Raketna jednačina Kremlja

Petar Popović

Moskva računa sa svojim brzinski superiornim projektilima, i s podmornicama i lađama s kojih se takve rakete mogu lansirati – što nudi takvu vremensku prednost da ona čak “preventivni udar” čini i izlišnim – razjasnio je šef Kremlja predsednik Vladimir Putin, u susretu s ruskim novinarima
(ilustracija, Rusija računa da će Amerika odustati od postavljanja svojih raketa u Evropi pošto im to neće donete prednost u slučaju atomskog rata)

Ruska strategija upotrebe atomskog oružja ne podrazumeva “preventivni udar”.

Moskva računa sa svojim brzinski superiornim projektilima, i s podmornicama i lađama s kojih se takve rakete mogu lansirati – što nudi takvu vremensku prednost da ona čak “preventivni udar” čini  izlišnim – razjasnio je šef Kremlja, predsednik Vladimir Putin, u susretu s ruskim novinarima neposredno posle obraćanja parlamentu, u četvrtak minule nedelje.

Reč je o predsednikovoj najavi ruskog odgovora, u slučaju da SAD razmeste svoje nuklearne rakete kratkog i srednjeg dosega na teritoriji američkih evropskih saveznica – pri čemu bi Rusija onda uzela na nuklearni nišan pođednako i Evropu i SAD (“centar u kojem se donose odluke”, rekao je Putin). 

putin-medvedev-dan-otadzbine

Moscow, 23.02.2019 - ruski predsednik Vladimir Putin i premijer Dmitrij Medvedev ispred spomenika Neznanon junaku, povodom obeležavanja Dana otadžbine

Pitanje “iz računa”

Znači li to da ste vi danas “objavili naše pravo na preventivni udar”, upitao je tim povodom šefa Kremlja urednik moskovske Nezavisime gazete Konstantin Remčukov.

“Mi imamo svoju strategiju primene nuklearnog oružja. Ona ne predviđa pravo preventivnog udara”, odgovorio je Putin. “Mi govorimo o uporedivima veličinama u vezi s pretnjama za Rusiju, pre svega u vremenu. A može se dogoditi, ako budemo imali više vremena (prednosti), da preventivni udari nisu ni neophodni”, rekao je.

Putin je objasnio da se, doslovno, “u vezi s tim i obratio partnerima”, pitajući “umeju li oni da računaju”?

“Pretpostavlja se da umeju. Neka onda uračunaju brzinu naših perspektivnih (raketnih) kompleksa, i distancu njihove mogućne primene.

Ali ima još jedan parametar. Specijalisti bi trebalo to da znaju. Dužnost im je da vide gde ćemo se nalaziti s nosačima (projektila).

Već sam rekao da su to pomorske platforme: podmornice ili brodovi. I da ih je mogućno pozicionirati – uz takve brzine (raketa) i takve domete, nije neophodno uvesti ih u teritorijalne vode, mogu biti u okeanu ili u neutralnim vodama...”

“Plus, kreću se i potrebno je otkriti ih... Prema tome, vi izračunajte – devet maha brzine, domet hiljadu i više kilometara. Koliko brzo, za koliko minuta ta naprava može dosegnuti cilj koji joj je postavljen”, izdiktirao je šef Kremlja “rusku raketnu jednačinu”.

Evropi i Sjedinjenim Državama, svakako - zemljama koje će prihvatiti da na svojoj teritoriji imaju američke rakete i Vašingtonu koji inokosno odlučuje o njihovoj eventualnoj upotrebi.

Nije to pretnja

Putin je predložio “da se sravni” – 10 do 12 minuta, za dolet američkih raketa iz Evrope do Moskve, “i za koliko ćemo (mi) biti do centara za donošenje odluka koje nam stvaraju određenu opasnost”.

“To neće biti njima u korist, bar danas. To je sasvim jasno. Neka procene”, izjavio je šef Kremlja ruskim novinarima.

