Oštar izveštaj o nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta o Rusiji: Traži se obustava Severnog toka 2
"Severeni tok 2 ´povećava evropsku zavisnost od ruskog snabdevanja´, ´predstavlja pretnju unutrašnjem evropskom tržištu i ne odgovara energetskoj politici i strateškim interesima Unije´“, kaže se u izveštaju o kome će poslanici raspravljati večeras, a sutra izglasati rezoluciju
(ilustracija, sednica Evropskog parlamenta u Strazburu)
U najnovijem izveštaju i predlogu rezolucije Evropskog parlamenta o odnosima EU i Rusije, oštro se kritikuje politika Moskve, preporučuje se održavanje postojećih sankcija kao i obustava projekta gasovoda Severni tok 2 koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku.
Izvestilac Sandra Kalniete, poslanica iz Letonije navodi u izveštaju Evropskog parlamenta da Severeni tok 2 "povećava evropsku zavisnost od ruskog snabdevanja", "predstavlja pretnju unutrašnjem evropskom tržištu i ne odgovara energetskoj politici i strateškim interesima Unije", "i treba dakle da bude obustavljen".
"Nijedan novi projekat ne treba da bude sproveden a da prethodno ne bude provereno da li je u skladu sa pravom Evropske unije i da li odgovara ustanovljenim političkim prioritetima", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da EP žali zbog toga što "Rusija upotrebljava svoje energetske izvore kao politički instrument da bi održala, ojačala i sprovela svoj uticaj i politički pritisak na ono što smatra svojom zonom uticaja i na krajnje potrošače".
Sandra Kalniete, poslanica iz Litvanije, izvestilac Evropkog parlamenta za rezoluciju o Rusiji
Smanjiti zavisnost od Rusije
U izveštaju se konstatuje da je Rusija "glavni snabdevač Evropske unije prirodnim gasom i da gas i dalje ima ključnu i stratešku ulogu u odnosima EU - Rusija. "Rusija se služi energijom da bi zaštititla i promovisala svoje interese u spoljnoj politici".
Dalje se konstatuje da Evropska Unija od 2015. godine postala zavisnija od snabdevanja ruskim gasom. "Unija mora da pruži otpor spoljnim pritiscima " i "smanji svoju zavisnost od Rusije", piše u izveštaju EP.
Ističe se da EU oko ovoga treba da bude jedinstvena, treba da "govori jednim glasom i da pokaže da su zemlje članice međusobno solidarne u pogledu energetske bezbednosti".
Opasno ukinuti sankcije Rusiji
U predlogu rezolucije, o kojoj će evropski poslanici glasati sutra, u utorak 12. marta, kaže se da bi bilo "opasno" da se sankcije ukinu sve dok Rusija "na delima, a ne na rečima" ne pokaže da poštuje granice Evrope i suverenitet svojih suseda i drugih nacija, kao i međunarodne ugovore".
Izvestilac Sandra Kaniete, navodi u izveštaju da je EU "otvorena" za povratak na saradnju između EU i Rusije, ali kao uslov ispostavlja dugu listu zahteva - iz oblasti ljudskih prava, politike i ekonomije.
"Rusija u sadašnjim uslovima ne može da se smatra strateškim partnerom EU" , kaže se u izveštaju, "sve dok ne ispoštuje ugovore iz Minska i ne vrati se puni intergritet teritorije Ukrajine".
Lista prigovora Rusiji
Ruskim vlastima se prigovara nepoštovanje ljudskih prava i pravne države, hapšenje protivnika režima i gušenje slobode govora. Traži se od Rusije da poštuje međunarodne ugovore, između ostalog načela iz Helsinškog ugovora OEBS-a (o nepovredivosti granica država potpisnica).
U izveštaju se naglašava da Rusija treba da prestane sa "špijunskim aktivnostima" i ističe se afera Skripal.
Ukazuje se da Rusija treba da prestane da se meša u izbore zemalja članica Evropske unije. "EP je zabrinut zbog veza između vlade Rusije i stranaka i vlada krajnje desnice i populističkih nacionalista u Uniji, kao što je slučaj u Mađarskoj koja dovodi u pitanje osnovne vrednosti Unije. EP traži da se ispita odakle se finansiraju političke partije i da se preduzmu mere kako se iznutra ne bi destabilizovao projekt Evropske unije.
Rusiji se u izveštaju pripisuje da je umešana u Bregzit - referendum o izlasku Velike Britanije iz EU.
Spisak zahteva Rusiji
Traži se da Rusija prestane sa demonstracijom vojne moći i sa manevrima koji pretpostavljaju upotrebu nuklearnog oružja.
Takođe - da se Rusija povuče iz zamrznutih konflikta u južnoj Osetiji, Abhaziji, u Donbasu i Gorenjem Karabahu.
Moskvi se prigovara što se u strateškim dokumentima Ruske Federacije NATO pakt predstavlja kao glavni protivnik Rusije.
U izveštaj se kaže i da Evropski parlament "žali zbog nastojanja Rusije da destabilizuje zemlje kandidate za prijem u EU" i kao primer navodi ruski stav oko imena bivše jugoslovenske republike Makedonije.
Naglašava se da u Rusiji postoji razvijena korupcija i izražava zabrinutost što ruski pojedinci i preduzeća peru novac u EU. Izvestilac ocenjuje da je ovde "potencijalno" reč o stotinama milijardi evra i traži se da se o tome sprovode istrage. Takođe, u izveštaju se pozivaju zemlje članice da okončaju praksu prodavanja takozvanih "zlatnih pasoša i viza" čime se koriste ruski oligarsi "često povezani sa Kremljom".
U predloženom tekstu preporuka kaže se da EU treba da poveća sume novca za finansiranje nevladinih organizacija u Rusiji kao i istraživačkih novinara.
Evropski parlament pozdravlja uspostavljanje plana za akciju protiv dezinformacija kojom će upravljati telo pod nazivom Ist stratkom (East Stratcome) "pogotovu u kontekstu predstojećih evropskih izbora".
Evropski parlament traži od Rusije da prestane da blokira rezolucije Saveta bezbednosti o Siriji. Takođe, od Moskve traži da "prestane da vrši pritisak na Belorusiju da se odrekne težnji za nezavisnošću".
Evropski parlament ističe svoj stav da Rusija nema prava da stavlja veto na evro-atlantske težnje pojedinih evropskih država.
Na kraju "pozivaju se ruske vlasti da osude komunizam sovjetskog režima, kao i da kazne autore za počinjene zločine".
