Enigma vlade u Kišinjevu

Raspeta između Rusije i Zapada, trvenjima, siromaštvom i korupcijom mrcvarena Moldavija, izašla je u nedelju pred glasačke kutije, da bi samo potvrdila taj svoj ukleti “status kvo” – raspored političkih snaga koji ne garantuje ništa - osim da se u zemlji ništa ne može promeniti.

Nominalni dobitnik izbora je opoziciona Socijalistička partija Igora Dodona, “proruska”. Međutim, sa svega 31, 2 odsto glasova, odnosno 34 poslanika od 101 koliko ih je u parlamentu.

S toliko “ljudstva”, Dodonova partija odviše je slaba da bi bila u poziciji da obrazuje jednu “socijalističku” moldavsku vladu. A da, opet, svoj izborni dobitak udruži, i pokuša da vlada u koaliciji, nema s kim. Svi ostali su njeni, politički drugačije okrenuti rivali – spremni da eventualnu postizbornu koaliciju grade, ne s Dodonom, nego jedni s drugima, između sebe.

Takav vodeći konkurent za vlast, i verovatno i izgledni nosilac buduće vladine liste je i do sada vladajuća Demokratska partija, 

moldavskog najvećeg gazde, političkog mutivode i milijardera Vladimira Plahotnjuka, iako sa svega 31 poslanikom.

Potrebno je da Plahotnjuk samo pruži ruku i ponudi saradnju Maji Sandu i Andreju Nestaseu iz Akum ( Sada ), sa 26 članova parlamenta.

Njihova opšta “proevropska” pozicija je politička lepljiva traka kojom se takav kadrovski paket relativno lako može uvezati. Jer, to “prorusko” i “prozapadno” (evropsko, demokratsko.., čitajte kako hoćete) ustvari je moldavska vododelnica.

Četvrti plasirani je “biznismen” Ilan Šor, sa sopstvenom “Šor” partijom, ali sa svega sedam poslanika – preslab da u potvrđenom (starom) rasporedu promeni bilo šta. Međutim, ne bez izgleda da politički unovči mesta kojima raspolaže.

Vladimir Plahotnjuk

I “trovanje živom” i “spremanje atentata”

U kampanji, svedenoj na “izbor između dve strane sveta”, teško da je imalo razloga da se očekuju argumenti, prikladni želji da se eventualno prevlada moldavsko stanje stvari.  

U četvrtak, u finalu predizborne agitacije, “pro-evropski” Sandu i Nastase u izbornom savezu, prijavili su javnosti “da su otrovani živom”.

Uveče tog dana, pred objektive kamera, doneti su “medicinski nalazi”, navodno s potvrdom da su im u krvi utvrđeni tragovi visoko otrovnog metala.

Kontra-strana, istupila je s komentarom. Prisustvo žive u organizmu “verovatno je rezultat konzumacije ribe” od strane “trovanih”, navodila je kontra-strana.  

Onda, u petak, “živa” kao da je bila već manje aktuelna. Sada su Dodon i njegova Socijalistička partija, objavili da imaju u rukama “rukopisni tekst” zamisli da Dodon “posle izbora bude ubijen”.

U petak, u igri se odjednom obrela Rusija, čiji je resor unutrašnjih dela iznenadio javnost, izjavom da su, u Moldaviji svemoćni Plahotnjuk i njegovi “biznis-partneri” pod ruskom istragom – u vezi sa povlačenjem oko 500 miliona evra iz ruskih banaka (“A ćoice between EU and Rušia in bad-movie Moldova vote”, dw.com).

Maja Sandu

Optužbe pljušte, glasanje regularno

U nedelju, pre zatvaranja birališta, i Demokratska partija Plahotnjuka, i Dodon i socijalisti i pro-briselski Andrej Nastase i njegovi partijski sledbenici – svi su se obreli pod vatrom međusobnih unakrsnih optužbi za pokušaj manipulacije izbora uz pomoć “uvezenih” glasača iz Pridnjestrovlja “prebacivanih autobusima”. 

A birališta, u nedelju, nisu posle glasanja čestito ni bila zatvorena, a i proruski i proevropski akteri složno su jedni druge optuživali za “izbornu proneveru”.