“Nije to pretnja”, rekao je. “Ako oni nama sazdaju takve pretnje, potrebno je da znaju šta sledi posle toga, kako potom ne bi pričali i optuživali nas za nepotrebnu agresivnost i koješta drugo. ‘Vot i vsjo”.

Vojni kontakt sa SAD

Šef Rusije je izjavio da je sve to već predočeno “drugoj strani”, u poverljivom stručnom kontaktu.

“U celini, naši kontakti vojnom linijom nisu rđavi. Radni nivo. I ima na čemu raditi zajednički i naši stručnjaci rade. I na nivou generalštabova ima zajedničkih kontakata, sreću se. Rade povodom Sirije.”

“Da, ima problema. Oni stvaraju sve više i više tih problema.” Međutim, ima i mehanizama i instrumenata zajedničkog rada na tim problemima.

Putin se nada da će mehanizmi biti iskorišćeni kako u svetu ne bi ponovo bilo kriza sličnih karipskoj krizi. “Mislim da, u svakom slučaju, mi to ne želimo. Ako neko drugi hoće – onda, izvolite. Ja sam pomenuo šta će biti. Neka izračunaju... Sve zavisi od nivoa opasnosti koja se stvara nama”, izjavio je šef Rusije ruskim novinarima.

“Pionir” je tu ako zatreba

Afera sa istupanjem SAD iz sporazuma o zabrani nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa, i političko spekulisanje o mogućnosti da se američko oružje te vrste ponovo rasporedi u Evropi, podstakla je ruske autore “da se prisete” koji je “vrag” bio nagnao Vašington da požuri i u ono doba i potpiše sporazum kojeg se sada odriče.

“Vrag” je bio ruski (sovjetski), imenom “pionir” (konstruktora Aleksandra Davidoviča Nadiradzea), pišu Jurij Gavrilov i Sergej Ptičkin u Rasijskoj gazeti (Пионер всегда готов”, rg.ru).

Pošto je RSD10 “pionir” uveden u bojevo dežurstvo (1976.), u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj i drugim zemljama Varšavskog ugovora, SAD su odmah dobile volju da dođu za sto na kojem je bio dokument o zabrani raketnog oružja te vrste, navode autori. Nisu imali ništa čime bi se moglo parirati kompleksu označenom od NATO kao SS20 “sejbr”.

Doseg rakete od oko pet i po hiljada kilometara omogućavao je da ona sa svoje pozicije “pokrije sav Stari svet i još Bliski istok”.

“Bojeva glava, mogla je da ponese nuklearno punjenje snage megatona, ili blok od tri razdvajajuće jedinice od po 150 kilotona svaka.”

Glavno je bilo to, što je “pionir” uprkos težini raketnog kompleksa od 80 tona, bio na svojoj samohodnoj šasiji vrlo mobilan. Mogao je prevaliti 40 kilometara na čas i pregaziti metar dobok rov širine tri metra pun vode.

Sve vreme je zahvaljujući tome bio “na putovanju” i nikada predugo na jednom mestu.

Preudešavanje “kalibra”

Sovjetski Savez je raspolagao sa 300 “pionira” razmeštenih na zapadu, sposobnih da “u slučaju sukoba unište infrastrukturu Severoatlantskog saveza u Evropi u vremenu merenom minutima”.

Sovjeti nisu s njim računali samo u amfiteatru Evrope. Razmišljali su o razmeštanju “pionira” i na Čuhotki, da s te pozicije pokriva Aljasku, Kanadu, Grenland i sever SAD, navode autori ruske Nezavisime gazete.

Moskovska Rasijskaja gazeta, objavila je u subotu vest ruske agencije TASS, da je vojna industrija zemlje spremna da brodski lansiranu krstereću raketu “kalibr” proizvede i u verziji za lansiranje sa kopna. Brodski “kalibr” je dosega 4,5 hiljada kilometara. Nova raketa mogla bi biti spremna tokom 2019. i 2020. godine – međutim, samo u slučaju da ništa ne bude od mogućne misije spasavanja američki proskribovanog INF (sporazuma o zabrani nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa).  


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...