UN osudile Francusku zbog policijskog nasilja: Premijer Filip iznenađen i uvređen

Savet za ljudska prava UN zatražio je od francuskih vlasti da otvore istragu zbog prekomerne upotrebe policijske sile tokom protesta žutih prsluka u Francuskoj, koji su počeli 17. novembra i još traju.

Visoki komesar Saveta UN za ljudska prava Mišel Bašlet, inače bivša predsednica Čilea, zatvarana i mučena u vreme diktature, oštro je u Ženevi kritikovala francuske vlasti i zatražila od njih da sprovedu "detaljnu istragu". U svom govoru na zasedanju Saveta za ljudska prava u UN ona je ocenila da "žuti prsluci" protestuju protiv ukidanja svojih ekonomskih prava na učešće u podeli bogatstva kao i prava da utiču na vođenje javnih poslova.

"Podržavamo francusku vladu da nastavi dijalog i da sprovede detaljnu istragu", zakljucila je Bašle, dodajući da nejednakost "pogađa sve zemlje" pa i one koje su imućne.

Ona je uz Francusku pomenula i Sudan, Zimbabve i Haiti kao najsvežije primere reagovanja državnom represijom na demonstracije.

Upozorenja i osude zbog policijskog nasilja Francuskoj su već stigli od NVO Amensti internešenel, od Evropskog parlamenta i od Saveta Evrope.

Visoki komesar Saveta UN za ljudska prava Mišel Bašlet

U lošem društvu

U prvim reakcijama na zahtev UN za sprovođenje detaljne istrage o policijskom nasilju, francuski premijer Eduar Filip oglasio se kao uvređena strana. On je naglasio da bi "gospođa visoki komesar trebalo da se obavesti o ekstremnom nasilju protiv policije i javnih dobara" i dodao: "Nismo čekali visokog komesara da bismo rasvetlili prijavljene slučajeve".

Vladin portparol Benžamen Grivo je podsetio da su otvorene 162 istrage policijske inspekcije. Grivo je dodao da je za čuđenje to što se Francuska našla na listi između Vencuele i Haitija u kojima je bilo mrtvih, "i to mnogo mrtvih" kako je rekao.

Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner postavio je na tviteru sličnu poruku, pitajući se da li je razumno smestiti Francusku na takvo mesto i na takvoj listi s obzirom da je na Haitiju bilo više od 40 žrtava.

U Francuskoj je od novembra prošle godine život izgubilo šest osoba.

Nikada ni francuski predsednik Makron, ni vlada, nisu pomenuli poginule i povređene među učesnicima demontsracija što je organizacija Amensti internešenel ocenila kao "zabrinjavajuće".

Najniže procene govore da je u protestima u Francuskoj do sada ranjeno preko dve hiljade ljudi od čega oko 300 policajaca.

Strahovite scene policijskog nasilja kruže po društvenim mrežama. Pred kamerama mobilnih telefona policija, po naređenju vlade,  primenjuje represiju, udarajući građane koji mirno protestuju, prebijajući prošle subote čak i jednog poslanika, obarajući na tlo penzionere pa čak i invalide u kolicima koje zaprašuje suzavcem.

Što je najgore, francuska policija upotrebljava municiju od kaučuka iz nepropisne blizine, ispaljujući je u leđa. Bilans: na desetine unakaženih ljudi koji su ostali bez oka, probušenog lica, bez šaka i slično. 

Francuska vlada odbila je zahteve i preporuke sindikata, Lige za ljudska prava i Saveta Evrope da obustavi upotrebu granata od kaučuka koje su, inače, zabranjene su svim drugim državama EU.

Zvanično, policijske snage granate od kaučuka upotrebljavaju u samodbrani a do sada ih je ispaljeno više od dve hiljade dvesta komada.

Francuski premijer Eduar Filip

Optužbe i upozorenja

Opozicija, "žuti prsluci", povređeni i njihove porodice ukazuju da vlada vrši represiju po principu "što gore to bolje", s ciljem da izazove nasilje ekstremista među žutim prslucima i tako opravda državno nasilje. 

Ovim optužbama redovno se pridružuje i sindikat policajaca "Ljuti policajci". Ovaj sindikat ukazuje da vlada zloupotrebljava policajce koji rade bez odmora, slabo plaćeni i sami sebi moraju da kupuju delove radne odeće kao što su štitnici za kolena i ramena. Francuska beleži rekordnu stopu samoubistava među policajcima - prošle godine život su sebi oduzela 32 policajca i 9 žandarma.  

Osuda državnog nasilja i represije u Francuskoj stiže iz UN uoči definitivnog usvajanja "zakona protiv razbijača" o kojem će francuski senat glasati 12. marta. Ovaj zakon, u parlamentu je već dobio podršku, zahvaljujući većini poslaničkih mesta koju ima stranka predsednika Makrona, Republika u pokretu.

Reč je o zakonu koji daje ovlašćenja administrativnoj vlasti (a ne pravosudnoj vlasti) da uskraćuje pravo na štrajk i slobodno kretanje, kao i da sprovodi preventivna hapšenja.

Zbog toga je već reagovao Savet Evrope, panevropska organizacija koja nadzire poštovanje ljudskih prava u 47 država članica, upozoravajući francuske vlasti da je tekst predloga zakona  u suprotnosti da Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima čiji je Francuska potpisnik.

Savet Evrope je preporučio francuskoj skupštini da ne prenosi u zakon odrednice koje važe kada je na snazi vanredno stanje.