudom pohvalio je poljsku predanost savezu, govoreći Poljacima u Varšavi prošle sedmice: "Vrlo smo zahvalni za doprinos koji Poljska svakodnevno daje NATO-u."

Naoružavanje do zuba

A “gvožđa” ima. Teške milijarde se iz Poljske isporučuju proizvođačima oružja u SAD, i u rukama Poljaka su sve ozbiljnije ratne “igračke”.

Donald Tramp, koji je prvu predsedničku posetu Evropi započeo, ne na zapadu, nego dolaskom u Poljsku, čime je mnogo rečeno – poneo je u Vašington porudžbine oružja vrednog deset milijardi dolara. Uz ostalo i za američke PVO projektile “patriot.

Februara, u Varšavi je boravio potpredsednik Majk Pens. On je objavio prodaju Poljskoj američkih “haj-tek” raketnih bacača u vrednosti 414 miliona dolara.

Evropa je, cedeći kroz zube, prigovorila a Poljska je, naprotiv, pozdravila istupanje SAD iz sporazuma o nuklearnom oružju srednjeg dometa. Zapad je uznemiren zbog potencijalnih opasnosti, dok Varšava – požurila je i ponudila da se rakete naciljane na Rusiju stacioniraju na terenu Poljske.

Iz Vašingtona, najveći broj evropskih članica NATO opomenut je zbog tričavo niskih budžeta za odbranu. Međutim, Varšava ne štedi državni novčanik i štedro troši za oružje - i više nego što je obavezna.

U Vašingtonu, predsednik Poljske Andžej Duda, zamolio je Trampa da se zauzme da SAD, o trošku Varšave organizuju jednu postojanu bazu svojih trupa na tlu Poljske. Neka se zove Fort Tramp, predložio je Duda.

nato-kamioni-poljska-

Američka vojna vozila prevoze se vozom preko mosta u Zaganu, Poljska, 12. januar 2017.

Baltičko bure baruta

NATO je čitav okrenut kopljem prema Rusiji, ali Poljska, i državni liliputanci u zoni Baltika, najaktivnije. Poljska i Baltik su NATO unutar NATO, i najratoborniji anti-ruski blok unutar Evropske unije.

Glavni politički napor cele te formacije okrenut je uvlačenju u jezgro na istoku Evrope i Ukrajine, i eventualno Belorusije, ako bi uspelo da se destabilizuje zapadnim akcijama.

Ključno je u tom smislu koliko će se Poljskoj i njenim satelitima popuštati uže koje je u rukama Vašingtona.

Evropa, NATO ostatak, je posmatrač. A u Evropi, taj agresivnošću i mržnjom nabijeni prostor s fitiljem u SAD, je ono poslovično “bure baruta”. Ona grozničava rešenost da se od “imperije” na istoku otkidaju sve novi i novi komadi. I, istovremeno, uskraćivanje osnovnih prava, na primer prava na državljanstvo i rodni jezik sopstvenim građanima, u slučaju da su im roditelji Rusi, doseljeni u vreme Sovjetskog Saveza.

Prevarena Rusija

Pristup Poljske, Mađarske i Češke NATO paktu, posledica je onog jedinstvenog “pregovaranja” o budućoj Evropi posle Hladnog rata, kada su SAD i Zapad Mihajilu Gorbačovu obećavali ruže a predali trnje. Izgovor SAD (za kasniju prevaru) je bio da “ništa nije potpisano”.

Nemačka je u tom trenutku podeljena. Sovjetska divizija stacionirana u Istočnom Berlinu.

Gorbačovu govore, nema šanse da će se NATO proširiti na račun rasformiranog Varšavskog pakta! Štaviše, pitanje je da li će na dalje uopšte i opstati NATO.

Osmesi, rukovanja, tapšanja. Peva se slogan Lisabon-Vladivostok. Saradnja, ekonomsko povezivanje... Stvaraju se uslovi da Evropa cveta.

Doduše, piše kod Engleza, u doktrini rata, da je čak i demokratska Rusija potencijalni neprijatelj Britanije, ali zar je trenutak da se to čita!? Pogotovo, kada je u samoj Rusiji euforija, “jer je najzad primljena u svet”.

Na sceni u Moskvi, Gorbačova je zamenio Boris Jeljcin. Zapad koji hvalio Gorbačova, sada diže u nebo Jeljcina. Pa taj je još bolji! Jeljcina dovode u Vašington. Jeljcin ne može da shvati koliko u SAD vole Ruse. Voze ga u limunzini, šetaju ulicama, građani mu kliču.

