Oštar izveštaj o nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta o Rusiji: Traži se obustava Severnog toka 2

Nataša Jokić, Strazbur

"Severeni tok 2 ´povećava evropsku zavisnost od ruskog snabdevanja´, ´predstavlja pretnju unutrašnjem evropskom tržištu i ne odgovara energetskoj politici i strateškim interesima Unije´“, kaže se u izveštaju o kome će poslanici raspravljati večeras, a sutra izglasati rezoluciju
(ilustracija, sednica Evropskog parlamenta u Strazburu)

U najnovijem izveštaju i predlogu rezolucije Evropskog parlamenta o odnosima EU i Rusije, oštro se kritikuje politika Moskve, preporučuje se održavanje postojećih sankcija kao i obustava projekta gasovoda Severni tok 2 koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku.

Izvestilac Sandra Kalniete, poslanica iz Letonije navodi u izveštaju Evropskog parlamenta da Severeni tok 2 "povećava evropsku zavisnost od ruskog snabdevanja", "predstavlja pretnju unutrašnjem evropskom tržištu i ne odgovara energetskoj politici i strateškim interesima Unije", "i treba dakle da bude obustavljen".

"Nijedan novi projekat ne treba da bude sproveden a da prethodno ne bude provereno da li je u skladu sa pravom Evropske unije i da li odgovara ustanovljenim političkim prioritetima", navodi se u izveštaju.

Dodaje se da EP žali zbog toga što "Rusija upotrebljava svoje energetske izvore kao politički instrument da bi održala, ojačala i sprovela svoj uticaj i politički pritisak na ono što smatra svojom zonom uticaja i na krajnje potrošače".

ep-sandra-kalniete

Sandra Kalniete, poslanica iz Litvanije, izvestilac Evropkog parlamenta za rezoluciju o Rusiji

Smanjiti zavisnost od Rusije

U izveštaju se konstatuje da je Rusija "glavni snabdevač Evropske unije prirodnim gasom i da gas i dalje ima ključnu i stratešku ulogu u odnosima EU - Rusija. "Rusija se služi energijom da bi zaštititla i promovisala svoje interese u spoljnoj politici".

Dalje se konstatuje da Evropska Unija od 2015. godine postala zavisnija od snabdevanja ruskim gasom. "Unija mora da pruži otpor spoljnim pritiscima " i "smanji svoju zavisnost od Rusije", piše u izveštaju EP.

Ističe se da EU oko ovoga treba da bude jedinstvena, treba da "govori jednim glasom i da pokaže da su zemlje članice međusobno solidarne u pogledu energetske bezbednosti".

Opasno ukinuti sankcije Rusiji

U predlogu rezolucije, o kojoj će evropski poslanici glasati sutra, u utorak 12. marta,  kaže se da bi bilo "opasno" da se sankcije ukinu sve dok Rusija "na delima, a ne na rečima" ne pokaže da poštuje granice Evrope i suverenitet svojih suseda i drugih nacija, kao i međunarodne ugovore".

Izvestilac Sandra Kaniete, navodi u izveštaju da je EU "otvorena" za povratak na saradnju između EU i Rusije, ali kao uslov ispostavlja dugu listu zahteva - iz oblasti ljudskih prava, politike i ekonomije.

"Rusija u sadašnjim uslovima ne može da se smatra strateškim partnerom EU" , kaže se u izveštaju, "sve dok ne ispoštuje ugovore iz Minska i ne vrati se puni intergritet teritorije Ukrajine".

Lista prigovora Rusiji

Ruskim vlastima se prigovara nepoštovanje ljudskih prava i pravne države, hapšenje protivnika režima i gušenje slobode govora. Traži se od Rusije da poštuje međunarodne ugovore, između ostalog načela iz Helsinškog ugovora OEBS-a (o nepovredivosti granica država potpisnica).

U izveštaju se naglašava da Rusija treba da prestane sa "špijunskim aktivnostima" i ističe se afera Skripal.

Ukazuje se da Rusija treba da prestane da se meša u izbore zemalja članica  Evropske unije. "EP je zabrinut zbog veza između vlade Rusije i stranaka i vlada krajnje desnice i populističkih nacionalista u Uniji, kao što je slučaj u Mađarskoj koja dovodi u pitanje osnovne vrednosti Unije. EP traži da se ispita odakle se finansiraju političke partije i da se preduzmu mere kako se iznutra ne bi destabilizovao projekt Evropske unije.

Rusiji se u izveštaju pripisuje da je umešana u Bregzit - referendum o izlasku Velike Britanije iz EU.

Spisak zahteva Rusiji

Traži se da Rusija prestane sa demonstracijom vojne moći i sa manevrima koji pretpostavljaju upotrebu nuklearnog oružja.

Takođe - da se Rusija povuče iz zamrznutih konflikta u južnoj Osetiji, Abhaziji, u Donbasu i Gorenjem Karabahu.

Moskvi se prigovara što se u strateškim dokumentima Ruske Federacije NATO pakt predstavlja kao glavni protivnik Rusije.

U izveštaj se kaže i da Evropski parlament "žali zbog nastojanja Rusije da destabilizuje zemlje kandidate za prijem u EU" i kao primer navodi ruski stav oko imena bivše jugoslovenske republike Makedonije.

Naglašava se da u Rusiji postoji razvijena korupcija i izražava zabrinutost što ruski pojedinci i preduzeća peru novac u EU. Izvestilac ocenjuje da je ovde "potencijalno" reč o stotinama milijardi evra i traži se da se o tome sprovode istrage. Takođe, u izveštaju se pozivaju zemlje članice da okončaju praksu prodavanja takozvanih "zlatnih pasoša i viza" čime se koriste ruski oligarsi "često povezani sa Kremljom".

U predloženom tekstu preporuka kaže se da EU treba da poveća sume novca za finansiranje nevladinih organizacija u Rusiji kao i istraživačkih novinara.

Evropski parlament pozdravlja uspostavljanje plana za akciju protiv dezinformacija kojom će upravljati telo pod nazivom Ist stratkom (East Stratcome) "pogotovu u kontekstu predstojećih evropskih izbora".

Evropski parlament traži od Rusije da prestane da blokira rezolucije Saveta bezbednosti o Siriji. Takođe, od Moskve traži da "prestane da vrši pritisak na Belorusiju da se odrekne težnji za nezavisnošću".

Evropski parlament ističe svoj stav da Rusija nema prava da stavlja veto na evro-atlantske težnje pojedinih evropskih država.

Na kraju "pozivaju se ruske vlasti da osude komunizam sovjetskog režima, kao i da kazne autore za počinjene zločine".


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...