Ipak, glasanje je proteklo regularno i većih nepravilnosti, objavili su inostrani posmatrači događaja (misija OBSE).

Već u to doba, preliminarni rezultati glasanja ukazivali su da će krajnji “skor” biti tesan, bez upečatljive prednosti za pobednika. 

Tim gore, ni utvrđena izlaznost birača nije bila upečatljiva (oko 50 odsto od svih upisanih glasača!) – te je i jedno i drugo, već u nedelju uveče, nagovestilo slabe izglede za obrazovanje jedne politički koherentne i stabilne vlade, za koju se može pretpostaviti da je preko potrebna Kišinjevu, ako se uvaži da se želi izvlačenje Moldavije  iz krize u kojoj se kobelja.

Zemlja, koja i toliko godina posle nezavisnosti pliva u korupciji, zavisna je od svog “nacionalnog oligarha” i nekoliko drugih bogataša.

Petina stanovništva, od oko tri i po miliona duša, “živi ispod linije siromaštva”, navodi Svetska banka.

Prosečna mesečna zarada ne prelazi 300 evra. Trećina radne populacije zarađuje za život radom u inostranstvu, delom i u Rusiji, ali pretežno u zemljama Evropske unije...

Ilan Šor

Pod okom i Brisela i Moskve

Koliko god ličili na politički vodvilj, moldavski izbori pomno su praćeni i od Brisela i od Moskve.

Objašnjenje tog interesovanja je u geostrateškoj poziciji Moldavije, na prostoru između anti-ruski preobraćene Ukrajine i anti-ruski orijentisane NATO članice Rumunije.

Ključni segment moldavskog prostora je, osim toga, pretežno ruski nastanjena i ruski opredeljena Pridnjestrovska republika, s garnizonom ruskih “mirovnih snaga”.

U njoj su bili ratni magacini bivše sovjetske XIV armije, svojevremeno snabdeveni za veliki rat s NATO paktom. Već ta činjenica je svedočanstvo o geostrateškoj bitnosti Pridnjestrovlja – pogotovo, u još neizvedenom razgraničenju Rusije prema neprijateljskoj Evropi, posle američki organizovanog prevrata u Ukrajini.

Nije isključeno da sličan američki režiran prevrat neće u bliskoj budućnosti uslediti i u Kišinjevu.

“NATO Moldavac” Basesku

Bivši predsednik Rumunije, izraziti velikorumun Trajan Basesku, uzeo je moldavski pasoš, samo da bi razvezao sebi ruke za političku kampanju u tom smeru, preselivši se iz Rumunije u Moldaviju.

Pridnjestrovska republika je prema tome ruski sigurnosni klin, između evetualno rumunizovane Moldavije, u slučaju uspeha kampanje s rumunskim pasošima koju vodi Bukurešt, i potencijalno stabilizovane NATO orijentisane Ukrajine.

U analizama zapadnih geostratega, Pridnjestrovlje je bezbednosni branik proruske Odese i Mariupolja, dve ključne tačke u eventualnom povezivanju ruski oslonjene teritorije prema “republikama” Donjeck i Luganjsk, unutar Ukrajine.

Tu stvar razrešiće prvi vojni sukob Ukrajine i Rusije, ukoliko SAD i NATO ne odustanu od sadašnje agresivne politike prema Moskvi koju vodi Vašington.

Možda s vladom a možda i na izbore

Zagledan u rezultate izbora u Moldaviji kao svedok događaja, Komersantov Vladimir Salavjov ocenjuje da su poluge uticaja na vlast u zemlji sada u rukama oligarha Plahotnjuka.

“On će određivati kakva će biti vlada i kako će se izgrađivati odnosi Kišinjeva sa EU i sa Moskvom”, piše Salavjov.

Ništa novo. Isti politički majstor gospodario je situacijom u zemlji i pre izbora.

I sada, kao i pre izbora, od Plahotnjuka će zavisiti ko će praviti društvo u vlasti njegovoj Demokratskoj stranici. I da li će biti nove moldavske vlade, ili će se zaigrati kolo i možda novih izbora? Tako to biva u zemljama srećnim da su “između”.