“Pa mi smo sada partneri”, raportira Rusima Jeljcin.

NATO i samo NATO, poljski cilj

Poljska, koja ima istorijski razlog da se boji i Nemačke i Rusije, nije razmišljala o “partnerstvu”. Preko Poljaka prešao je valjak i Nemačke i Rusije, tokom svetskog rata.

Na Jalti, Čerčil je trgovao sudbinom poljskog pokreta otpora, prodavši Poljake u Varšavi Sovjetima, u zamenu za sovjetsku izdaju nacionalne stvari grčkih komunista – piše Čerčil, u memoarima.

Umesto na “partnerstvo”, kao Moskva, Varšava je mislila na SAD, na NATO.

Godine 1991, prestaje da postoji Sovjetski Savez. Varšavski pakt je rasformiran. Poljska je načelno slobodna i ona ima jedan strateški cilj – NATO.

Međutim, 1993. ruski tenkovi su još u Poljskoj. Nema “gvozdene zavese”, ali na Zapadu se na Poljsku gleda kao da je pod uticajem Kremlja (“After 20 years in NATO, Poland still eager to please”, DW. com).

“Rusi su, dabome, bili protiv našeg članstva u NATO, ali mi smo na svaki način pokušavali da nadvladamo taj otpor”, izjavio je Januš Oniškević, u to vreme ministar odbrane Poljske.

Banket za dvojicu

Avgusta 1993, u Varšavu stiže predsednik Rusije Boris Jeljcin, i Oniškević sada kaže, to je bio “trenutak proboja”.

Predsednik Poljske Leh Valensa “ulučuje priliku da informiše Jeljcina da Poljska planira da uđe u NATO”.

“Posle večernjeg banketa sa Valesom, Jeljcin objavljuje završni komunike o kome izjavljuje ‘razumevanje Rusije za poljske NATO planove”, opisao je istorijski događaj Oniškević.

“Vest je dočekana sa ogromnim iznenađenjem, i u Briselu i u Moskvi”, opisao je.

“Pod pritiskom ruske vojske”, Jeljcin je onda pismeno opovrgao to što je rekao u Varšavi. Međutim, sve je to pokazalo “da Rusija, uprkos isticanju jakog protivljenja, nije više u stanju da zaustavi proces”.

Ne “da li” nego “kada”

Tako je onda “pokrenuta diplomatska ofanziva Poljske, Mađarske i Češke” za stupanje u NATO.

U Briselu, predsednik SAD Bil Klinton onda izjavljuje – nije u slučaju proširenja NATO pakta pitanje “da li”, nego “kada”.

I pristup Poljske NATO paktu prvi put deluje kao mogućnost, realno.

Godine 1997, osnivački akt NATO-Rusija proklamuje saradnju dve strane, ali “de fakto aformiše predstojeće proširivanje alijanse”.

U Moskvi se hvali partnerstvo sa NATO, ali na Kavkazu, u Čečeniji, Zapad pokazuje simpatije za secesionistički rat. Rusija kreće da krvari.

nato-olbrajt-1999

Misuri 12. mart 1999. potpisivanje pristupanja NATO-u tri evropske države - Poljske, Češke i Mađarske: češki ministar Jan Kavan, državni sekretar SAD Madlen Olbratjt, mađarski ministar Janoš Martonji i poljski ministar Bronislav Geremek

Svečanost u Misuriju

U prisustvu Madlen Olbrajt, državnog sekretara SAD, 12. marta 1999. potpisuju se sa tri zemlje, Poljskom, Mađarskom i Češkom, protokoli o prijemu u NATO.

U rodnom gradu Harija Trumana, u državi Misuri, održava se tim povodom svečanost.

“Ja i cela vlada Poljske smo u tom trenutku kraj Spomenika neznanom junaku, u Varšavi. Čekali smo na signal iz SAD da su dokumenta predata državnom sekretaru Olbrajt. Na jarbol u Varšavi podignuta je zastava NATO. Bio sam uzbuđen. Bilo mi je jasno da se tog trenutka ispisuje istorija”, citirano je iz sećanja Oniškevića, oživljenih povodom 20 godina Poljske u NATO paktu.

Povodom jubileja, u Varšavi se obreo Jens Stoltenberg. Vlast intonira javnosti tronutost najveće svečanosti. Na dvadeset mesta je organizovano narodno razgledanje američkih tenkova i oružja. Američki i poljski oficiri fotografišu se zajedno. I poenta svih službenih izjava je u podvlačenju vojne opasnosti od Rusije.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...